|
|
|
MLADI PRATE LISTU TRAŽENIH POSLOVA 29. Jun 2017. godine
Večernje novostiPRILIKOM UPISA U SREDNJE ŠKOLE I NA FAKULTETE, UČENICI STUDENTI VODE RAČUNA I O SITUACIJI NA TRŽIŠTU RADA
PRIJEMNI ispiti za srednje škole i fakultete su i ove godine, sudeći prema statistici i listama želja, protekli u znaku opredeljenja za buduća zanimanja u skladu s najtraženijim poslovima na tržištu rada. Tako su u proseku dva kandidata konkurisala za mesto u srednjoj medicinskoj školi, dok statistika i dalje ide u prilog razvoju informatičkog sektora - borba za mesto na fakultetima, ali i poslodavaca za stručni kadar u ovoj oblasti. Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) ističe da našem tržištu rada trenutno nedostaju zanatlije i obučeni vozači teretnih i pomoćnih transportnih vozila.
Poslodavci širom Srbije najčešće traže radnike obezbeđenja, higijeničare, zastupnike u osiguranju, prodavce, konobare i kuvare, magacionere i vozače, pokazuju podaci NSZ. Zanatska usmerenja nisu najpopularnija među omladinom prilikom odabira srednjih stručnih škola. Nasuprot tome, na listi želja visoko su kotirane srednje medicinske i elektrotehničke škole u oblasti kompjuterskog konstruisanja i programiranja, koje školuju kadar koji je najtraženiji na tržištu rada.
Kada je reč o zanimanjima srednjeg nivoa obrazovanja, tržište rada otvoreno je i za medicinske sestre i medicinske sestre vaspitače. Nadležna ministarstva sastajala su se povodom definisanja broja učenika koji će upisati određeni smer u skladu s našom statistikom. Očekujemo da će se u narednom periodu intenzivno raditi na tome - kaže Ivana Božić, psiholog u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
Kada je reč o zanimanjima sa fakultetskom diplomom, statistika NZS govori o visokoj potražnji za stručnjacima u oblasti informacionih tehnologija, za farmaceutima i komercijalistima.
Upravo tako su razmišljali i svršeni srednjoškolci, pa su u najvećem broju konkurisali za upis na Elektrotehnički, Matematički i Fakultet organizacionih nauka.
Tržište rada odavno je zaboravilo na pojedine obrazovne profile, jer za tim kadrom ne postoji potreba.
Za neka zanimanja nikada nije bilo mnogo radnih mesta, kako sada, tako ni u prošlosti. To su etnolozi i antropolozi, arheolozi, geolozi - kaže Ivana Božić.
Prilikom opredeljenja za buduće zanimanje stručnjaci preporučuju da se uzme u obzir, pre svega, interesovanje učenika, ali i postignuti rezultati u dotadašnjem školovanju, kao i preferencije u vezi sa školskim predmetima. Jedna od osnovnih dilema je: gimnazija ili srednja stručna škola.
Budući da gimnazija ne pruža zvanje već opšte obrazovanje za studije, važno je da se za nju ne opredeljuju učenici koji ne poseduju rešenost i istrajnost za dugotrajno školovanje. Osim odličnih radnih navika i odličnog ili vrlo dobrog uspeha u školi, traže se jaka samodisciplina i svest o tome da je posle gimnazije neophodno završiti fakultet ili visoku školu strukovnih studija. U svakom slučaju, gimnazija je opcija za učenike koji su neodlučni ili još nemaju razvijena interesovanja za pojedine oblasti rada i struke - objašnjava Ivana.
Antrfile:
Autor: NN
|
|
Arhiva vesti
|
