|
|
|
NAJLAKŠE DO PAPIRA U KANADI I NEMAČKOJ! 31. Jul 2014. godine
Naše novinePONUDA POSLOVA VAŽNA, ALI NE I PRESUDNA PRI ODLASKU
Među otvorenim zemljama je i Novi Zeland. Domoći se radne dozvole najteže u SAD, nekim zemljama EU i Skandinavije
tekst: IVANA ŽIGIĆ
Svi oni koji su rešili da iz Srbije krenu u pečalbu najbolje šanse da dobiju papire i zaposlenje imaju ukoliko se odluče za rad u Nemačkoj, Kanadi, na Novom Zelandu... S druge strane, uprkos širokoj ponudi poslova za stručnjake, najteže je domoći se radne dozvole u Sjedinjenim Američkim Državama i pojedinim zemljama zapadne Evrope i Skandinavije.
Ekonomista Ljubomir Madžar slaže se da je najlakše doći do radne dozvole na Novom Zelandu, u Nemačkoj i Kanadi, ali dodaje i pojedine afričke zemlje, koje imaju nedovoljno visokokvalifikovanih kadrova.
- Amerika je pak tradicionalno zatvorena i teško pristupačna - ocenjuje Madžar.
Ugovor prvi korak
Da podsetimo, Nemačka, omiljena destinacija naših radnika, prošle godine je usvojila i novu uredbu o zapošljavanju, kojom je snizila limit obavezne visine zarade da bi neko dobio radnu dozvolu, te otvorila vrata radnicima iz zemalja izvan EU, a vreme za priznavanje inostranih kvalifikacija je znatno skraćeno. Takođe, Srbija sa Nemačkom ima sporazum o zapošljavanju radnika određenih struka, te put ove zemlje najčešće odlaze medicinske sestre, tehničari i lekari.
Iz Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) napominju da svaki naš radnik u inostranstvu mora da ima radnu i boravišnu dozvolu.
- Uslov za dobijanje ovih dokumenata je ispunjavanje uslova koji su propisani zakonima iz oblasti rada, zapošljavanja i zakona o strancima koji su na snazi u toj državi. Jedan od prvih uslova je svakako ugovor o radu koji se potpisuje sa stranim poslodavcem - kažu u NSZ-u.
Kako ističu, u velikom broju država kvotni sistem tačno propisuje koliko stranaca i u kojim oblastima rada može da zasnuje radni odnos.
Određene kvote
- Dobijanje radnih i boravišnih dozvola u razvijenim državama zapada (EU, SAD, Australija...) otežano je, naročito u državama EU gde naši radnici tradicionalno vole da idu. Naime, oni prednost uvek daju domaćim državljanima i državljanima EU, budući da je procedura dobijanja radnih i boravišnih dozvola za radnike trećih država, među kojima je i Srbija, dosta komplikovana. Ipak, naši državljani koji imaju visoko obrazovanje i koji su stručni za oblasti koje su deficitarne (medicina, informatika, robotika...) mogu naći posao mnogo lakše - navode u NSZ-u.
Oni napominju da mnoge službe za zapošljavanje država EU na svojim sajtovima objavljuju takozvane bele liste, na kojima se nalaze ona zanimanja koja omogućavaju lakše dobijanje radnih dozvola.
Antrfile:
Odlazak jednog IT stručnjaka
košta Srbiju 100.000€ godišnje
Srbija izgubi od 50.000 do 100.000 evra godišnje po inženjeru koji se odluči da ode u inostranstvo, procene su „Majkrosoftovog“ razvojnog centra u našoj zemlji. Kako objašnjavaju, toliko otprilike kompanija uloži u rad i razvoj jednog IT stručnjaka u Srbiji.
Odlasci na rad u
inostranstvo (2013)
* obuhvata samo mali deo onih koji su otišli
Preko NSZ (77 ljudi)
l Nemačka
l Uganda
l Japan
l Libija
Specijalizovane agencije (466 ljudi)
l SAD 169
l Grčka 92
l Mađarska 60
l Australija 40
l Libija 40
l Makedonija 31
l Nigerija 10
l Turska 8
l Emirati 7
l Urugvaj 5
l Crna Gora 2
l BiH 1
l Nemačka 1
** Podaci: Ministarstvo rada
Autor: IVANA ŽIGIĆ
|
|
Arhiva vesti
|
