O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
BEOGRADU I PRIŠTINI TREBA DATI PROSTOR DA SE DOGOVORE
29. Oktobar 2018. godine
Danas
Sem Fabrici Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji specijalno za Danas Beograd // Nastavljamo da intenzivno radimo sa Beogradom i Prištinom na pravnoobavezujućem sporazumu o sveobuhvatnoj normalizaciji. Obe strane su u potpunosti angažovane sa visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku i bezbednost Federikom Mogerini kako bi se definisali elementi takvog sporazuma. U ovom trenutku je u toku tehnički dijalog kako bi se zakazao sastanak na visokom nivou u narednom periodu, u cilju postizanja opipljivih rezultata. EU će objaviti datum tog sastanka kada on bude potvrđen. Tajming, agendu i format dijaloga određuju dve pregovaračke strane, kaže u razgovoru za Danas ambasador Sem Fabrici, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, odgovarajući na pitanje kako gleda na aktuelnu fazu briselskog dijaloga Beograda i Prištine, i da li očekuje bilo kakav napredak u ovom procesu u narednih nekoliko meseci. Prema Vašem mišljenju, mogu li Beograd i Priština da postignu pravnoobavezujući sporazum o Kosovu do novembra 2019, odnosno tokom mandata aktuelnog saziva institucija EU? – Trajan mir između Srbije i Kosova, kao i u regionu, najvažniji je prioritet. Ono čemu bi dijalog pod okriljem EU trebalo da vodi jeste trajno i celovito rešenje, koje treba da bude ostvarivo i održivo, u skladu sa međunarodnim pravom i pravnim tekovinama EU. Svaki dogovor mora da bude jasno određen i prikladan, a ne da predstavlja presedan, da doprinosi regionalnoj stabilnosti i težnjama regiona da se pridruži EU, s obzirom da je napredak u normalizaciji osnovni element za razvoj odnosa i saradnje i Beograda i Prištine sa EU. Mi neprestano naglašavamo da Beogradu i Prištini treba dati prostor da se uzajamno dogovore o sadržaju celovitog sporazuma o normalizaciji i bez uplitanja spolja. Mi ne spekulišemo o mogućim elementima konačnog pravnoobavezujućeg sporazuma, niti postavljamo vremenske odrednice. EU, kao posrednik, ohrabruje i podržava obe strane u njihovim naporima. Šta mislite o transformaciji Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku, koja je započeta nedavno bez pristanka Srba na Kosovu? – Razvoj i prosperitet Kosova je integralni deo agende EU za Zapadni Balkan. EU se uvek zalagala za celovit proces koji bi vodio usvajanju zakona o transformaciji Kosovskih bezbednosnih snaga, u skladu sa Ustavom Kosova i uzimajući u obzir interese i bojazni svih zajednica na Kosovu, kao i svih relevantnih partnera, entiteta i organizacija. Pozivamo kosovske vlasti da omoguće takav sveobuhvatan proces. Koji su vaši opšti utisci o aktuelnoj situaciji u Srbiji u najvažnijim oblastima? – Put Srbije u Evropsku uniju je dobro utemeljen i napreduje. Što se tiče pregovora, otvoreno je 14 pregovaračkih poglavlja, a dva su privremeno zatvorena. U toku su diskusije o otvaranju dodatnih poglavlja pre kraja godine. To će biti ohrabrujući signal napretka. Važno je naglasiti da su poglavlja pregovaračko oruđe, a ne cilj sam po sebi. Ono što je od najveće važnosti jeste zatvoriti poglavlja, kao rezultat celovitog i uspešnog reformskog procesa. Ako pogledamo ekonomiju, prepoznajemo aktivnosti koje Srbija obavlja da sprovede važne reforme, čime je ponovo uspostavljena makroekonomska i fiskalna stabilnost. Rast bruto domaćeg proizvoda koji Srbija beleži (4,8 odsto u 2018. godini, prema podacima MMF-a) pokazuje da ove reforme takođe donose rast i zaposlenost. Istovremeno, ohrabrujemo Srbiju da intenzivira reforme koje su potrebne da bi ovakav rast bio održiv, sa dugoročnim uticajem na osiguravanje šansi za zaposlenje, i za nove generacije. Restrukturiranje velikih javnih preduzeća, borba sa sivom ekonomijom i parafiskalnim nametima, unapređenje uslova rada, među segmentima su kojima se treba pozabaviti na sistematičan način. Dodatni napori potrebni su da bi se razvio privatni sektor, naročito mala i srednja preduzeća, koja i dalje trpe posledice slabosti u vladavini prava, te uspostavila pravila pravične konkurentnosti. Što se tiče vladavine prava, mi neprekidno ukazujemo da je potrebno nastaviti snažne reforme kako bi javna administracija bila profesionalnija i lišena političkog uticaja, a pravosuđe postalo nezavisno, efikasno i bez uplitanja politike, borba protiv korupcije dala rezultate, kao i stvorilo okruženje za slobodu izražavanja i slobodu medija. Ovo su segmenti kojima Srbija treba da nastavi da se bavi na sistematičan način kako bi napredovala na svom evropskom putu. Uopšteno govoreći, pristupanje Evropskoj uniji je zahtevan, ali preobražavajući proces, i zato su nužne reforme u ekonomiji, upravi i društvu, koje treba paralelno sprovoditi. Reforme su potrebne, ne u smislu „ispunjavanja kolona“ u nekoj apstraktnoj vežbi, koja bi zadovoljila Evropsku uniju, već kao neophodan proces uspostavljanja tržišno orijentisane ekonomije za srpske građane, koja donosi rast i radna mesta, kao i funkcionalno demokratsko društvo, u kojem su vladavina prava i osnovna prava u potpunosti poštovana. Pristupanje Evropskoj uniji treba da bude prioritet za celu državu: vladu, parlament, poslovnu zajednicu i građane. To je nacionalni projekat za koji je potreban aktivan doprinos celog društva. Da li ste zadovoljni saradnjom sa srpskim vlastima? – Da, mi veoma dobro sarađujemo, na otvoren i transparentan način, kao što bi dobri partneri i trebalo uvek da čine. Svi smo uključeni u proces preobražaja koji zadire duboko u život i budućnost Srbije. U stalnom smo kontaktu sa centralnim i lokalnim vlastima, kako bismo pomogli napretku reformi. Takođe bih naglasio da je rad sa opštinskim vlastima veoma važan, s obzirom na činjenicu da se ogromna većina zakona EU – uključujući poljoprivredu, saobraćaj i ekologiju – primenjuje na lokalnom nivou. Susreo sam sa velikim brojem predstavnika opština tokom svojih misija širom države i sa sigurnošću mogu da kažem da su nam oni među ključnim partnerima u sprovođenju reformi koje su potrebne za članstvo u EU, što znači da bih voleo da vidim javni diskurs u kojem se posvećenost Srbije evropskoj integraciji i rezultati koje zajedno postižemo bolje i celovitije objašnjavaju građanima. Prošlog meseca naglasili ste da ima mnogo nedostataka u borbi protiv korupcije u Srbiji. Šta bi nadležni u Srbiji trebalo da učine da poprave situaciju u ovoj oblasti? – Podsećam da su u godišnjim izveštajima Evropske komisije i drugih međunarodnih institucija (Grupa Saveta Evrope za borbu protiv korupcije – GRECO i Uprave za sprečavanje pranja novca Saveta Evrope – Moneyval) za 2017. navedeni brojni koraci koje Srbija treba da preduzme zarad delotvornije borbe protiv korupcije. Tokom 2018. pokrenuto je niz inicijativa. Novi Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, koji je stupio na snagu 1. marta 2018, na primer, ide u dobrom pravcu, budući da predviđa zajednički rad javnih tužilaca, sudija, policije i drugih vlasti. Usvajanjem i primenom ovog zakona Srbija je načinila korak napred u borbi protiv korupcije, koja je pretnja za ekonomiju, u uspostavljanju efikasne javne uprave, i u poboljšanju svakodnevnog života svakog građanina. Prvi rezultati koje vidimo su prilično pozitivni. Naravno, ima još mnogo posla da bi se uspostavio potpuno delotvoran sistem borbe protiv korupcije. EU je naročito zahtevala da se unaprede baze podataka o istragama i pravosnažnim presudama u slučajevima korupcije visokog nivoa, da se unaprede operativni kapaciteti tela za borbu protiv korupcije, u prvom redu Agencije za borbu protiv korupcije, kao i da se obezbede efikasna koordinacija i resursi. Više nego u drugim domenima, implementacija je ovde ključna za postizanje željenih rezultata. Kako ocenjujete slobodu izražavanja u ovoj državi? Da li je EU voljna da učini više da podrži nezavisne i profesionalne medije u Srbiji, budući da zvaničnici EU i dalje insistiraju na činjenici da je sloboda medija jedan od glavnih preduslova za članstvo u Uniji? – U najnovijem godišnjem izveštaju Evropske komisije naglasili smo značaj ovog pitanja. U međuvremenu sam uočio ohrabrujuću posvećenost vlade, predstavnika medija i novinarskih udruženja da se uključe u osmišljavanje nove medijske strategije. Zajedno sa misijom OEBS-a, Delegacija EU nadzire rad Radne grupe. Za sada, taj rad se obavlja na temeljan način, atmosfera tokom sastanaka je konstruktivna i postoji otvoren dijalog. Podstičemo i vladu i zaposlene u medijima da ostanu posvećeni i da se saglase o strategiji koja će, kada bude primenjena, doneti unapređeno i modernizovano medijsko okruženje. Istovremeno, beležimo pritužbe koje stižu od medijskih udruženja a odnose se na dodeljivanje javnih sredstava za medijske sadržaje u interesu javnosti. Kao što je navedeno u godišnjem izveštaju EK, ovaj proces mora da bude u skladu sa svim zakonskim odredbama, i da se obavlja na transparentan i pravičan način. EU će nastaviti da se zalaže za uspostavljanje okruženja koje omogućava slobodu izražavanja u državama koje teže članstvu. Godine 2017. Evropska komisija organizovala je značajnu konferenciju „Dani medija“ u Tirani, kako bi podržala zaposlene u medijima. Komesar Han je otvarajući ovogodišnji skup u septembru u Skoplju jasno rekao da je u Strategiji za proširenje na Zapadni Balkan EU naglasila „značaj zaštite osnovnih prava, koja ne samo da treba da budu poštovana, već i primenjena, sa slobodom medija i slobodom izražavanja kao jednim od glavnih stubova“. Smatrate li da je moguće da Srbija u potpunosti uspostavi vladavinu prava do 2023. kako bi postala članica EU 2025. godine? – Otvarajući pregovore o pristupanju 2014. godine, Srbija i EU su se saglasile da će bez odlaganja raditi na uspostavljanju vladavine prava. Formula koja se koristi jeste „prvo uraditi ono što je najvažnije“. Uzajamno je shvaćeno da je to jedna od najvažnijih oblasti za pridruživanje, i da je neophodno raditi bez odlaganja jer je tu potreban najveći posao. Stoga, poglavlja 23 i 24 su prva otvorena, sa ambicioznom i sveobuhvatnom agendom. Navešću ono što je najrelevantnije: unapređenje uloge parlamenta u nadzoru izvršne vlasti, reforma javne uprave, jačanje razvoja civilnog društva, unapređenje nezavisnosti, objektivnosti i efikasnosti pravosuđa, efikasnija borba protiv korupcije, snažniji pravni i institucionalni okvir za poštovanje ljudskih prava, primena odgovarajućih mera da bi se nastavilo pomirenje u regionu, kao i stvaranje okruženja u kojem će sloboda izražavanja biti u potpunosti omogućena. Sprovođenje ove agende je u toku. U nekim segmentima Srbija napreduje brže, u nekim sporije. Potpuno smo svesni složenosti ovih reformi i vremena koje je potrebno da se one primene. Značajan deo pomoći EU (bespovratna sredstva) koristi se upravo za podršku sprovođenju ove agende. Mi sarađujemo sa širokom spektrom aktera – zakonodavaca, sudija i tužilaca, vladom, medijima i civilnim društvom, da pomenem najaktivnije od njih, kako bismo pomogli da se osmisli i primeni tako ambiciozan set reformi. Što se tiče 2025, kao vremenskog okvira za članstvo, važno je podsetiti da na to treba gledati više kao „horizont“ za pregovore o pridruživanju, a ne kao na datum. Da li će reforme biti sprovedene do tada (ili pre ili kasnije) u potpunosti je u rukama Srbije. Verujem da je ovaj vremenski okvir veoma ambiciozan, ali i dostižan. Politička volja, poverenje i saradnja između različitih grana vlasti i čitavog društva od suštinske su važnosti za postizanje rezultata. Neophodno je da svi relevantni akteri šalju dosledne i celovite poruke o potrebi da Srbija postane članica EU, kako bi se zadobilo poverenje i podrška građana sprovođenju reformi.

Antrfile:

„Imigracija ostaje izazov“
Šta mislite o izazovima sa kojima sa suočava EU, kao što su Bregzit i migrantska kriza? Očekujete li da EU bude osnažena u narednih nekoliko godina?
– Što se tiče migracije, evidentno je da je talas migranata u Evropi značajno umanjen i da je sada na nivou zabeleženom pre krize 2014. godine. Broj ulazaka u EU takođe je umnogome manji. Nemamo više dramatičnu situaciju sa kojom se ovaj region suočio krajem 2015. i početkom 2016. Zajednički odgovor na krizu tokom proteklih nekoliko godina predstavlja važnu lekciju. Saradnja sa Srbijom i Zapadnim Balkanom je izuzetno konstruktivna i delotvorna. Ne zaboravimo da migracija ostaje globalni i dugoročni izazov kojim treba da nastavimo da se bavimo, u punoj saradnji sa državama porekla, tranzita i konačnog odredišta. Što se tiče odluke Ujedinjenog Kraljevstva da napusti EU, mi neprekidno i svim snagama izražavamo žaljenje, ali u skladu sa našim demokratskim principima poštujemo ovu odluku. Pregovori sa Ujedinjenim Kraljevstvom su u toku, kako bismo se postarali da UK napusti EU na prikladan način. Kao što je predsednik Evropske komisije Junker rekao u svom govoru o stanju Unije u septembru: „Ujedinjeno Kraljevstvo nikada neće biti obična treća država za nas. UK će uvek biti veoma blizak sused i partner, u političkom, ekonomskom i bezbednosnom smislu.“ Evropska unija je prevazišla niz neverovatnih izazova tokom svog postojanja u proteklih šest decenija. EU je dokazala svoju otpornost i fleksibilnost u suočavanju s krizama. Danas je suočena sa novim izazovima, koji su takođe odraz snažnije povezanog, ali i više suprotstavljenog sveta u kojem danas živimo. EU je obično izlazila jača i bolje pripremljena nakon teških perioda. Nemam nijedan razlog da ne verujem da će tako biti i ovog puta. Proširenje na Srbiju i Zapadni Balkan treba da bude deo snažnije i „globalnije“ EU.




Autor: MARIJA STOJANOVIĆ
Arhiva vesti