O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
NADAM SE DOGOVORU OGOVORU O IZBORIMA, BOJKOT NIJE REŠENJE
8. Oktobar 2019. godine
Blic
Naš predlog je da olakšamo proces dijaloga, stranke ć e morati da postignu konsenzus o koracima koje žele da preduzmu kako bi se poboljšali uslovi za rad u parlamentu i za održavanje izbora. Nadamo se da ć e politički akteri hitno nać i zajedničko rešenje. A bojkoti se teško kvalifikuju kao održivo demokratsko rešenje, kaže u intervjuu za “Blic” predsednik Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta Dejvid Mekalister. Razgovori između vlasti i opozicije počinju sutra u Skupštini Srbije, a Mekalister ističe da je uloga EP da olakša dijalog. Šta očekujete od razgovora u Skupštini Srbije? Kada su se Eduard Kukan i Knut Flekenštajn sreli sa predstavnicima opozicije i vlasti u avgustu, velika većina njih je izrazila iskrenu volju da učestvuje u dijalogu koji potpomaže Evropski Parlament. To je osnova mog poziva, a očekujem da će političke snage učestvovati u otvorenom i konstruktivnom dijalogu sa ciljem poboljšanja uslova za dijalog u Skupštini i dolazećim izborima. Nadamo se da uspostavljanjem procesa međustranačkog dijaloga možemo da pomognemo da se napravi prostor za iskrenu međupartijsku debatu koja je od vitalne važnosti za pravilno funkcionisanje zakonodavne vlasti, kao i za napredak zemlje na njenom putu ka EU. Kakva će biti njihova konkretna uloga u ovom procesu? Kada pogledate trenutnu situaciju, evidentno je da danas postoji veoma malo tema oko kojih se slažu vlast i veliki deo opozicije u Srbiji. Među njima je i nedostatak pravog međustranačkog dijaloga i potreba za znatnim poboljšanjem uslova za održavanje izbora. S druge strane, ODIHR je, uz ostale izborne stručnjake, od poslednjih izbora u Srbiji doneo niz javnih i ciljanih preporuka za poboljšanje izbornog sistema na osnovu najboljih regionalnih i međunarodnih standarda. Te preporuke bile su u fokusu kako zahteva opozicije, tako i nedavnih preporuka Vlade. Verujemo da EP na temeljima vlastite parlamentarne kulture i tradicije dijaloga i tražeć i kompromise može da doprinese tako što će okupiti za stolom glavne sagovornike. Da li će posle razgovora biti usvojene neke mere? EP samo olakšava dijalog, a obaveze donošenja i sprovođenja mera odluka su učesnika, kako Vlade tako i opozicije. Nakon svake runde dijaloga, a planiramo ih tri do kraja godine, rezimirać emo teme po kojima smo čuli da politički akteri postižu konsenzus i podsticaćemo ih da razmotre primenu i idu dalje tražeći povratne informacije o napretku do naredne runde dijaloga. Dogovorene mere doć i će od samih učesnika, tako da samo možemo očekivati da ć e ispoštovati sopstvene obaveze. U kom formatu će dijalog biti održan? Pozvali smo sve političke grupe i stranke koji su pristali da se sastanu sa nama na pripremnim konsultacijama, sugerišuć i da ih podjednako zastupa lider grupe, jedan političar i jedan politički savetnik (fakultativno). Razgovori ć e se održati u Narodnoj skupštini. Kao što sam spomenuo, sveobuhvatni cilj dijaloga je stvoriti prostor za istinski međustranački dijalog i u tom smislu Skupština je prirodno mesto za početak. Za razliku od redovnog parlamentarnog procesa donošenja odluka, dijalog predviđa da svi učesnici, bez obzira na veličinu, razgovaraju na ravnopravnim osnovama sa svim ostalim učesnicima, a metodologija dijaloga ć e biti postizanje konsenzusa. Nadamo se da ć e prva serija dijaloga značajno doprineti poboljšanju uslova za predstojeć e izbore predlaganjem konkretnih mera dogovorenih od političkih aktera, u skladu sa preporukama ODIHR-a i drugih izbornih stručnjaka. Da li će biti pristutne neparlamentarne stranke, civilno društvo? - Ovaj dijalog je zamišljen kao međustranački i otvoren je za različite političke snage. Kako bismo započeli svaku sesiju dijaloga, pozvać emo stručnjake za izborne standarde da daju uvodne stručne napomene. Međutim, samo političke grupe i stranke učestvuju u dijalogu. Da li ste upoznati sa merama koje je Vlada usvojila, a koje se tiču poboljšanja izbornih uslova u Srbiji? Šta mislite o njima? - Primili smo preporuke Vlade i svesni smo njihove posveć enosti poboljšanju izbornog okruženja. Ovaj kontinuirani rad bić e važan doprinos dijalogu. Moram da naglasim da nije na EP, čija je uloga da olakša dijalog, da komentariše konkretne predloge. A ideja o prelaznoj Vladi? - Kao što sam već rekao, nije na EP, čija je uloga da olakša dijalog, da komentariše konkretne predloge. Agenda dijaloga se fokusira na poboljšanje uslova za održavanje izbora u Srbiji. Dolazimo u ulozi nekoga ko olakšava dijalog, željni da saslušamo i pružimo podršku, ali bez spremnih rešenja. Da li ć ete dati predlog za prevazilaženje bojkota? - Naš predlog je da olakšamo proces međustranačkog dijaloga, stranke ć e morati da postignu konsenzus o koracima koje žele da preduzmu kako bi se poboljšali uslovi za rad u parlamentu i za održavanje parlamentarnih izbora. Nadamo se da ć e politički akteri hitno nać i zajedničko rešenje za izlaz iz trenutne situacije. A bojkoti se teško kvalifikuju kao održivo demokratsko rešenje. Šta mislite o kritikama opozicije da je vaša intervencija dobrodošla, ali zakasnela za izbore koji treba da se održe u martu? - Tokom pripremne faze čuli smo razloge za zabrinutost kako vlasti, tako i opozicije. Već ina onih sa kojima smo se sreli pozdravila je ulogu EP u započinjanju dijaloga o poboljšanju uslova za održavanje parlamentarnih izbora. Međutim, najbolje vreme za započinjanje poboljšanja uslova za održavanje izbora naravno je odmah nakon izbora, kada ODHIR i drugi daju svoje preporuke. Deo kritika odnosi se i na vašu izjavu da bojkot ne doprinosi jačanju demokratskih institucija, da je to tako kada one postoje i funkcionišu, ali i da to nije slučaj u Srbiji? - Kao parlamentarac, čvrsto verujem da je parlament prirodno mesto za demokratsku raspravu, za donošenje zakona i usmeravanje zemlje ka EU. Demokratski sistem ne može pravilno funkcionisati bez jakog parlamenta. Ovo nije samo moje mišljenje, to je jasno rečeno u Ustavu ove zemlje i njenoj dugoj parlamentarnoj tradiciji. Izlaz iz sadašnjeg zastoja može biti samo kroz novi parlament, a legitimitet i snaga ovog parlamenta zavisić e od napora svih političkih aktera da se stvore pravi uslovi za održavanje demokratskih izbora. Jaka već ina sa jakom opozicijom.

Antrfile:

BEZ MEDIJA ZBOG...

Jedan od uslova je da razgovori budu bez prisustva medija?
Javni interes za taj proces je razumljiv i legitiman, ali uobičajena je praksa tokom posredovanja i dijaloga da se suzdrže od komunikacije sa medijima dok se ne postigne dogovor. Razlozi su jednostavni - na taj način učesnici imaju više poverenja u proces i mogućnost iskrenog i otvorenog govora i manje je iskušenja za postizanje lakih političkih poena potkopavajući ciljeve dijaloga.

Autor: DANIJELA LUKOVIĆ
"Imenovanje Grenela nije dobar znak"
04. Oktobar 2019. godine
Arhiva vesti