29. Mart 2015. godine
Dnevnik

IDEJA DA SE NBS POVEDE EVROPSKIM I AMERIČKIM PRIMEROM NE NAILAZI NA ODOBRAVANjE STRUKE

U Narodnoj banci Srbije nisu oduševljeni savetom Miodraga Kostića da bismo i mi, po ugledu na američku Upravu federalnih rezervi i Evropsku centralnu banku, trebalo da štampanjem novca pokušamo da ubrzamo ekonomski rast. I ekonomski analitičar Milan Ćulibrk kaže za „Dnevnik” da bi prva posledica eventualnog štampanja dinara bila inflacija. „Kada se Evropska centralna banka opredelila za tzv. kvantitativno olakšanje, prvi efekat je bilo dramatično slabljenje evra – u julu 2014. evro je vredeo 1,36 dolara a sada su gotovo izjednačeni. U evrozoni se, međutim, zbog toga niko nije uzbudio, jer oni primaju plate u evrima i dužni su u evrima. Ali da li je Srbija spremna na pad vrednosti dinara od 30 procenata? Teško!”, kaže Ćulibrk.

Evo, počinjemo već u ponedeljak, slatko se nasmejao viceguverner NBS Veselin Pješčić odgovarajući na pitanje „Dnevnika” hoće li centralna banka poslušati savet Miodraga Kostića da bi Srbija trebalo da štampanjem novca pokuša da ubrza ekonomski rast. Podsetimo, prvi čovek MK grupe je sredinom sedmice ocenio da nam „nema izlaska iz krize na brži način, nego da i mi štampamo novac”. – Naravno, ako bi taj novac bio potrošen na povećanje penzija, to bi bila katastrofa. Međutim, ako se potroši na poljoprivredu, energetiku, obnovljivu energiju... odnosno ako bi se tim novcem podržala domaća industrija i investicije, ne verujem da bi to bio problem. Ako je štampanje novca bilo rešenje za SAD, sada to primenjuje Evropska unija, zašto onda ne bi bilo rešenje i za Srbiju – obrazložio je Kostić svoju ideju.

Ekonomski analitičar i glavni urednik NIN-a Milan Ćulibrk kaže za „Dnevnik” da bi prva posledica eventualnog štampanja dinara bila inflacija. Dolar je„rezervna valuta” u celom svetu i američka Uprava federalnih rezervi (FED) može da naštancuje „zelenih novčanica” koliko god hoće, njih će uvek imati ko da kupi. Uostalom, samo Kina ima devizne rezerve teške 3.200 milijardi dolara. Za razliku od FED-a, Narodna banka Srbije jednostavno ne može da štampa pare bez ozbiljnih posledica po makroekonomsku stabilnost. – Kada se Evropska centralna banka opredelila za tzv. kvantitativno olakšanje, prvi efekat je bilo dramatično slabljenje evra – u julu 2014. evro je vredeo 1,36 dolara a sada su gotovo izjednačeni. U evrozoni se, međutim, zbog toga niko nije uzbudio, jer oni primaju plate u evrima i dužni su u evrima, i neki običan svet u osnovi baš briga koliko je evro u odnosu na dolar. Uostalom, predsednik Francuske Fransoa Oland je čak rekao da mu je „ugodno što je evro blizu dolara”, jer je to francusku privredu učinilo mnogo konkurentnijom, pogotovo na tržištima gde se plaća dolarima. Ali da li je Srbija spremna na pad vrednosti dinara od 30 procenata? Teško! – kaže Ćulibrk.

Sagovornik „Dnevnika” napominje da mi plate primamo u dinarima, ali smo uglavnom zaduženi u evrima - od države, preko preduzeća do građana. Ilustracije radi, „zahvaljujući” pomenutom jačanju dolara, kako je to potvrdio i viceguverner Pješčić, javni dug Srbije je porastao za 140 milijardi dinara, odnosno više od milijardu evra!!! Srpska preduzeća, pak, imaju spoljni dug težak 14 milijardi evra i obezvređivanje dinara samo za pomenutih 30 procenata mnoga bi od njih promptno oterala u bankrot. Slično je i sa građanima: uostalom, dovoljno je samo prisetiti se šta se dogodilo kada je švajcarski franak naglo skočio. Jednostavno - niko u Srbiji ne bi mogao da podnese teret obezvređivanja dinara.

– Poseban problem je, naravno, kontrola te „ciljane podele” primarne emisije. Imali smo mi i kontrolu banaka, pa su neke na kraju morale da budu likvidirane, pri čemu je to koštalo poreske obveznike više od milijardu evra. Neko je kontrolisao i podelu novca iz Fonda za razvoj, pa je i tu spiskano nekoliko stotina miliona evra. Ko je garant da se nešto slično ne bi dogodilo i ovog puta? S druge strane, mi smo već imali pomenuto selektivno kreditiranje iz primarne emisije. Na primer, na taj način je trebalo da bude podstican izvoz tekstila i odjednom se diljem Srbije pojavio ogroman broj taze „tekstilaca”. Naravno, niko se nije ozbiljno bavio tom delatnošću, već su samo bili za nju formalno registrovani. Po sličnom modelu, ako bi NBS sada odlučila da štampa dinare u cilju, recimo, „pomoći agraru”, ubeđen sam da bi se gro postojećih preduzeća preregistrovao za bavljenje poljoprivredom. Po Ćulibrkovim rečima, Srbiji ne treba doštampavanje novca i zato što ona uopšte nema problem s nedostatkom dinara. Naprotiv, banke su „pune kao brodovi”, odnosno imaju na raspolaganju mnogo slobodnog novca koji, međutim, nemaju gde da plasiraju. Suština je, naime, u tome da sve poslovne banke u svojim bilansima imaju toliko rizičnih plasmana da više ne smeju da daju kredite za koje nisu sigurni da će biti naplaćeni. Drugim rečima, bankama u Srbiji u ovom trenutku ne manjka dinara nego kreditno sposobnih klijenata kojima mogu da daju pare i da mirno spavaju bez bojazni hoće li te pare ikada dobiti nazad - uz zamašnu kamatu.

Antrfile:

Niske kamate zaduživanja odlažu reforme

Kvantitativno olakšanje, za kojim su posegli i FED i Evropska centralna banka, projektovano bi trebalo da donese oživljavanje kreditne i investicione aktivnosti, odnosno generalno ekonomski rast. „No, gde bi taj potez mogao lupiti u negativnom smeru?”, upozorio je direktor Direkcije za istraživanja Hrvatske narodne banke prof. dr Gordi Sušić na panelu održanom u Novom Sadu u okviru Foruma mladih lidera regiona. „Najpre, kvantitativno popuštanje ima svoj ograničen rok trajanja. Drugo, postoji opasnosti da nam se u relativno kratkoj budućnosti ponovo pojave mehuri, bili na finansijskom bilo na hipotekarnom tržištu. I treće, ono spušta cenu zaduživanja, a kada lako možete doći do kredita po relativno niskoj ceni, to topi vašu spremnost da sprovodite strukturne reforme”.

Autor: MIROSLAV STAJIĆ

01. Jun 2023. godine

29. Maj 2023. godine

25. Maj 2023. godine