O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
Ovo su nove akcize na kafu, pivo, cigare, tečnost za elektro...
29. Januar 2019. godine
U Službenom glasniku objavljeni su usklađeni dinarski iznosi akciza sa rastom potrošačkih cena u prethodnoj godini, a koji će se primenjivati od 1. februara.
KONTROLNIM PREGLEDIMA DO MANJE SMRTNOSTI
30. Januar 2019. godine
Dnevnik
U PRIPREMI SKRININZI ZA KARDIOVASKULARNE BOLESTI, DEPRESIJU I DIJABETES Ministarstvo zdravlja odlučilo je da promeni sumorne statističke podatke po kojima smo među vodećim zemljama po smrtnosti od određenih bolesti, ne zbog toga što smo podložniji njima od ostalih naroda, već zato što se mnoge od njih otkriju kada je lečenje teško ili čak nemoguće. Skrining, odnosno kontrolisani preventivni pregledi za određene grupe stanovnika, već su uvedeni kada je u pitanju prevencija oboljevanja od karcinoma dojke, karcinoma grlića materice i debelog creva, a u pripremi su skrininzi na još tri bolesti: kardiovaskularne, depresije i dijabetesa. Stručne komisije Ministarstva zdravlja trenutno rade na pisanju protokola izvođenja ove tri vrste skrininga. Ovim protokolima definisaće se kategorije ljudi koji će biti pozivani na preglede, kao i koje će se vrste pregleda i analiza raditi u okviru skrininga. Takođe, za nove skrininge biće definisane i uzrasne grupe, ali i periodika pregleda, odnosno, koliko će često ljudi biti pozivani na kontrolni pregled na određenu bolest ili sindrom. Ministarstvo zdrava i Vlada Srbije do sada su znatan novac uložili u poboljšanje uslova u zdravstvenim ustanovama sve tri kategorije. Ipak, činjenica da Domovi zdravlja sad imaju savremenu opremu malo znači ako tu opremu nema ko da koristi. Zato je važno uvesti skrininge na najčešće bolesti, kao i na one koje značajno doprinose negativnoj statistici. U tu svrhu u pripremi je i predlog novog Zakona o zdravstvenoj zaštiti, za koji se očekuje da će se uskoro naći pred poslanicima Skupštine Srbije. A tim predlogom prevencija bolesti od kojih Srbija najčešće boluje, stavljena je u prvi plan. Na meti su programi za prevenciju dijabetesa, od koje, po procenama, boluje svaki deseti građanin, odnosno ima je oko 710.000 ljudi. Ono što brine jeste procena po kojoj čak polovina obolelih nije svesna da boluje od dijabetesa, a problem s ovim oboljenjem je i u tome što je ireverzibilan: drugim rečima, kad se jednom oboli od šećerne bolesti, nema povratka, već samo načina da se organizam što duže sačuva, uz lekove i zdrav život po uputstvima lekara. Dijabetes je zato ekonomski izazov jer troškovi lečenja i zdravstvene zaštite obolelih od šećerne bolesti dva do tri puta su veći u odnosu na troškove zdravstvene zaštite pacijenata koji nemaju dijabetes, i iznose 12 posto ukupnih troškova u zdravstvu, kažu u Ministarstvu zdravlja. Zato se u Domove zdravlja vraćaju Savetovališta za dijabetes, sa čijom praksom održavanja Vojvodina, koja je zbog specifične ishrane i načina života dijabetesom najviše pogođena u Srbiji, nikad nije ni prekidala. Takođe, u Srbiji je u toku izrada registra obolelih od dijabetesa, čime će se njihovo lečenje i zdravstvena zaštita umnogome olakšati. Na spisku olakšica je i stavljanje nove generacije insulinskih lekova na pozitivnu listu, što takođe unapređuje život dijabetičara, smanjuje broj dana provedenih na bolovanju, produžava životni vek i smanjuje ukupne troškove za lečenje. Od depresije boluje oko 420.000 građana Srbije, a skrining se uvodi jer je ovo oboljenje u porastu, što je u velikom neskladu sa društvenim stavovima kad je ova bolest u pitanju jer i dalje vladaju predrasude, a oboleli su stigmatizovani i izolovani, pa izbegavaju odlazak kod psihijatra, nalazeći načina da dođu do lekova za smirenje, čija je upotreba kod nas u porastu. Psihijatri kažu da je u porastu i broj upotrebljenih antidepresiva, što znači da se nešto ipak menja u stavu Srbije prema psihičkim poremećajima, ali da su oboleli od depresije i dalje osuđeni na to da je bolje ćutati, u strahu od opšteg odbacivanja i straha od gubitka posla.

Antrfile:

Posle Rusije i Ukrajine, Srbija

U Srbiji su kardiovaskularne bolesti po zlu poznate kao vodeći uzrok smrtnosti od neke bolesti. Neslavna statistika svrstala je našu zemlju na treće mesto u svetu po broju umrlih, posle Rusije i Ukrajine. Od bolesti srca i krvnih sudova u Srbiji svakog dana umre 147 osoba, a samo prošle godine kardiovaskularne bolesti bile su uzrok smrti 53.668 ljudi. Vodeći faktori rizika za nastavanak kardiovaskularnih bolesti su pušenje, nepravilnma ishrana, nedovoljno fizičke aktivnosti. Pravilna ishrana, fizička aktivnost i prestanak pušenja, ključni su u borbi za zdravo srce i krvne sudove.

Autor: I. V.
Arhiva vesti