|
|
|
SRBIJA ULOŽILA 18 MILIJARDI DOLARA NA KIM A SADA NAM OSPORAVAJU PRAVO NA PREDUZEĆA I OSTALU IMOVINU 26. Januar 2015. godine
Naše novineSRPSKE FABRIKE, PARCELE, POSLOVNI PROSTOR ZAROBLJENI U JUŽNOJ SRPSKOJ POKRAJINI, albanci na sve to stavili Šapu
U državnom vlasništvu, prema podacima srpskog ekonomskog tima za KiM, jeste 24.500 hektara poljoprivrednog, šumskog i građevinskog zemljišta, više od 1,4 miliona kvadratnih metara službenih zgrada, 145.000 kvadrata poslovnih i 25.000 kvadrata stambenih zgrada, 4.000 kvadrata objekata posebne namene, a svemu tome treba dodati i 750.000 kvadrata građevinskih objekata
tekst: Ivana ŽigiĆ
Srbija je u Kosovo i Metohiju za nekoliko decenija uložila oko 18 milijardi dolara. Samo imovina 1.358 preduzeća koja se privatizuju, a pripadaju srpskim firmama, procenjuje se na više od 1,5 milijardi dolara. Ipak, srpske vlasti niko ne pita šta će biti s tom imovinom, te se upravo ovih dana vodi oštra bitka oko sudbine jedne od tih firmi - „Trepče“.
Kako za Naše novine navodi Branislav Gulan, član Naučnog društva ekonomista Srbije, uzurpirano je čak i milion katastarskih parcela obradivog zemljišta, livada i šuma, koje vrede 50 milijardi evra.
Vojna imovina
- Privreda Srbije je u KiM za poslednjih pola veka uložila oko 17,6 milijardi dolara. U državnom vlasništvu Srbije, prema podacima srpskog ekonomskog tima za KiM, jesu ogromne nepokretnosti - 24.500 hektara poljoprivrednog, šumskog i građevinskog zemljišta, više od 1,4 miliona kvadratnih metara službenih zgrada, 145.000 kvadrata poslovnih i 25.000 kvadrata stambenih zgrada, 4.000 kvadrata objekata posebne namene, a svemu tome treba dodati i 750.000 kvadrata građevinskih objekata. Još pre nekoliko godina samo ovaj deo državne imovine procenjen je na oko 220 miliona evra - navodi Gulan.
Kako dodaje, tu je i vojna imovina sa svojim nepokretnostima i zemljištem, računajući i vojni aerodrom kod Prištine, a prema procenama, samo ovaj deo imovine vredi oko 95 miliona evra.
- Srpska nepokretna imovina na KiM čini 58 odsto ukupnih nepokretnosti u pokrajini, a samo u četiri opštine kao što su Peć, Istok, Klina i Orahovac uzurpirano je oko 76.000 parcela, čiji su vlasnici Srbi - kaže Gulan.
Osim javnih preduzeća: „Pošte“ i „Telekoma“, Kosovske elektroenergetske korporacije, „Železnica Kosova“ (koje se sad zovu železnice UNMIK-a) i komunalnih preduzeća, 90 odsto nekadašnjih društvenih preduzeća na Kosovu i Metohiji ne radi.
- Inače, samo knjigovodstvena vrednost „Železnica Srbije“ na KiM, računajući tu dakle infrastrukturu i vozna sredstva, premašuje 206 miliona evra, dok je tržišna vrednost višestruko veća - navodi Gulan dodajući da se samo imovina Elektroprivrede Srbije procenjuje na oko tri milijarde evra.
Kako, Gulan podseća, JP „Srbijašume“ upravljalo je na KiM sa 335.050 hektara s ukupnom drvnom zapreminom od 22.792.012 metara kubnih i ukupnim godišnjim prirastom od 609.802 metra kubnih šuma i 55 objekata.
Ekonomski interes
Ipak, poslednju deceniju i po KiM je pod međunarodnim protektoratom, a pokušaji Beograda da zaštiti svoj ekonomski interes u tom delu zemlje do sada nisu doneli značajnije rezultate.
- Zvanični Beograd je pokrenuo široku kampanju kako bi sprečio nameru UNMIK-a i Kosovske poverilačke agencije da prodaju i najveći gigant Rudarsko metalurški-
kombinat „Trepča“. Ovaj industrijski gigant, prema informacijama UNMIK-a, biće uskoro prodat zbog ogromnih dugova koje ima prema kreditorima, a čija je naplata dospela. Među najvećim poveriocima je i grčka kompanija „Mitilineos“, koja potražuje 44 miliona evra. Procenjuje se da je u „Trepču“ uloženo oko milijardu dolara, na osnovu čega Vlada Srbije i polaže pravo na vlasništvo, što UNMIK osporava, kao i u svim slučajevima do sada - ističe Gulan.
Srbija vraćala dugove
On podseća i da je Srbija do sada vraćala dugove KiM (ostalo je oko 1,2 milijarde dolara), iako nije ubirala sredstva od poreza na Kosovu. Pre nekoliko dana je saopšteno da ona i sad vraća dugove KiM!
- Zbog prodaje u bescenje, često i po desetostruko nižoj ceni od realne, po ovom osnovu je sakupljeno tek nešto više od 265 miliona evra - napomenuo je Gulan, koji je svojevremeno dugo boravio na KiM i o događajima u ovoj pokrajini obaveštavao javnost radeći tada za jugoslovenske novine „Borba“.
Antrfile:
Lignita za dva veka!
Analitičar Gulan napominje da tačnih podataka nema, ali da se zna da se na KiM danas nalazi oko 15,7 milijardi tona uglja. Kako kaže, u kosovskom basenu ima 13,2 milijarde tona lignita, a u metohijskom 2,5 milijardi tona, što se može eksploatisati narednih 200 godina.
- Ugalj je relativno slabog kvaliteta, radi se o lignitu i njegova vrednost se procenjuje na oko 400 milijardi evra. Postoje i rezerve ruda cinka i olova u količini od 46 miliona tona (ona sadrži malo, tek pet-šest odsto metala), što važi i za nikl, koji ima tek 1,3 odsto metala - navodi Gulan.
Rezolucija 1244
Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti predviđa mandat UN, koji je u skladu s pravnim sistemom UN i međunarodnim pravom.
- Dakle, ona ne predviđa niti je pravno moguće bilo kakvo učešće UN u promeni svojinskih prava na KiM. To znači da se zatečena, to jest, stečena svojinska prava države, drugih javnih subjekata, pravnih i fizičkih lica ne mogu menjati bez njihovog izričitog pristanka, ni u toku mandata misije UN. Suprotno takvim stavovima, veliki deo imovine na KiM je već promenio vlasnike. Veliki deo imovine i srpskih firmi koji se tamo nalazi je privatizovan iako on ima vlasnike! To znači da je UNMIK samovoljno i protivno Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti, a pod izgovorom da tom imovinom „upravlja“, uzurpirao svojinska prava i vlasništvo nad nepokretnostima, preduzećima... - objašnjava Gulan.
Autor: IVANA ŽIGIĆ
|
|
Arhiva vesti
|
