30. Mart 2015. godine
Pregled

Ljiljana Kostadinović

Beograd Srbija će prvi kvartal ove godine verovatno da završi sa deficitom opšte države od 25 do 30 milijardi dinara, što je dvostruko manje od 55,7 milijardi dinara, koliko je predviđeno sporazumom sa Međunarodnim monetarnim fondom, procenjuje Fiskalni savet u svom izveštaju o fiskalnim kretanjima u februaru ove godine i upozorava da su ovakvi pokazatelji rezultat privremenih faktora, te da lako mogu da maskiraju stvarne fiskalne tokove i da još uvek nije izvesno šta će se dogoditi do kraja godine i kakvi će biti godišnji rezultati. Imajući u vidu da nas već u maju očekuje kontrola od strane MMF-a u sprovođenju prihvaćenih obaveza to je sigurno jedan od rezultata koji će potvrditi da se srpske vlasti pridržavaju dogovora u postizanju krajnjih ciljeva.

Fiskalni savet navodi da je u februaru zabeležen budžetski deficit od 11,9 milijardi dinara, što je niže od uobičajenog ostvarivanog u prethodnom periodu. Inače, U budžetu Republike Srbije ostvaren je manjak od 12,3 milijarde dinara, ali je na lokalnom nivou ostvaren blagi suficit od 400 miliona dinara. Međutim, u prva dva meseca je ostvaren suficit od 4,6 milijardi dinara, a očekuje se da će u ovom mesecu (mart 2015) manjak u kasi biti veći od februarskog i da će iznositi oko 30 milijardi dinara. Dug takozvane opšte države u februaru je povećan više od 500 miliona evra, pretežno zaduživanjem države na domaćem finansijskom tržištu i na kraju tog meseca je iznosio 24,2 milijarde evra, a njegovo učešće u bruto domaćem proizvodu je 73,2 odsto i manje je nego što je bilo mesec dana pre (kada je iznosilo 73,6 odsto). U Fiskalnom savetu naglašavaju da je to posledica kursnih kretanja, odnosno jačanja dolara prema evru i dinara prema evru i dolaru. Stoga dobri rezultati na planu konsolidacije javnih finansija ostvareni na početku ove godine jesu pozitivan pomak na putu ukupnog finansijskog oporavka zemlje, što ne znači da ima prostora za odstupanja od mera koje su dale efekte, utoliko pre jer je izostalo izvršenje javnih investicija, koje predstavljaju jedan od baznih koraka na planu ekonomskog oporavka zemlje u roku od tri godine.

U Fiskalnom savetu ocenjuju da ostvareni fiskalni rezultat delom posledica smanjenih rashoda, zahvaljujući sprovođenju mera fiskalne konsolidacije i očekivanih manjih rashoda za plate u javnom sektoru i penzije, ali i izuzetno neefikasnog izvršenja javnih investicija. Javni prihodi su povećani zahvaljujući jednokratnom porastu neporeskih prihoda i bolje naplate akciza na duvanske prozvode. Neporeski prihodi su porasli za preko 10 milijardi dinara uplatom poreza od dividendi javnih preduzeća. Istovremeno je u februaru za kamate plaćeno 14 milijardi dinara što je iznad mesečnog proseka od 10 milijardi dinara i razlog tome je mahom plaćanje kamata na evroobveznicu 2020. nominalne vrednosti 1,5 milijardi dinara sa kuponskom stopom od 4,875 odsto. Sada je potrebno 800 miliona dinara više za izmirivanje te obaveze, nego što je bilo potrebno u februaru lanjske godine. U odnosu na februar 2014. godine troškovi za kamate su povećani za 3,5 milijardi dinara, a razlozi za to su slabljenje dinara prema dolaru i evru i povećano zaduživanje na domaćem finansijskom tržištu. Istovremeno kapitalni rashodi su u prva da meseca manji za pet milijardi dinara od previđenih. U februaru su javne investicije iznosile 2,6 milijardi dinara i na januarskom su nivou, a višestruko je manje od februarskog proseka. Trend slabljenja investicione potrošnje države je nastavljen u prva dva meseca, pa Fiskalni savet upozorava da samo izraženo ubrzanje izvršenja javnih investicija, a što je najavljeno kao mera oporavka i finansijske konsolidacije, ostvarivanje postavljenih ciljeva se stvaljaju pod znak pitanja.

Blago poboljšanje naplate prihoda jeste evidentirano, ali još nije moguća pouzdanija ocena održivosti tog trenda do kraja godine, jer predstoji realizacija dela mera fiskalne konsolidacije i koji su i sastavni deo programa sa MMF-om, a lako mogu da dovedu do povećanja deficita. Uštede koje su predviđene, a još uvek postoji neizvesnost da li će da budu i ostvarene su: smanjenje broja zaposlenih i racionalizacija u javnom sektoru i reformisanje problematičnih javnih preduzeća. Tek se očekuju rešenja za problematična velika javna preduzeća, pa dodatni rizik za povećanje budžetskih troškova predstavlja i moguće izdavanja garancija javnim preduzećima, što nije predviđeno merama fiskalne konsolidacije, a i programom sa MMF-om. Prihodi od privatizacije moraju biti delom iskorišćeni za otplatu javnog duga, a samim tim bi i projekcija javnog duga bila smanjena. Pitanje je i koliko će se prikupiti više prihoda od uvođenja u legalne tokove sive ekonomije, a predviđeno je i da to što bude došlo u državnu kasu, da se namenski upotrebi u slučaju povečanih izdataka u sprovođenju preostalih reformskih mera. Inače, Fiskalni savet podseća i da je predviđeno da se ostvareni veći prihodi koriste za smanjenje fiskalnog deficita i javnog duga i za javne investicije. I sporazum sa MMF-om je to definisao.

Antrfile:

Autor: LJILJANA KOSTADINOVIĆ

01. Jun 2023. godine

29. Maj 2023. godine

25. Maj 2023. godine