26. Avgust 2018. godine
Politika

TEMA NEDELjE: IT LOKOMOTIVA EKONOMSKOG RASTA

U IT industriji posluje oko 2.000 preduzeća, zaposlenoje 20.000 ljudi a godišnje se osniva oko 200 firmi • Srbiji nedostaje 15.000 IT stručnjaka • Branko Milutinović, direktor „Nordeusa”: Ne morate da odete da biste radili ono što volite

Jelena Kavaja

Junska navala kandidata na informatičke smerove fakulteta i srednjih škola pokazuje da se slika o programerima koji u Srbiji mogu da rade za svetsku platu urezala u svest roditelja i dece. U razvoj IT industrije ne uzdaju se samo majke i očevi koji bi da budućnost svoje dece prate bez posredstva „skajpa”. Brojke govore da je reč o možda najzdravijoj grani srpske privrede, dok ljudi iz struke uveravaju da IT ima potencijal da bude lokomotiva ekonomskog rasta, pa čak i jedinstvena prilika da se svrstamo u red bogatih zemalja.

Rojters je nedavno objavio opširan članak o tome kako se Srbija sve više okreće modernim tehnologijama i da ove godine očekuje rast od četiri odsto, čemu će značajno doprineti sektor računarskih usluga. Premijerka Ana Brnabić podelila ga je na „Tviteru”, a šef vladine kancelarije za IT Mihajlo Jovanović prokomentarisas je da koncept digitalizacije, jedan od prioriteta vlade. daje rezultate i da je prepoznat u svetu.

Istina je da se ovaj sektor razvija odavno na talasu globalnog tehnološkog napretka i već godinama beleži dvocifren rast bez mnogo mešanja „odozgo”. Cinici bi rekli da napreduje baš zbog toga, mada struka odavns apeluje na kreatore politike da preduzmu nužne korake. pre svega u domenu obrazovanja i zakonodavstva, kako bismo iskoristili priliku koja se pruža.

Poslednjih desetak godina, dok su privrednici grcali pod teretom kredita, a vlade plaćale stranim investitorima po svakom zaposlenom, ajtijevci su sami sebi otvarali radna mesta. Koristeći znanje i činjenicu da u digitalnoj ekonomiji nema granica, neki od njih su razvili svetski uspešne kompanije od nule.

„Nordeus”, tvorac popularne sportske igre „Top ileven”, s likom Žozea Morinja, postao je paradigma domaće IT industrije. Kompaniju „Seven bridžiz” je „Gugl” proglasio za jednu od 50 najpametnijih na svetu, a bavi se algoritmima koji pomažu naučnicima da istraže razna genetska oboljenja. Dobitnik svetskih nagrada, Institut „Biosens” iz Novog Sada razvija alate koji omogućavaju daljinsku analizu stanja zemljišta i useva pomoću satelitskih snimaka i senzora, dok rešenja novosadske firme „RT-RK” koriste „Filips”, „Soni”, „Samsung”, „Be-Em-Ve”...

Da privuku deficitarne kadrove, kancelarije po Beogradu, Nišu i Novom Sadu počele su da liče na one u svetu, s teretanama, stonim fudbalom, pa čak i bazenima. Posmatrači sa strane obično vide samo ove „igraonice” i visoke zarade (u proseku 1.300 evra, za najbolje i 3.000), ali ne i drugu stranu: pritisak za stalnim usavršavanjem, neprospavane noći zbog kratkih rokova, noćni video-sastanci s partnerima na drugom kraju sveta zbog vremenske razlike...

Rezultat je da su za deset godina deficit u razmeni s inostranstvom Nulti porez na plate „Estonija je pre nekoliko decenija donela stratešku odluku da Rrijentiše svoju privredu na IT, a zatim su tu odluku dosledno sprovodile sve vlade tokom godina. Rumunija je decenijama imala jaku tradiciju matematičkog obrazovanja i odškolovala ogroman broj IT stručnjaka, a onda uvela i politiku nulte stope poreza na plate IT stručnjaka. Izrael je uradio i jedno i drugo, a onda svemu dodao i snažan ekosistem podrške preduzetništvu”, zaključuje Milan Šolaja.

u oblasti IT usluga od 35 miliona evra, koliko je iznosio 2007. i 2008. godine, preokrenuli u značajan suficit (407 miliona evra u 2016. godi-. ni, 430 u 2017). Softver je postao izvozni proizvod broj jedan, pretekavši maline 2011, a prošle godine i kukuruz, pokazuju podaci Vojvođanskog IKT klastera (VOIKT).

Rojters navodi reči ministra finansija Siniše Malog da je izvoz IT sektora ove godine već dostigao milijardu evra i da on doprinosi 10 odsto bruto društvenog proizvoda. Ljudima koji prate industriju podatak deluje nerealno pa skreću pažnju da su ministra možda loše citirali. Podaci Narodne banke pokazuju da je za prvih pet meseci ove godine izvoz IT sektora bio 389 miliona evra. Ostaje mogućnost da milijarda evra izvoza bude dostignuta do kraja godine, što bi značilo da je cilj prethodne vlade postavljen za 2020. ostvaren dve godine pre roka. Zabrinjava da uvoz raste još bržom stopomd dostigao je za pet meseci ove godine 152 miliona evra, što po oceni direktora VOIKT-a Milana Šolaje nije dobro.

„Zamislite kako bi izgledao naslov 'Izvozimo kukuruz za milijardu, a uvozimo ga za pola milijarde’? Godinama ističemo da Srbija uglavnom jeftino izvozi pametnu radnu snagu, a uvozi skupa IT rešenja. Domaće IT tržište godinama stagnira dok izvoz vrtoglavo raste, što znači da kompanije iz Srbije uslužuju razvijena globalna tržišta. Umesto da javni sektor naruči domaći softver, koristi se uvozni, što pokazuje da nema poverenja u domaće znanje, a stranci ga imaju”, ističe Šolaja.

Kada se pokrene priča o domaćoj IT sceni, čest je komentar da su domaći programeri jeftina radna snaga za strance koji ubiraju profit na našoj pameti. Reč je modelu autsorsovanja, gde izvršilac naplati svoj deo posla, a naručilac finalni proizvod prodaje mnogo skuplje. Direktor VOIKT-a ne misli da je to nešto loše, niti da su naši IT stručnjaci jeftini, ali činjenica je da drugi model poslovanja može da donese mnogo veću vrednost, a to je razvoj sopstvenih rešenja. Praveći paralelu s popularnim malinama, objašnjava kako se ove „digitalne maline” nakon mnogo truda i ulaganja, prodaju više puta jer dok jedan zadovoljni kupac odlazi, drugi već plaća tu istu „gajbicu”, odnosno licencu.

Broj firmi koje posluju po tom modelu se povećava poslednjih godina, ali ne značajno, jer on zahteva znatno veća ulaganja i stimulativno privredno i regulatorno okruženje, na čemu, kako kaže, još mora da se radi: „Kompanije realizuju posao tamo gde im se to isplati i nije njihov posao da se bave makroekonomskim i ostalim merama za buđenje domaće tražnje. To je posao države.” Ivanu Nikoliću iz Ekonomskog instituta čini se pak da su očekivanja od ovog sektora prevelika.

„Ne treba imati iluziju da on može da bude ključna poluga razvoja. On je jedan od segmenata koji će ga vući i treba mu dati svu moguću podršku. On ne može da zameni bazične delove industrije koji takođe treba da se razvijaju”, smatra Nikolić.

Antrfile:

Autor: JELENA KAVAJA

01. Jun 2023. godine

29. Maj 2023. godine

25. Maj 2023. godine