|
|
|
NATO POŠTUJE VOJNU NEUTRALNOST SRBIJE 4. Mart 2015. godine
DanasEKSKLUZIVNO: Admiral Mark Ferguson, komandant Južnog krila Severnoatlantske alijanse i američke mornarice za Evropu i Afriku
l Građani Srbije treba da posmatraju NATO kao partnera koji želi da svojom ekspertizom pomogne reformu sektora odbrane i bezbednosti
l Odnosi sa Srbijom napredovali, radimo zajedno i idemo napred l Normalizacija praktične saradnje Beograda i Prištine u primeni propisa u zoni administrativno-granične linije biće neophodna da bi se stalo na put kriminalnim aktivnostima i postigao napredak u evropskim aspiracijama
Neophodna normalizacija saradnje Beograda i Prištine u primeni propisa u zoni administrativno-granične linije l Građani Srbije treba da posmatraju NATO kao partnera koji želi da pomogne svojom ekspertizom reformu sektora odbrane i bezbednosti
RAZGOVOR
Napulj, Beograd - Ne možemo da promenimo ono što se desilo u prošlosti, ali smatram da su odnosi NATO i Srbije napredovali i danas mogu da kažem da radimo zajedno i idemo napred. Savez vidi Srbiju kao važnu članicu programa Partnerstvo za mir, a nedavno smo potpisali novi sporazum koji treba da unapredi saradnju u vezi s pitanjima od obostranog interesa. Građani Srbije treba da posmatraju NATO kao partnera koji želi da svojom ekspertizom pomogne reformu sektora odbrane i bezbednosti, uz puno poštovanje prema politici vojne neutralnosti Srbije, ističe u ekskluzivnom razgovoru za Danas admiral Mark Ferguson, komandant Južnog krila NATO-a sa sedištem u Napulju i komandant američke mornarice za Evropu i Afriku.
Govoreći o saradnji NATO sa Beogradom, Ferguson je istakao da je sa Srbijom ove godine planirano više od 100 zajedničkih aktivnosti i 40 partnerskih ciljeva. Više od 250 srpskih vojnika nedavno je sertifikovano kroz alijansin Koncept operativnih sposobnosti.
Napulj, Beograd - Ne možemo da promenimo ono što se desilo u prošlosti, ali smatram da su odnosi NATO i Srbije napredovali i danas mogu da kažem da radimo zajedno i idemo napred. Savez vidi Srbiju kao važnu članicu programa Partnerstvo za mir, a nedavno smo potpisali novi sporazum koji treba da unapredi saradnju u vezi s pitanjima od obostranog interesa. Građani Srbije treba da posmatraju NATO kao partnera koji želi da svojom ekspertizom pomogne reformu sektora odbrane i bezbednosti, uz puno poštovanje prema politici vojne neutralnosti Srbije - ističe u ekskluzivnom razgovoru za Danas admiral Mark Ferguson, komandant Južnog krila NATO-a sa sedištem u Napulju i komandant američke mornarice za Evropu i Afriku.
l Objasnite nam onda saradnju NATO sa Vojskom Srbije, posebno kroz program Partnerstvo za mir? - Drago mi je da mogu da kažem da idemo napred u našem partnerstvu sa Srbijom uz više od 100 zajedničkih aktivnosti koje su planirane za ovu godinu. Radeći zajedno s Ministarstvom odbrane i Vojskom Srbije na 40 zvanično dogovorenih partnerskih ciljeva, nastavljamo da podržavamo izgradnju sposobnosti VS prema najnaprednijim vojnim standardima na svetu. Više od 250 srpskih vojnika nedavno je sertifikovano kroz alijansin Koncept operativnih sposobnosti. Ova obuka pomaže Srbiji da nastavi da pruža važan doprinos mirovnim misijama Ujedinjenih nacija i Evropske unije, dok istovremeno vaše vojnike čini bezbednijim u tim misijama. Posebno sam ponosan zbog mogućnosti za trening vojnika partnerskih zemalja koje nudi vaš Centar za usavršavanje kadrova atomsko-biološko-hemijske odbrane u Kruševcu. Prošle godine ovaj centar je priznat kao Partnerski centar NATO-a za obuku i obrazovanje. Zbog svih ovih razloga, smatram da je naše partnerstvo sve snažnije i jače. l U tom smislu, da li odnosi Beograda i Moskve mogu da ugroze saradnju NATO-a sa Srbijom?
- Srbija ima svako pravo da bira svoj put, kao i svi njeni susedi. Uveren sam da je partnerstvo i saradnja s NATO koja je bazirana na međusobnom poverenju važna za Srbiju i ceo region, kao i za Alijansu.
l Što se tiče situacije na Kosovu, kako gledate na budućnost KFOR-a? - Misija KFOR-a je da pruži bezbedno i sigurno okruženje na Kosovu i da u saradnji s drugim međunarodnim organizacijama podrži razvoj lokalnih bezbednosnih institucija. Normalizacija praktične saradnje Beograda i Prištine u primeni propisa u zoni administrativno-granične linije biće neophodna kako bi se stalo na put kriminalnim aktivnostima i postigao napredak u evropskim aspiracijama. Naša namera je da idemo ka fleksibilnijem prisustvu trupa, ali u odlučivanju ćemo se voditi isključivo situacijom na terenu. l A šta mislite, da li će Vojsci Srbije i policiji biti dozvoljeno da se u nekom obliku vrate na Kosovo, kao što predviđa Kumanovski sporazum? - To je politički proces koji bi zahtevao političku odluku. Stoga ne mogu da komentarišem. l Kako vidite bezbednosnu situaciju na Zapadnom Balkanu, posebno po pitanju mogućih terorističkih pretnji? - Terorizam ne poznaje granice, nacije ili religije, i zato je borba protiv terorizma postala veoma važan element u saradnji NATO-a s partnerima. Sve države na Zapadnom Balkanu podržavaju našu zajedničku borbu protiv ove pretnje i učestvuju u postkonfliktnoj stabilizaciji pogođenih regiona širom sveta, što prate i određeni bezbednosni rizici. Dijalog i saradnja u borbi protiv terorizma biće jedan od prioriteta Alijanse u odnosima sa svim našim partnerima.
l Ukrajina je i dalje, nažalost, jedna od glavnih svetskih tema. Kakvu ulogu ima NATO? - NATO nastavlja da traži od Rusije i proruskih separatista da poštuju odredbe Sporazuma iz Minska. Takođe, podržavamo diplomatsko rešenje ove krize. Kako je prevashodna uloga NATO-a da pruži kolektivnu odbranu, sproveli smo brojne mere podrške na kopnu, moru i u vazduhu. Severnoatlantski savet je u aprilu prošle godine usvojio skup dodatnih vojnih mera kako bi osnažio Alijansinu kolektivnu odbranu na početku krize u Ukrajini. Na osnovu ove odluke angažovani su saveznički avioni u patrolama iznad Baltika, raspoređeni su brodovi u Baltičkom moru i istočnom Mediteranu i organizovane obuke i vežbe na kopnu. Sve ove aktivnosti su odbrambene prirode. Uz naše veoma sposobne Snage za brzi odgovor, NATO radi i na uspostavljanju Združenih operativnih snaga visoke gotovosti, koje će popunjavati saveznici po sistemu rotacije. Sastojaće se od jedne višenacionalne brigade od oko 5.000 vojnika, ne više od pet bataljona, kao i vazduhoplovnih, pomorskih i specijalnih jedinica. Neki delovi ovih snaga biće spremni da deluju u naredna dva-tri dana. Istovremeno, uspostavljamo šest jedinica za komandu i kontrolu, pod nazivom Jedinice za integraciju snaga NATO-a, koje će biti razmeštene u Bugarskoj, Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Poljskoj i Rumuniji kako bi olakšale brzo raspoređivanje trupa. Ponavljam, ove mere imaju za cilj da osiguraju snažne, sposobne i spremne snage NATO-a za kolektivnu odbranu i upravljanje krizama.
Antrfile:
Fokus nam je da zaštitimo Tursku
l Kako NATO gleda na situaciju u Siriji i Iraku?
- NATO je zabrinut zbog pogoršanja konflikta u Siriji i Iraku i rizika od regionalnog prelivanja. Naš saveznik Turska se suočila sa prekograničnim incidentima i velikim prilivom izbeglica. Članice NATO-a nastavljaju da pažljivo prate dešavanja na terenu. Fokusirani smo da našom odbrambenom misijom „Aktivna ograda“ zaštitimo stanovništvo i teritoriju Turske. Do sada nismo dobili zahtev Iraka ili Sirije za angažovanjem NATO-a.
Autor: JELENA DIKOVIĆ
|
|
Arhiva vesti
|
