O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
Čović: 39 miliona, a samo Vujoševiću 600.000 evra?
26. Oktobar 2017. godine
Predsednik Crvene zvezda Nebojša Čović rekao je da je finansijski izveštaj koji se pojavio na društvenim mrežama bajata vest ,koju su pustile – "naše komšije".
Senzacija na startu: Krunićeva izbacila sedmu na svetu!
29. Avgust 2017. godine
Srpska teniserka Aleksandra Krunić savladala je u prvom kolu US Opena Britanku Džoanu Kontu, sedmu igračicu sveta, rezultatom 4:6, 6:3, 6:4,
Sve što treba da znate o novoj Vladi
27. Jun 2017. godine
Beograd -- Nova Vlada imaće 18 ministarstava i tri ministra bez portfelja. Vulin i Đorđević zarotirali mesta. Nova lica: Goran Trivan i Nenad Popović.
Dočekana 21 delegacija, ko sve dolazi na inauguraciju?
23. Jun 2017. godine
Beograd -- Prijem povodom stupanja na dužnost predsednika Srbije Aleksandra Vučića biće održan od 18.00 u Palati "Srbija" na Novom Beogradu.
Stupa na snagu Zakon o sprečavanju nasilja u porodici
01. Jun 2017. godine
Na snagu stupa novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici koji treba da spreči nasilje u porodici pre nego što do njega dođe.
Najmlađi srpski roker: Heroji uvek idu napred
31. Maj 2017. godine
Najmlađi roker u regionu Nikola Džoni Ranković (13), koji je svojim talentom i ogromnom energijom osvojio publiku i zadobio poštovanje starijih kolega, uveliko se priprema za još jedan humanitarni koncert, piše pesme, planira veliki broj koncerata tokom leta, ali ne posustaje ni u pripremama za lond...
Avioni sleteli u BG, stigla deca "zarobljena" na Kipru
18. April 2017. godine
Oba aviona koja su otišla na Kipar po trinaestoro dece iz Srbije koja su od nedelje uveče bila zarobljena na aerodromu u Larnaki sletela su u Beograd.
Demonstranti se ogradili od političkih stranaka i dali rok
10. April 2017. godine
"Protest protiv diktature" saopštio je da je "protest nastao kao vid potrebe da se nezadovoljstvo građana čuje" i ogadio se od uticaja političkih stranaka.
BOMBARDOVANJE SRBIJE SLIČNO JE NAPADU NA NAGASAKI
18. Jun 2017. godine
Politika
RAZGOVOR NEDELJE; BJAĐO DI GRACIJA, general NATOa i vojni diplomata Sljubaznošću koja odudara od klišea o poslovičnoj krutosti profesionalnih vojnika, Bjađo di Gracija, dok se rukujemo, pita: „Da li 'Politika' još izlazi na ćirilici?". Posle potvrdnog odgovora, dodaje: „Ne zamerite što ne znam, Beograd sam napustio 2001. godine". Glavni grad Srbije bio je poslednja stanica u balkanskoj karijeri ovog vojnog diplomate i italijanskog generala NATOa. U drugoj polovini devedesetih bio je na dužnostima u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, najpre kao šef operacija u Posmatračkoj misiji Evropske zajednice (ECMM) sa sedištem u Zagrebu (od 1995. godine). Posle Dejtonskog sporazuma premestio se u BiH, kao vicekomandant italijanskih snaga IFORa i francuske divizije SFORa. A onda je 1997. došao u Beograd, gde je na funkciji vojnog atašea italijanske ambasade dočekao i proveo NATO bombardovanje. Nedavno je, kao penzionisani general, svoja iskustva iz službovanja pretočio u knjigu „Zašto je NATO bombardovao Srbiju 1999?". Unjoj zastupa tezu da humanitarni razlozi, na koje se Alijansa pozivala, nisu bili jedini, jer je bombardovanje odavno isplanirano u skladu s geopolitičkim ciljevima SAD i Zapada. Objavljivanje ove publikacije bilo je povod da Di Gracija prošle nedelje dođe u Srbiju. U intervjuu za naš list, na pitanje šta ga je motivisalo da napiše ovu svojevrsnu autobiografskoanalitičku knjigu, kratko odgovara: - Istina, pre svega. - Verujem da je u zapadnim zemljama svako imao jedinstven stav o pitanju iz naslova moje knjige. To je onaj isti stav plasiran posredstvom medija, koji su bili jednostrani. Kad sam se, po završetku svih dužnosti na Balkanu, vratio u Italiju, kolege, prijatelji i porodica pitali su me o velikoj jugoslovenskoj tragediji. Sa svima njima bilo je veoma teško da se polemiše. Jer, kad god bih im postavio pitanje zašto je NATO bombardovao Srbiju, odgovor je bio jedinstven: da bi se sprečilo etničko čišćenje nad kosovskim Albancima. Ali, kad bih onda zapitao da li je to dovoljan razlog da bombardujete čitavu jednu naciju, odgovori su bili različiti - objašnjava Di Gracija. RAZGOVOR NEDELJE: BJAđO DI GRACIJA, general NATOa i vojni diplomata Bombardovanje Srbije slično je napadu na Nagasaki Sa prve strane Osim o bombardovanju SRJ, govorite i o drugim ratnim dešavanjima, pa i o sumnjama koje ste iskazivali u zvanične interpretacije slučajeva Markale i Račak. Da li ste imali pravo da izrazite svoje mišljenje unutar organizacija u kojima ste službovali? Račak se desio u vreme kad sam bio vojni ataše. Vojni izaslanici akreditovani u Beogradu imali su status posmatrača Verifikacione misije OEBSa i zato sam često odlazio na Kosovo u njenom mandatu. U početku nisam verovao u srpsko objašnjenje Račka. Tek kada sam posle nekoliko dana sreo jednog kolegu, italijanskog oficira na dužnosti posmatrača OEBSa, rekao mi je: „Bjađo, ovo nije kao što prikazuju na televiziji. Obavestio sam o tome i šefa misije (Vilijama Vokera)". On je prvi stigao na mesto događaja i nije zatekao prizore koje su potom preneli mediji. Ali, pošto je poslao izveštaj šefu misije, ništa se nije dogodilo. U svakom slučaju, verujem da su kosovski Albanci bili srećni kad se desio Račak i da bi ga, da se nije desio, svakako u pogodnom trenutku izmislili. Sličnu sumnju iskazali ste i kad je reč o slučaju Markale. Jeste. I moj izveštaj Komandi Misije ECMM doživeo je sličnu sudbinu kao dopis mog italijanskog kolege o Račku. Poslao sam ga posle istrage koju sam sproveo nakon bombardovanja Markala, sumnjajući da bi Srbi gađali pijacu na nekoliko koraka od pravoslavne crkve. Nisu bili zainteresovani, i opet se ništa nije desilo. Tvrdite i da je Vilijam Voker u doba mandata Misije OEBSa sprečio da ona javno osudi de lovanje OVK. Kako tumačite njegove nedavne izjave o potre bi da se ujedine svi Albanci iz regiona? Nisam ih čuo, ali nisam siguran da bi Albanija želela da pripoji Kosovo. Zašto? Zato što je Kosovo problem. Zato što je slabije i siromašnije od Albanije. Kad smo već kod toga, navodite i da su pojedini komandanti NATOa po dolasku na Kosovo promenili svoje dotadašnje mišljenje, videvši da je reč o području koje je „okrenuto islamizmu i koje vode dileri droge". Kako vam se Kosovo či ni danas? Ono što znam jeste da mnogo islamističkih boraca dolazi sa Kosova, kao i iz Bosne i Hercegovine. A državne granice Kosova i BiH su nonsens, za razliku od granica Hrvatske, Slovenije, Crne Gore ili Srbije, koje su stabilne i dobre. Da se vratimo na NATO bombardovanje, koje ste proveli u Beogradu. Mnoge zanimljive detalje i mišljenja iznosite u knjizi, pa i to da je bombardovanje RTSa bilo besmisleno. Ipak, da li je rušenje televizijske zgrade značilo da je srpska strana imala nekog uspeha u medijskom ratu? Ne. Srpska propaganda nije dosegla međunarodno javno mnjenje. Kakav je uticaj ona mogla da ima na Nemačku, SAD ili nekog trećeg? Nikakav. Verujem da je jedino opozicija u Srbiji tada mogla nešto da uradi, ali nije imala vremena ili prilike. Da je NATO, pak, obustavio bombardovanje posle nekoliko dana i dao joj neku vrstu prostora da se oglasi, možda i da započne proteste protiv Miloševića, moguće je da bi situacija bila drugačija. Stoga, bombardovanje RTSa nije imalo svrhe, baš kao ni gađanje kineske ambasade. Ali vi bombardovanje ambasade tumačite kao upozorenje Zapada Kini? Da, ali to je moj lični zaključak. Baš kao što je celokupno bombardovanje SRJ bilo upozorenje oslabljenoj Rusiji. Na tu temu izvodite i paralelu između bombardovanja SRJ i atomske bombe u Nagasakiju. Jeste. Ako se atomska bomba bačena na Hirošimu delimično može shvatiti kao vojna akcija, ona naredna, bačena na Nagasaki, u trenutku kad Japan već prihvata kašpulaciju, označila je početak Hladnog rata i bila svojevrsna poruka SAD Sovjetskom Savezu. A bombardovanjem Srbije, Rusiji je poslata poruka o tome ko je pobednik u Hladnom ratu. I ništa od toga nije krivica Srbije, koja je uradila sve što je mogla, jer su međunarodne okolnosti bile takve da je Rusija bila slaba. Sada je situacija bitno drugačija. Zašto u ovom momentu niko ne razmišlja o bombardovanju Severne Koreje? Zbog nuklearnog oružja, ali i činjenice da iza nje stoji Kina, koja je u međuvremenu ojačala. Takođe, i Rusija je povratila epi tet supersile, a ono što je uradila s Gruzijom, Moldavijom i pogotovo Krimom, slično je onome što je NATO uradio s Kosovom. Zbog toga je Kosovo 1999. bilo jedinstven primer koji se neće ponoviti. To je bio eksperimentalni rat koji je NATOu poslužio da, između ostalog, trenira svoju avijaciju u napadu gae je bila neuporediva disproporcija između onoga koji napada i onoga ko se brani. Da li je u tom eksperimentisanju NATO imao još nekih gubitaka, osim nevidljivog F117 koji smo videli na televiziji? Jedini gubitak za koji znamo jeste F117. Nije mi poznato da je bilo još gubitaka za NATO. Ali, i da jeste, to je nebitno u ratu u kojem je odnos snaga kao kad div gazi miša. Kako se zapravo zvala operacija NATOa? Vi pominjete samo naziv „Saveznička sila", a mi je ovde zovemo „Milosrdni anđeo". Poznato mi je da se u Srbiji koristi naziv „Milosrdni anđeo", ali „Saveznička sila" je jedino ime za koje znam da je korišćeno u dokumentima NATOa, a kasnije i u enciklopedijama. „Saveznička sila" je podrazumevala i upotrebu osiromašenog uranijuma, o čemu se dosta vode polemike. Vi navodite da je NATO u toku ra ta negirao njegovo masovnu korišćenje, ali i da su pojedine zemlje, poput Holandije, ispla ćivale svojim vojnicima odštetu zbog posle dica koje su imali boraveći u područjima ga đanim osiromašenim uranijumom. Nisu li te dve tvrdnje kontradiktorne? Verujem da o upotrebi te municije nije izreče na cela priča. Osiromašeni uranijum se sigur no koristio jer se stavlja u bombe da bi se dobila veća preciznost. I zato određena količina uvek postoji u projektilima. S druge strane, ja sam bio u mnogim bombardovanim zonama i ništa mi se ni je desilo. Ali, opet, činjenica je da su neki drugi vojnici, kojima je u telu nađen osiromašeni ura nijum, tražili i dobili odštetu. Sve u svemu, dok naučnici, biolozi ne utvrde posledice, do tada ću i ja kao i vi znati o ovoj temi samo ono što pročitam u novinama ili na dostupnim izvorima. Ako je već NATO bio div, kako nije uspeo da posle bombardovanja spreči egzodus Srba s Kosova? Uradili su šta su mogli, bar kad je reč o italijanskim trupama. Oni su sve učinili da spreče odlazak Srba u tim okolnostima. Što se tiče generalne situacije, činjenica je da su kosovski Albanci odmah počeli da se svete Srbima. Ali, to je već priča o pobednicima. Pobednici rade šta god žele. Ko njih kontroliše? Niko. Kad sumirate svoje dužnosti na Balkanu, da li osećate bar delimično i ličnu odgovornost za sve patnje koje su se dešavale na ovom podneblju? Ja sam general, vojnik koji sluša svoju državu. Verujem u nju i učiniću sve što mogu da je očuvam. S druge strane, to me ne sprečava da iskažem šta mislim i šta osećam. Ali ste i NATO general. Jeste, i bilo mi je naređeno da ostanem u Beogradu 1999. godine. I bio sam ovde. Ne mogu da smetnem s uma da sam Italijan i general, ali isto tako verujem da sam u svojoj knjizi o tim danima napisao istinitu priču, da sam napisao istoriju.

Antrfile:

Autor: DIMITRIJE BUKVIĆ
Da, moju priču treba da zna ceo svet
11. Decembar 2017. godine
U čemu je tajna švajcarske penzije?
05. Decembar 2017. godine
Arhiva vesti