|
|
|
SRPSKA ENCIKLOPEDIJA NE MOŽE POČIVATI SAMO NA ENTUZIJAZMU 16. Januar 2017. godine
DnevnikPROF. DR DRAGAN STANIĆ, PREDSEDNIK MATICE SRPSKE
Nakon pune dve godine, koliko je trajala velika neizvesnost kakva će biti sudbina Letopisa Matice srpske, kontinuitet izlaženja našeg najstarijeg književnog časopisa ne bi više trebalo da se dovodi u pitanje. Podsetimo, zbog rigidnog stava pređašnjeg Ministarstva kulture, koje je drastično redukovalo finansiranje Letopisa, pretila je opasnost da se, umesto u mesečnim sveskama, on počne pojavljivati polugodišnje ili možda čak i ređe. Po rečima predsednika MS prof. dr Dragana Stanića, učinjeni su ogromni napori da se takav scenario izbegne, jer bi u suprotnom bila poslata poruka da, nakon gotovo dva veka izlaženja Letopisa bez većih prekida, ova generacija kulturnih poslenika nije u stanju da ga održi.
– Takva poruka bila bi loša ne samo zbog Matice srpske, nego zbog celog društva i posebno kulturne politike koja se sprovodi u Srbiji. – kaže prof. Stanić za „Dnevnik”. – Na svu sreću, zahvaljujući dobrotvorima i poštovaocima MS, a u prvom redu finansijskoj pomoći Grada Novog Sada i AP Vojvodine, uspeli smo da prebrodimo krizu. A sada, nakon razgovora sa novim ministrom kulture Vladanom Vukosavljeviće, koji je pokazao visoko razumevanje za misiju Matice srpske i sve ono što Matica radi, uveren sam u to da će nastali problem biti u potpunosti rešen u 2017. godini. Dobili smo čvrsta obećanja i ja tim obećanjima verujem.
Nažalost, nije samo Letopis proteklih godina bio u problemu, jer su i enciklopedistički poslovi, koji se realizuju pod okriljem Mtice srpske, praktično tapkali u mestu. Naime, da sredstva za realizaciju Srpske enciklopedije nisu drastično smanjena, svakih godinu i po dana je mogao biti objavljen novi tom. Ovako, 2013. je izašla jedna knjiga, da bi tek ove, 2017. godine, mogla biti objavljena sledeća. Po rečima prof. Stanića, ceo projekat je zapravo u proteklom periodu i očuvan samo zahvaljujući tvrdoglavosti i ogromnom entuzijazmu ljudi koji na njemu rade. Ali svaki entuzijazam ima svoje granice... – Ministar prosvete i nauke Miladin Ševarlić najavio je da će biti i na tom planu poboljšljanja, ali koliko, videćemo. Nadam se samo da će bar nekakav minimum minimuma biti zadovoljen. Jer ne tražimo mi ništa što je van pameti, ne bahatimo se, već samo insistiramo na tome da se adekvatno valorizuje rad tih ljudi koji investiraju ogromno vreme i znanje u projekte koji su od najvećeg mogućeg društvenog značaja. Niko ne piše enciklopedijske odrednice iz zabave ili lične koristi, već svi oni to rade da bismo najzad dobili produkt koji će nam pomoći da se bolje snađemo u svetu u kojem živimo, da ga potpunije razumemo i da onda identitetski utemeljeno možemo da razgovaramo i sa pripadnicima drugih kultura. U Matici je čvrsto odlučeno da se novi tom Srpske enciklopedije po svaku cenu završi ove godine, ali da se onda otvori ozbiljan razgovor o sudbini celog poduhvata. Jer, ako se zaista želi uspeh – a prof. Stanić se nada da nadležni shvataju šta za jedno društvo znači encikloipedija – onda problem neće biti nerešiv, uprkos aktuelnoj finansijskoj oskudici, a to bi svakako doprinelo i generalno snažnijem razvoju enciklopedističke delatnosti, ne samo u Matici srskoj nego u celokupnoj našoj naučnoj zajednici. Ukoliko, međutim, ne bude razumevanja, biće nastavljen kontinuirani rad samo na Srpskom biografskom rečniku, za koji su u MS nekako obezbeđena sredstva za održanje tzv. radnog minimuma, dok će se ostali projekti „držati na slamčici”... – Matica srpska ima niz strateški postavljenih projekata, koji čekaju da se steknu okolnosti za njihovu bržu realizaciju ili da počnu da daju očekivane rezultate. Među tim projektima je, recimo, Rečnik književnog jezika predvukovske epohe, u kojem je popisano leksičko blago slavenoserpskog jezika i uz pomoć kojeg će lakše moći da se čitaju za našu kulturu izuzetno vredni pisci poput Orfelina, Dositeja, Vezilića, Atanasija Stojkovića, Lukijana Mušickog, Magaraševića, Jovana Hadžića/Miloša Svetića, Milovana Vidakovića ... – kaže prof. Stanić. – U planu je, takođe, i pokretanje niza časopisa i izdanja koji bi trebalo da srpsku književnost, nauku i kulturu u probranom obliku predstave, pre svega na engleskom jeziku, kako bi i druge kulture i naučne zajednice lakše percipirale vrhunske domete naše književnosti i nauke. Voleo bih da verujem da ćemo imati snage, pre svega finansijske, da većinu tih projekata do kraja izvedemo i na taj način pomognemo da srpska kultura i nauka počnu još aktivnije da žive i na širim prostorima od naših nacionalnih. To su naš zamisli, ali veoma brzo videćemo i šta je od toga realno ostvarivo.
Antrfile:
Autor: M. STAJIĆ
|
|
Arhiva vesti
|
