O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
KULTNI „RUKOPIS PRONAĐEN U SARAGOSI“
18. April 2019. godine
Danas
Predstavljena prva srpska autentična verzija dva istoimena romana Jana Potockog Beograd - Dva istoimena dela poljskog plemića, avanturiste i pisca Jana Potockog „Rukopis pronađen u Saragosi“, nastali 1804. i 1810, za koji književni kritičari tvrde da spadaju u „ključne romane evropske književnosti“, Službeni glasnik objavio je prvi put na srpskom jeziku u autentičnoj verziji i u dve posebne knjige u okviru svoje kolekcije „Glasovi sveta“. Ovo kultno delo, čiji su rukopisi u integralnoj verziji pronađeni tek pre 17 godina, što ranijim verzijama nije smetalo da budu inspiracija umetnicima formata Luisa Bunjuela, Rožea Kajoa, Martina Skorsezea, Frensisa Forda Kopole, Nila Gejmana, Salmana Ruždija.., sa francuskog na srpski prevela je Aleksandra Mančić, po mnogima autor najboljeg domaćeg prevoda Servantesovog „Don Kihota“, koji ima dodirne tačke i sa romanima Potockog. O svemu tome na predstavljanju ovog dela u Knjižari klubu Službenog glasnika govorili su: Aleksandra Mančić, Jovica Aćin, urednik „Glasova sveta“, i Petar V. Arbutina, izvršni direktor Glasnikovog sektora za izdavanje knjiga, koji nije krio oduševljenje Potockim i njegovim pričama o avanturama Jevrejina Lutalice i vojnika Alfonsa fon Vordena koji luta Sijera Modenom u Andaluziji, gde je i Don Kihot ludovao za Dulsinejom. - Preporuka čitaocima je da pročitaju prve strane romana, što će ih više privući od svakog hvalospeva. Roman iz 1804. je neka vrsta pitanja, deluje ezoterično, jer su mnoge priče sa elementima inicijacija tajnih društava, dok druga knjiga iz 1810. nudi odgovore na ta pitanja i menja fokus osnovne pripovedačke linije prve knjige. Iz priča se rađaju nove priče, umeću se, nasleđuju, tako da je to pravi lavirint, retko korišćen u strukturi romana. Potocki nam je dočarao neku vrstu enciklopedije, koja pomalo liči na Šeherezadu, ako se „Hiljadu i jednu noć“ shvati kao roman, mada je velika dela teško porediti - rekao je Jovica Aćin na predstavljanju obe knjige „Rukopisa pronađenih u Saragosi“. Aleksandra Mančić ukazala je da, prema nekim teorijama, naslov romana na ima neke veze sa „Don Kihotom“, čiji je istoimeni glavni junak krenuo na turnir u Saragosi na koji nikad nije stigao, kao što ni Potocki na svojim putovanjima po Andaluziji nije posetio ovaj grad. Ona je napomenula da je, poput sudbine i strukture „Rukopisa pronađenog u Saragosi“ nalik lavirintu bio je i život njihovog autora grofa Jana Potockog (1761 - 1815), pripadnika jedne od najimućnijih i najuticajnijih plemićkih porodica u Poljsko-litvanskoj uniji, člana Malteških vitezova, prvog Poljaka koji je leteo u balonu, pionira etnologije, egiptologije, lingvistike i renesansne duše. Potocki je silom istorijskih i porodičnih prilika bio poslanik poljskog Sejma, oficir austrijske vojske, služio je i ruskom caru. Proputovao je pola sveta i sve to potanko opisao, što je bila i baza na kojoj je nastao njegov kultni „Rukopis pronađen u Saragosi“. Pisao je na francuskom - jeziku kulturne komunikacije njegovog doba. Na osnovu njegovih beleški zna se da je na svojim putovanjima i zbog interesovanja za slovensko pitanje 1783. obišao i Srbiju. Buran život završio se samoubistvom koje nije prošlo bez kontroverzi zbog spekulacija da li se ubio srebrnim ili olovnim metkom. To je kasnije preraslo u legendu kojoj je dodat i detalj da je „Rukopis pronađen u Saragosi“ nastao od priča koje je kazivao svojoj bolesnoj supruzi, što je „obrazac“ po kome su navodno nastali mnogi bestseleri 20. veka. Potocki je prvi roman počeo da piše 1794, a deo rukopisa 1805. objavio je u Sankt Peterburgu. Ostale rukopise za obe knjige poslao je izdavačima širom Evrope, uključujući i Pariz, koji su objavljivali samo njihove delimične verzije. Prvi poljski prevod pojavio se 1847. zahvaljujući Šarlu Edmondu Hojeckom, koji je u jednu knjigu spojio pojedine rukopise iz oba romana. Veruje se da je prva štampana verzija ovog izdanja posle Oktobarskog prevrata u Rusiji na leđima mazge preneta od Sankt Peterburga do Odese i dalje brodom preko Marseja u Pariz. Nekoliko decenija kasnije, tragajući za delima fantastike u evropskoj književnosti 1958. „Rukopis pronađen u Saragosi“ otkrio je Rože Kajoa. Ostalo je legenda.

Antrfile:

U Srbiji i na filmu

Na srpskom jeziku „Rukopis pronađen u Saragosi“ pojavio se 1964, kad je Prosveta objavila verziju Hojetskog u prevodu Stojana Subotina, koji je 1988. izdala i Srpska književna zadruga. Iste godine kad je Potocki štampan u Prosvesti u Poljskoj se pojavila filmska verzija romana u režiji Vojceha Hasa, za koji je muziku komponovao Kšištof Penderecki. Uz zalaganje Martina Skorsezea, Francisa Forda Kopole i rokera Džerija Garsije, Hasov film je restauriran i 1997. u Njujorku je prikazana njegova integralna trosatna verzija. Mnogi u Bunjuelovom „Mlečnom putu“ prepoznaju ovo najpoznatije delo Potockog. Pet godina kasnije u Nacionalnom arhivu u Poznanju stručnjaci za delo Potockog Fransoa Rose i Dominik Trijer otkrili su nepoznate delove „Rukopisa nađenog u Saragosi“ u prepisima na hartiji s datiranim vodenim žigom i došli do zaključka da zapravo postoje dve autentične verzije romana. Službeni glasnik ih je sad prvi put u Srbiji objavio prema autentičnom autografu.
Autor: J. TASIĆ
Arhiva vesti