11. Septembar 2017. godine
Danas

Projekat Twist box tima studenata sa više beogradskih fakulteta pod mentorstvom grupe profesora plasirao se u finale svetskog takmičenja

Beograd - Projekat solarne pustinjske kuće na kojem pod mentorstvom profesora radi Tnjist bodž tim studenata i diplomaca Beogradskog univerziteta uspeo je da se uz 20-ak najprestižnijih fakulteta plasira za finalno nadmetanje Solar Decathlon Middle East koje se naredne godine održava u Dubaiju u organizaciji DENjA (Dubai Electricity and Njater Authority). Reč je o izuzetno uglednom međunarodnom takmičenju čiji je osnivač američko ministarstvo energetike, koje je već posle nekoliko godina iskoračilo iz granica SAD i postalo globalni događaj čiji je cilj da se testiraju najnovije tehnologije, a akademski sektor uključi i ponudi novi pogled na pitanje savremene, održive, zelene gradnje i energetske efikasnosti. Ujedno, to je prilika da se nove ideje povežu sa privredom, pošto je takmičenje izuzetno zahtevno pa čak ni najbolji, najjači svetski fakulteti ne mogu to da sprovedu sami već u saradnji sa firmama iz branše koje prepoznaju tehnologije budućnosti. Tnjist bodž tim iz Srbije predvodi profesorka Nataša Ćuković Ignjatović, docentkinja na Arhitektonskom fakultetu, uz saradnju sa kolegama mentorima sa Elektrotehničkog, Mašinskog, Tehnološkog i Šumarskog fakulteta.

- Tokom takmičenja gradi se kuća za stanovanje, ali se insistira na njenoj funkcionalnosti, energetskoj efikasnosti i zelenoj gradnji. Ovoga puta pravimo objekat za tri generacije i za ekstremne klimatske uslove, a osim što mora da bude upotrebljiva, funkcionalna i samodovoljna u pustinjskom ambijentu koji oskudeva u komunalnoj infrastrukturi, ona je i demonstracioni paviljon jer široj javnosti predstavlja mogućnosti novih tehnologija - kaže za Danas profesorka Ćuković Ignjatović.

Ona naglašava da je specifičnost ovog projekta upravo u klimatskom izazovu, jer su se ranija takmičenja odvijala u uslovima umerene i kontinentalne klime, ali dodaje da su izazov i kulturološke odlike.

- Kada smo počeli da radimo, upoznali smo se koliko je to bilo moguće sa zemljom, narodom, klimom i podnebljem, pa projekat obuhvata i te specifičnosti. Dakle, mi smo je projektovali ne prema ustaljenim konvencijama, niti prema aktuelnoj doktrini u arhitekturi, nego smo pokušali da nađemo neku novu interpretaciju kroz formu i sadržaj zgrade, odnose unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora koji su u tamošnjoj zajednici drugačije, zatvorenije nego kod nas. Pokušali smo da kuću pozicioniramo tako da ima i dovoljno privatnosti i da korisnicima pruži mogućnost kontakta sa spoljašnjom sredinom - ističe profesorka.

Druga specifičnost projekta je što može da se izvede i uz jednostavnu i uz primenu najsavremenijih tehnologija, pa isto arhitektonsko rešenje, u zavisnosti finansijskog kapaciteta i ambicije korisnika, može da se izradi i u svedenoj varijanti, ali i sa svom raspoloživom opremom.

- Ta kuća ima apsolutno sve sadržaje, potpuno opremljenu kuhinju, kupatilo, dnevne i spavaće sobe, rasvetu, klimu, i sve to, kada se u zadatih deset dana sklopi na izlagačkoj lokaciji, mora da funkcioniše. Tokom perioda od dve nedelje, koliko traje ocenjivanje, u tom objektu se prave obroci za posetioce, mala žurka da bi se videlo kako funkcioniše kada u njoj boravi više ljudi, mora da se napuni i električno vozilo koje je sastavni deo projekta, i da se izveze određenom putanjom... Dakle, nije samo izlaganje, već ispitivanje karakteristika koje se mogu fizički izmeriti, poput temperaturnih uslova, osvetljenja i slično, a ocenu daje i publika. U deset disciplina biraju se najuspešniji, a na kraju se određuje finalni pobednik - objašnjava naša sagovornica.

Ona naglašava da je veliki doprinos dala saradnja sa profesorima i diplomcima Elektrotehničkog, Mašinskog, Šumarskog fakulteta i FON-a, koji takođe imaju svoje sektore u tom projektu. Za većinu učesnika novo iskustvo bilo je takva vrsta timskog rada u kome se učesnici smenjuju, rade kroz pojedine predmete, ali i u slobodno vreme. Često im je izazov i to što „izlaze iz svoje kože“, jer zahtevi prevazilaze univerzitetske programe, pa se traži biznis plan projekta ili prezentacije pojedinih segmenata. Ali, ta faza je uspešno okončana, stiglo se do makete „pustinjske kuće“ koja sada iz suterena Beogradskog univerziteta treba da pođe put Dubaija. U pomoć je pozvana kompanija DHL, koja će se, kao prijatelj Arhitektonskog fakulteta, pobrinuti da pošiljka bezbedno stigne na lokaciju gde se u oktobru održava velika manifestacija Dubai solar šou, sa 2.000 izlagača iz celog sveta.

- Nadam se da će na tu radionicu i kolege sa ETF moći da pođu sa nama, da u ovom prvom javnom predstavljanju vidimo kako stoji konkurencija i da napravimo kontakte sa sponzorima, jer nam je neophodna pomoć u drugoj fazi. Naime, kuća se prvo sklapa ovde, „radi“ i otvorena je za javnost mesec-dva, a nadamo se da ćemo od Grada dobiti dovoljno atraktivnu lokaciju za to. Potom se objekat rasklapa, prevozi i ponovo montira na takmičarskoj lokaciji. Za taj proces je u finalnom delu potrebno da u Dubai otputuje najmanje tridesetak studenata i profesora kako bi sklopili i predstavili pustinjsku kuću. Fakulteti nemaju ta sredstva i bez sponzora dalji rad na projektu bio bi nemoguć - kaže Nataša Ćuković Ignjatović.

Antrfile:

STUDENTI O PROJEKTU

Ana Marija Golob, mr arh.

Na projektu sam počela da radim kao student, ali sada, kada sam završila, znam i kako izgleda rad u timu i koliko se od našeg okruženja razlikuje komunikacija sa drugim sredinama, poput ove u Dubaiju.

Nikola Miletić, IV godina master studija

Izuzetno je zabavno raditi na ovom projektu, to je potpuno novo iskustvo pogotovu što do sada nismo imali prilike da radimo ovako nešto i u multidisciplinarnom timu.

Saša Perišić, mr arh.

Jedna od najznačajnijih utisaka jeste ono što nosimo iz timskog rada. To je toplina atmosfere i nemerljiv ambijent i koliko god bile teške situacije na koje smo nailazili, uvek smo pronalazili rešenje.

Mentori projekta

Arhitektonski fakultet: doc. dr Nataša Ćuković Ignjatović, doc. dr Ljiljana Đukanović, doc. dr Dušan Ignjatović, asist. Bojana Stanković ETF: doc. dr Željko Đurišić, asist. Dimitrije Kotur

Tehnološko-metalurški fakultet: prof. dr Vesna Radojević

Mašinski fakultet: doc. dr Aleksandra Sretenović

Tri generacije na 80 kvadrata

Kuća koju je projektovao beogradski tim profesora i studenata ima oko 80 kvadrata, a predviđena je za stanovanje tri generacije ili šest osoba. Na projektu obično radi oko tridesetak studenata sa više fakulteta, toliko će ih biti i u procesu sklapanja objekta, ali je od aplikacije do makete kroz radionicu prošlo više od stotinu.

Autor: M. N. S.

01. Jun 2023. godine

29. Maj 2023. godine

25. Maj 2023. godine