|
|
|
DA LI ĆE BAJDEN OTVORITI PITANJE STATUSA SRPSKE 15. Januar 2021. godine
BlicSve češće se navodi da će se nova administracija SAD založiti za reviziju Dejtonskog sporazuma
Nema sumnje, Republika Srpska, pitanje njenog statusa i buduće uređenje Bosne i Hercegovine, biće u narednom periodu među gorućim temama Zapada koje bi „konačno trebalo preseći“.
Pitanje srpskog entiteta je u fokusu administracije Džoa Bajdena, a sudeći po dokumentu koji se objavljuju, idu teški dani.
Status Republike Srpske pomenut je konkretnije pre izvesnog vremena kada je postavljeno pitanje dokle se stiglo i koliko je uopšte više bitan Dejtonski sporazum. Grubo rečeno, iako svi potežu ovaj sporazum, pozivanje na njega više je forme radi. Činjenica je da i EU i SAD žele da reše i ovo balkansko pitanje, koje je manje više bilo po strani zbog kosovskog problema. Trenutno, čini se da visoka diplomatija smatra da je lakše rešiti stvari preko Drine nego one na relaciji Beograda i Prištine. I Evropljanima, ali i novoj američkoj administraciji potrebno je neko rešenje i Republika Srpska se vraća na stolove zvaničnika.
NATO I BRČKO Kako sada stoje stvari, ceo proces mogao bi da krene iz Vašingtona. Bajden je čak objavio i kratak dokument u kome iznosi viziju odnosa sa Bosnom.
„Blic“ je imao uvid u ovaj dokument i u njemu se navodi da smatra da ovaj problem treba rešiti zajedno sa EU i NATO i da tu mora biti jedinstvena politika. Činjenica je da iako Bajden govori o zalaganju za reforme i pomirenje na Balkanu, osnovna teza ne ide naruku bosanskim Srbima.
- Posvećen sam borbi protiv mržnje, podržavam suverenitet BiH, njen teritorijalni integritet i multietnički karakter.
Osim što pojedini otvoreno priznaju da se na Bajdena i novu američku administraciju vrši pritisak da “pokuša neki veliki potez u regionu”, izgleda da nije ni potrebno nagovaranje.
- Pokušaću da ubedim naše evropske partnere da zajedno razvijemo strategiju da se učvrsti zapadni Balkan u evroatlantskim institucijama.
Znam da je sada vreme za hrabro i odlučno vođstvo SAD da se sprovedu reforme i pomirenje i da se postigne naš dugoročni cilj Evrope kao celine slobodne i u miru - smatra Bajden.
Ako je suditi po prvom čoveku SAD malo je prostora ostalo za varijantu koja se može čuti i u Vašingtonu i Briselu, da bi trebalo rešiti makar jedan problem na Balkanu i kao mogući model pominje se kosovska nezavisnost u zamenu za veće privilegije Republike Srpske.
To bi značilo da se RS ne utapa i ne gubi entitet.
Međutim, slika BiH i RS, ali i Dejtonskog sporazuma da služe samo za etničku pljačku je manje više odomaćena u zapadnim krugovima.
Takav princip je neprihvatljiv, a Danijel Server pred američkim Kongresom dodaje i da bi SAD trebalo da pritisnu Evropljane da sankcionišu one koji zagovaraju nezavisnost Republike Srpske.
Strategija koja se nudi je i da se ojačaju i prekomponuju NATO trupe u grad Brčko, uz vidljivu podršku SAD, kako bi bila blokirana secesija.
- SAD bi trebalo da pokušaju da blokiraju rusko naoružavanje entitetske policije, kao i hrvatsko i srpsko političko mešanje. Evropa i SAD žele postdejtonsku Bosnu koja se može kvalifikovati za članstvo u EU - kaže Server.
To praktično znači i da se Bosna ne može zasnivati na etničkoj podeli moći, a to znači jedna celovita BiH.
Interesovanje za RS, Kosovo, odnosno dva goruća problema povezano je i sa pokušajem da se nova administracija ogradi od politike Donalda Trampa. Nova vlast smatra da je Tramp pokvario odnose sa EU i da ih treba popravljati tako što će Vašington pomoći Briselu. Zapadni instituti počeli su da gomilaju teze i radove u vezi sa Balkanom.
Tako, primera radi, Majda Ruge iz Evropskog saveta za međunarodne odnose, poteže i davno zaboravljene sankcije.
- Organizovani kriminal i korupcija su zabrinjavajući za glavne gradove EU i čini mi se da i nova Bajdenova administracija deli tu zabrinutost.
Usklađena akcija EU i SAD i razumna upotreba sankcija mogu ubrzati reformu u Bosni i Hercegovini - smatra Ruge.
Za rešenje balkanskih čvorova poteže se i davno zaboravljeni princip štapa i šargarepe.
Tako Irena Baboi iz Centra za ljudsku bezbednost kaže: - Na zapadnom Balkanu, administracija Bajdena ima sve alate neophodne za postizanje uspešne političke i ekonomske transformacije. Novoizabrana vlast duboko razume region i svesna je da su šargarepa i štap efikasniji kada postoji sporazum i uzajamna podrška između Evropske unije i Sjedinjenih Država. Kada Vašington i Brisel govore jednim glasom, vlade zapadnog Balkana slušaju - znaju da je to, dugoročno gledano, njihova najbolja opcija - kaže Baboi.
BALKAN ZA POČETAK Mnogo se toga izmešalo oko srpskog pitanja, a delom je procena da je Balkan ispušten u vreme Trampa, a lokalnim liderima dato mnogo slobode. U naučnom radu Centra za ljudsku bezbednost se navodi: „Vlade na zapadnom Balkanu mogu donositi odluke bez straha od posledica - stanje stvari koje će se promeniti sada kada postoji novo rukovodstvo u Beloj kući. Pod Trampovom administracijom vlade širom zapadnog Balkana manjeviše su prepuštene same sebi. Rastući odnos Srbije sa Kinom, zajedno sa njenom dugogodišnjom poslušnošću Rusiji, SAD nisu kontrolisale u poslednje četiri godine.
Samo u poslednjih 12 meseci, tvrdnja lidera bosanskih Srba Milorada Dodika da će priznavanje Kosova zahtevati i priznavanje Republike Srpske, naišla je na tišinu u Beloj kući...“ Državnik od koga svi očekuju rešenje i pokretanje balkanske priče - Džo Bajden bio je i ranije duboko zainteresovan za region i bio je jedan od pristalica vojnih intervencija u Bosni i Hercegovini i na Kosovu devedesetih.
Tako se smatra da ako SAD žele da vrate poverenje u svoje rukovodstvo - Zapadni Balkan je idealno mesto za početak. Nije posredi samo rešenje žarišta već i smanjenje uticaja Rusije i Kine na ovim prostorima.
Da li se Srbi mogu bilo čemu nadati? I ima li modela u kome srpski korpus nešto dobija? PORUKA MOSKVI Činjenica je da prostor za diplomatsku trgovinu nije zatvoren. Činjenica je i da neće baš sve ići lako kao što deluje na papiru svetskih analitičara i stručnjaka. Međutim, rezultate je sada teško predvideti precizno. Jedan od mogućih odgovora daje Timoti Les sa Univerziteta u Kembridžu: - Administracija Bajdena će se nadati da promenjene okolnosti, uključujući otvoreniju granicu između Srbije i Republike Srpske, čine problem Bosne lakšim za rešavanje. Neki u administraciji uplašiće se ideje da na ovaj način nagrađuju Srbiju, ali politička realnost na terenu neće im ostaviti druge mogućnosti. Previše pritiska na Srbe ojačaće položaj Rusije i Kine, kao i sprečiti rezoluciju o Kosovu i rizikovati brzu kandidaturu za nezavisnost entiteta bosanskih Srba, Republike Srpske - kaže Les.
Da li će se ove godine već otvoreno pitanje RS i zatvoriti takođe je nezahvalno za tvrdnju. Međutim, ono što će zasigurno biti deo diplomatskog posla najavio je centar „Vilson“ iz Amerike u izveštaju o poboljšanju Dejtonskog sporazuma.
„Tandem SAD i EU treba da pošalje jasnu poruku Moskvi da mora da zaustavi finansijsku pomoć i paravojnu obuku separatistički nastrojenim opstrukcionistima u Republici Srpskoj. Oni bi trebalo da se suprotstave uticaju Rusije, ali i širenju ruskih dezinformacija na tom prostoru, piše u izveštaju.“
Antrfile:
MUJANOVIĆ: SRBI DOBILI OD TRAMPA MANJE NEGO ŠTO SU SE NADALI
Pre 25 godina Dejtonski mirovni sporazum zaustavio je najgori evropski sukob od Drugog svetskog rata. Danas se Dejton, međutim, smatra više potpisanim činom primirja nego nekakvom nagodbom. Pod plaštom isticanja kriminala, mržnje i separatizma, iznova se stavlja na sto status Republike Srpske.
Politički analitičar iz Sarajeva Jasmin Mujanović opisao je predstojeći period ovim rečima: - Srbija - i bosanski Srbi - dobili su od Donalda Trampa daleko manje nego što su nekada očekivali - ali sa Džoom Bajdenom u Beloj kući suočavaju se sa perspektivom neprijateljske američke administracije.
PROBLEM ZA ZAPAD: KAKO ZAUSTAVITI KINU
U jednoj od brojnih analiza situacije u BiH navodi se: „Interes Kine za Bosnu i Hercegovinu i zapadni Balkan nastavlja da raste, jer se region nalazi između kineske luke Pirej u Grčkoj i ostatka velikog jedinstvenog tržišta EU. Kineska ulaganja u energiju, minerale i transport u Bosni i Hercegovini sada iznose tri milijarde dolara, što je značajna suma za siromašnu zemlju od 3,2 miliona ljudi. Ipak, mnoge projekte preduzimaju kineski dobavljači i radnici, a ne lokalni resursi. Kineski novac dodatno podgreva korupciju koja je endemska za zemlju.
Takođe, zemlju dublje zadužuje. Bosna i Hercegovina rizikuje da postane crna rupa Balkana: mali gravitacioni centar korupcije i etno-nacionalističkog žara, toliko gust da uvlači još više negativne energije i zloćudnog uticaja, narušavajući tako svoje susedstvo i veze regiona sa ostatkom Evrope.“
Autor: ŽELJKA JEVTIĆ
|
|
Arhiva vesti
|
