|
|
|
SVINJETINA DIŽE INFLACIJU 28. Jul 2016. godine
BlicGuvernerka Jovanka Tabakovic posle pisanja „Blica“ upozorava
Poskupljenje svinjskog mesa moglo bi da pogura inflaciju za 0,32 do 0,56 odsto, ocenila je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabakovic.
- Ako se ostvare najave poskupljenja sveže svinjetine i ako svinjsko meso s kostima poskupi za 16,2 do 36 odsto, ocekujemo doprinos inflaciji do maksimalnog od oko 0,5 procenata. To znaci da ce infl acija u julu, umesto 1,1 odsto, koliko iznosi aktuelna procena, biti 1,4 ili 1,6 odsto - rekla je Tabakoviceva na predstavljanju izveštaja o fi nansijskoj stabilnosti.
Kako je „Blic“ nedavno objavio, zbog znatnog pada broja tovljenika, cena svinjskog mesa do kraja ovog meseca bice veca za 50 odsto.
Cene u maloprodaji vec su pocele da rastu za oko 100 dinara po kilogramu.
Ivan Nikolic, naucni saradnik Ekonomskog instituta, kaže da bi infl acija mogla da skoci u trenutku poskupljenja svinjskog mesa, ali da ce taj trend najverovatnije biti kratkog daha.
Ne mora da znaci da ce infl acija biti na vecem nivou tokom cele godine. Vrlo je verovatno da ce skok biti kratkorocan i da bi infl acija zajedno sa cenom svinjskog skog mesa do kraja ovog meseca bice veca za 50 odsto.
Cene u maloprodaji vec su pocele da rastu za oko 100 dinara po kilogramu.
Ivan Nikolic, naucni saradnik Ekonomskog instituta, kaže da bi infl acija mogla da skoci u trenutku poskupljenja svinjskog mesa, ali da ce taj trend najverovatnije biti kratkog daha.
Ne mora da znaci da ce infl acija biti na vecem nivou tokom cele godine. Vrlo je verovatno da ce skok biti kratkorocan i da bi infl acija zajedno sa cenom svinjskog mesa mogla da padne vec na jesen. U takvoj situaciji nikakvih posledica prakticno nece biti - ocenio je Nikolic za „Blic“, koji je i clan saveta guvernera centralne banke.
Naš sagovornik napominje da bi, cak i da se infl acija ne vrati na trenutni minimalni nivo, ona i dalje bila daleko od ciljanog maksimalnog koridora od cetiri odsto.
U NBS navode da bi infl acija, prema ocekivanjima centralne banke, trebalo da se vrati u ciljani koridor (cetiri odsto, plus ili minus 1,5 odsto) krajem ove ili pocetkom 2017.
Na jacanje infl acije, inace, najviše utice rast cena naftnih derivata, poskupljenje osnovnih životnih namirnica i komunalija.
Antrfile:
Autor: SUZANA LAKIC
|
|
Arhiva vesti
|
