27. Maj 2018. godine
Politika

RAZG0V0R NEDELJE:

dr SLAVICA đUKIĆ DEJANOVIĆ, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku

Prosečna žena na Vračaru prvo dete rađa s 32 godine, a žena na jugu Srbije prvi put odlazi u porodilište s 23 godine. Interesantno je koliko je Srbija mala, a koliko su njene kulturološke razlike velike. Zato smo odlučili da opštine razmisle kako da stimulišu mlade osobe da postanu roditelji jer one najbol>e poznaju mentalitet svojih sugrađana.

Pre nedelju dana raspisali smo drugi javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava lokalnim samoupravama, a početkom jula znaćemo koje su ogaptine imale najkreativnije ideje za „povratak roda". Budžet koji država izdvaja za demografiju je četiri puta veći ove godine, a njemu treba priključiti i ona sredstva koja će porodice dobiti zahvaljujući novom Zakonu o finansijskoj podršci porodicama s decom, koji počinje da se primenjuje 1. jula i važi za svu decu koja su rođena od 25. decembra 2017. godine, kaže u razgovoru za "Politiku" dr Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku.

U 2016. godini rođeno je najmanje beba od 1900. godine, a preliminarni podaci govore da je prošle godine rođeno svega 200 beba više nego u 2016. godini. Svake godine oko 16.000 mladih i obrazovanih osoba odlazi iz ove zemlje. Kako tumačite nastavak negativnih demografskih trendova?

Situacija se neće popraviti ni u narednom periodu jer pripadnici bebibum generacije, rođeni pedesetih godina prošlog veka, ulaze u period starosti i bolesti, pa će i smrtnost biti sve veća. Ali, naš osnovni cilj je da zaustavimo trend pada rađanja - ne možemo biti zadovoljni činjenicom da je prošle godine rođeno svega 200 beba više, ali ne možemo biti ni nezadovoljni zato što se do 2016. broj novorođenih beba smanjivao iz godine u godinu. Da bismo imali prostu reprodukciju nacije, potrebno je da svaka žena u fertilnom periodu u narednih deset godina ima dvoje dece. To je dosta ambiciozno jer prosečna žena u Srbiji rađa 1,4 deteta, a ove podsticajne mere sigurno su ugrožene činjenicom da 16.000 osoba svake godine emigrira. Prosečna starost mladih migranata je 29 godina, a svaka četvrta osoba koja napušta zemlju je visokoobrazovana. Ne možemo stopirati emigraciju jer je to civilizacijska tekovina, a sloboda kretanja - jedno od elementarnih ljudskih prava. Rezultati istraživanja koje smo uradili s Republičkim zavodom za statistiku na uzorku od 11.013 studenata svih fakulteta u Srbiji govore da bi dve trećine akademaca volelo da ostane u svojoj zemlji, trećina planira da ode, a 90 odsto njih roditelji pČržavaju u toj odluci.

Kada pitate mlade osobe šta bi ih motivisalo da budu roditelji, najveći broj njih kaže - stalni posao, krov nad glavom i kvalitetna partnerska veza. Istraživanja govore da više od 80 odsto mladih starosti od 16 do 30 godina živi s roditeljima, a svega devet odsto njih postaju roditelji pre 30. godine. Manje od polovine majki u Srbiji je zaposleno...

Mladi su imali te probleme i u ranijim generacijama. Nikoga nije čekao ni posao ni stan odmah po završetku studija ni u najsrećnija vremena. Investiranje u Srbiju daje šanse da veći broj mladih počne da radi. Država ne može da obezbedi posao za sve, ona pravi ambijent da investitor bude motivisan da dođe, a naša je obaveza da s tim investitorom razgovaramo i o ljudskim resursima, odnosno da ih upoznamo s odredbama Zakona o radu, kojim je predviđeno usklađivanje rada i roditeljstva. Naš zakon ima dobra rešenja, ali je problem što niko ne traži od poslodavca rad od kuće, skraćeno radno vreme, klizno radno vreme... Neki poslodavci jesu raspoloženi da izađu u susret mladim majkama jer imaju socijalnu odgovornost, ali se pitaju po čemu se razlikuju od poslodavaca kojima je profit jedini interes. Oni očekuju da država razmišlja o poreskim olakšicama, subvencijama ili boljem plasmanu njihovih proizvoda.

Međutim, moramo ohrabriti i same roditelje da se obrate inspekcijskim službama - Zakon o radu i Zakon o zabrani diskriminacije štiti radnike, ali ako inspektor ne dobije informacije ili prijavu da se zakon krši, neće moći da se nađe na svakom mestu. Privredna komora Srbije predložila je da se ustanovi nagrada „prijatelj porodice" koja bi se dodeljivala onim firmama koje roditeljima daju slobodan dan kada se dete razboli bez finansijskih odbitaka, podržavaju proslavu prvog rođendana ili polazak deteta u školu, imaju potrebu da vrtić bude u neposrednoj blizini firme...

Iako najveći deo javnosti podržava Zakon o finansijskoj podršci porodicama s decom koji stupa na snagu početkom jula, demografi ističu da se najviše dece rađa u najsiromašni

jim porodicama i smatraju da će ove mere najviše stimulisati materijalno ugrožene porodice da imaju još više dece, čime se siromaštvo umnožava.

Mislim da treba stvarati uslove da ljudi rađaju bez obzira na socijalni status i stepen obrazovanja. Ne možemo svi biti akademski građani. Ja mislim da su zakonodavci uzeli u obzir realnu situaciju u našoj zemlji, u kojoj 51 procenat majki ima jedno dete, 42 odsto dvoje dece, a svega 6,7 procenata njih - troje dece. To je procenat koji nas najviše plaši i zato je sgimulacija majki koje imaju dvoje da rode treće dete najvažnija u ovom momentu. Demografski zakoni su jasni - da biste imali prostu reprodukciju nacije, potrebno je da 11 odsto majki rodi jedno dete, 44 odsto majki treba da ima dvoje, a 45 procenata njih troje dece. Suvereno je pravo svake žene da odluči da li će roditi jedno, dvoje, troje ili četvoro dece i da li će roditi uogapte, ali država je napravila veliki napor da svakog meseca obezbedi kontinuiranu finansijsku podršku jer smo od roditelja često slušali komentare tipa: „Kad bi mi neko omogućio da prvih deset godina budem finansijski zbrinuta, ja bih rodila i treće." Diac naroda je uticao na ovu odluku.

Rezultati jedne zanimljive studija Instituta za sociološka istraživanja svedoče da o rađanju drugog deteta odlučuje mamina procena kako se tata snašao u ulozi roditelja. Da li se razmišlja o uvođenju obaveznog plaćenog odsustva za očeve?

Očevi već imaju mogućnost da uzmu plaćeno odsustvo zarad nege deteta, a naše istraživanje govori da najveći broj očeva koji se opredelio da koristi „porodiljsko odsustvo" radi u finansijskim institucijama - 17 odsto njih. U javnim institucijama i privrednim subjektima taj procenat je daleko niži. Ali, ja mislim da je u Srbiji snažan kulturološki obrazac po kome otac predstavlja porodicu u spoljnjem svetu i donosi novac u kuću, a mama je ta koja se bavi decom i kućom. Našim ženama najviše pomažu njihove majke, sestre i prijateljice. Kada smo bili u poseti Nišu, jedna baka koja ima troje unučadi i živi u obližnjem selu pitala me je zašto se na nivou države ne organizuje servis „Halo, bako, dođi da me čuvaš". Ona mi je priznala da bi svaki dan čuvala svoju unučad kada bi joj neko kupio mesečnu autobusku kartu. Na jugu je ta porodična povezanost i međugeneracijska bliskost izuzetno jaka i meni je ta primedba bila

inspirativna. Volela bih da neka lokalna samouprava osmisli projekat na bazi takve ideje - da se obezbedi prevoz ili neka minimalna finansijska podrška bakama da čuvaju unuke. Jer niko ne priča bajke kao baka.

Ovihdanadržavajenajavilaizgradnjutzv.jeftinih stanova za pripadnike Vojske Srbije i policije, ali niko za sada ne spominje mlade roditelje?

U vojsci i policiji postoji beneficirani radni staž i tu uglavnom rade ljudi starosti od 21 do 45 godine, odnosno u godinama u kojima se stvara porodica. Mi ne možemo da kažemo da se država toliko stabilizovala da svaki mladi bračni par može da ostvari pravo na subvencionisani stambeni kredit, ali od nekog sektora mora da se krene. Činjenica je da vojska i policija imaju posebnu politiku kada je u pitanju izgradnja stanova za zaposlene i tako stimulišu mlade ljude i roditelje da se zaposle u ovim službama. Međutim, ako mere populacione politike ne budu podržane od celog društva, one će ostati spisak lepih želja. Danci su napravili izvanrednu natalitetnu strategiju - oni su promenili sadržaj najpopularnijih televizijskih serija tako što u svakoj od njih srećna porodica ima troje dece. Jedan od razloga popularnosti turskih serija je to što se u njima neguje kult porodice, međugeneracijske solidarnosti i sloge. Demografska budućnost Srbije je pitanje svih nas - bez obzira na to da li smo se odlučili da imamo porodicu ili ne. Možemo imati najbolje rezultate u sferi privrednog rasta i modernih tehnologija, ali ako se deca ne budu rađala, sve je to uzaludno. Želim da podsetim da u Srbiji oko 300.000 parova ima problem sa sterilitetom - to je ogroman broj i država je zbog toga odlučila da finansira tri nova pokušaja vantelesne oplod

nje do 42 godine života žene za parove koji su prvo dete dobili ovim postupkom, zbog toga što oni imaju najveću šansu da dobiju i drugo dete. Mnoge lokalne samouprave finansiraju i četvrtu i petu veštačku oplodnju.

Srbija je i prošle godine raspisala javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava lokalnim samoupravama za finansiranje projekata koji se tiču populacione politike. Možete li navesti najkreativnija rešenja?

Prošlogodišnja iskustva bila su nam veoma ilustrativna - 90 opština apliciralo je za 130 miliona dinara, a novac je dobilo 15 opština koje su imali najbolje ideje kako da pojačaju plač u porodilištima. Neke opštine podržale su mlade preduzetnike - poljoprivrednike i ratare koji su planirali da se isele iz rodnog mesta trbuhom za kruhom. Knić je jedna od opština koja je praktično uspela da zaustavi migracije mladih ljudi koji uglavnom odlaze u Kragujevac. Sečanj je tražio sredstva da se adaptira prosgor za jaslice i danas 33 mališana koriste usluge ovih jaslica. Šid je tražio da se odobre sredstva za 15 električnih bicikala za patronažne sestre koje ulaze u porodice i pomažu mamama sa bebama i starim osobama. Ove godine smo izdvojili tri puta više sredstava za jedinice lokalnih samouprava i očekujemo kreativnost od opštinara.

Svaki put kada se spomene populaciona politika u jednom delu javnosti čuju se komentari tipa „moje telo je moja stvar", ,ja odlučujem da li ću roditi ili abortirati" „ne može država da me tera na rađanje"... Kako razumete tu buku i bes? Psiholog Kurt Levin dao je jednu od najboljih definicija mentalnog zdravlja. On je rekao da zdrava osoba ima deset svojstava, a četvrto je - umerena agresija. Mi moramo biti ljuti na nekoga. A na koga se obično ljutimo? U detinjstvu to su autoriteti jer nas oni vaspitavaju, na poslu je to šef jer on deli radne zadatke, u državi su to političari... Umerena doza agresivnosti je normalna reakcija na nezadovoljstvo. Ako me pitate kao ženu i psihijatra, kazaću vam da imam razumevanja za čovekovu potrebu da „pomeri" svoje nezadovoljstvo. Primera radi, ako sam nezadovoljna što sam dobila pet kilograma ili sam izgubila poziciju na poslu, mnogo mi je lakše da kažem, jedemo užasnu hranu koja goji" ili „šef me ne voli". Duboko u sebi svaki čovek zna istinu, ali je ponekad teško da prizna jer onda mora sebe da menja. A to nimalo nije lako.

Antrfile:

Autor: KAŠARINA ĐORĐEVIĆ

01. Jun 2023. godine

29. Maj 2023. godine

25. Maj 2023. godine