|
|
|
SRBIJA NA SVETSKOJ MAPI RUDARSTVA 6. Avgust 2018. godine
Večernje novostiDAN RUDARA OBELEŽAVA SE DANAS U NEUPOREDIVO POVOLjNIJOJ KLIMI NEGO ŠTO JE TO BILO KOJU GODINU RANIJE
U Jadarskom basenu čak 10 odsto svetskih rezervi litijuma
OVOGODIŠNjI Dan rudara, 6. avgust, dočekuje se u očekivanju dolaska strateškog partnera za Rudarsko-topioničarski basen "Bor", najveći srpski rudnik bakra i zlata, otvaranja novih ležišta litijuma, cinka, olova, ali i najvećeg i najbogatijeg rudnika crvenog i plemenitih metala na svetu - "Čukaru peki" kod Bora.
Iako najčešće pominjan kao rak-rana srpske privrede, RTB "Bor" zapravo, uz razvoj rudarstva, bez sumnje može da postane jedan od nosilaca razvoja domaće ekonomije. Tome u prilog govori činjenica da su overene rudne rezerve u basenu bilansirane na čak 1,3 milijardi tona rude. Činjenica je, međutim, i da se ta rudna bogatstva nalaze na velikim dubinama, za šta naša preduzeća nemaju ni kapital, ni odgovarajuću tehnologiju za eksploataciju. Zato je jedino moguće rešenje dolazak strateškog partnera, koji bi uložio svoj kapital u proširenje rudarske proizvodnje. A da je RTB "zlatna koka", potvrđuje veliko interesovanja kanadskih, ruskih, turskih i kineskih kompanija.
Nedaleko od Bora, na udaljenosti od samo sedam kilometara od RTB, kanadski geolozi pronašli su rezerve od gotovo 15 miliona tona bakra i skoro 400 tona zlata. Reč je o ležištu "Čukaru peki", oko kojeg se danas vodi pravi rat za kupovinu istražnih prava, koja su trenutno u rukama velike kanadske kompanije "Nevsun".
O kakvom je bogatstvu reč, najbolje svedoči podatak da je u RTB "Bor", za 115 godina rudarenja, otkopano oko pet miliona tona bakra i 180 tona zlata. Po sadašnjim, preliminarnim procenama, ležište "Čukaru peki" je - tri puta bogatije. Ali imajući u vidu da se geološka istraživanja na tom području nastavljaju, ne bi bilo čudo da se u dogledno vreme pokaže i da je to rudno bogatstvo još impresivnije.
Istražna prava u nastavku ležišta "Čukaru peki" zajedno drže kanadska kompanija "Nevsun" i "Rio Tinto", najveća rudarska korporacija na svetu, koja ima rudnike dijamanata, zlata, litijuma, kobalta, uglja, bakra, bora i zlata na pet kontinenata i upošljava oko 200.000 ljudi širom planete. Ova multinacionalna kompanija je nedavno, u saradnji sa australijskim "Raidenom", započela i geološka istraživanja u okolini Majdanpeka, za šta je, za početak, obezbeđeno - 45 miliona dolara! U Srbiji trenutno 25 svetskih kompanija obavlja geološka istraživanja. U pitanju su velike kompanije sa stranim kapitalom registrovane u Srbiji, od kojih su neke među najvećima u svetu u toj oblasti.
Takav je i britanski "Rio Tinto", koji istražuje rezerve izuzetno retkog i vrednog minerala jadarita kod Loznice, koji se smatra jedinstvenim u svetu.
Najveće rudno otkriće u Srbiji je upravo to ležište litijuma i bora u Jadarskom basenu. Prognoze ukazuju da se na tom mestu, blizu Loznice, nalazi čak 10 odsto svetskih rezervi litijuma, metala koji se sve više primenjuje u najmodernijim tehnologijama (litijumske baterije za automobile, mobilne telefone, foto-aparate...).
Ruda se na ovim prostorima vadi od sredine 13. veka i dolaska nemačkih rudara Sasa, koji su na poziv Nemanjića došli sa već razvijenom tehnologijom rudarske proizvodnje. Rudarstvo je tako postalo osnovni izvor bogatstva srednjovekovne Srbije. Posle dužeg zatišja u rudarstvu, koje je spalo na niske grane uz prezadužena preduzeća i zakatančene rudnike, sada ono u Srbiji može biti veliki zamajac razvoja ekonomije.
I da se ispune očekivanja premijerke Ane Brnabić i ministra rudarstva Aleksandra Antića, da bi, sudeći prema sadašnjim aktivnostima, rudarstvo, kao jedna od baznih industrijskih grana, moglo da poveća učešće u BDP-u sa sadašnjih 1,5 odsto na pet procenata.
Antrfile:
PRIMER INDONEZIJE
IZUZETNO je važno da država pametno "odigra" u ovoj situaciji, kad je svet zainteresovan za srpsko rudno blago. Poučan je primer Indonezije, gde je jedna velika kompanija pronašla značajne rezerve bakra, posle čega je vlada te zemlje donela zakon po kome ni gram koncentrata ne sme da napusti tu zemlju. Kao rezultat toga, kompanija koja eksploatiše rudna bogatstva u Indoneziji bila je "prinuđena" da sagradi dodatne rudarske i metalurše pogone i da, uz činjenicu da plaća rudnu rentu i sve poreze i doprinose, zaposli znatno veći broj radnika nego što je prvobitno planirala. Tako je indonežanska vlada uspela da obezbedi najpovoljniji način da što više novca ostane u njihovoj državi.
Možda bi i Srbija mogla da nauči nešto na njihovom primeru...
Autor: LJ. TRIFUNOVIĆ
|
|
Arhiva vesti
|
