18. Jun 2018. godine
Večernje novosti

JOŠ 10 DANA DO OTVARANJA NARODNOG MUZEJA

SRPSKI narod Jovan Sterija Popović nije zadužio samo "Pokondirenom tikvom", "Rodoljupcima", "Zlom ženom"..., već je u amanet ostavio i riznicu za čuvanje nacionalnog blaga.

NJegovim ukazom, u vreme dok je bio ministar prosvete, 10.

maja 1844. godine, osnovan je Muzeum serbski. Za deset dana, posle 174 godine od osnivanja, Narodni muzej, koji sada čuva 400.000 vrednih predmeta, otvoriće, posle petnaestogodišnje obnove, vrata svoje matične zgrade na beogradskom Trgu republike.

Stvoren da sistematski štiti i prikuplja kulturnu baštinu, na prvom inventaru, posle četiri godine, Muzej je imao ukupno 79 eksponata. Bili su to stari novac, povelje i diplome, rukopisne i štampane knjige, stari pečati, alatke, posude, statue..., a ubrzo je u muzej (1850) stigao portret Trajanovog oca, pronađen u Kostolcu. Za prvog čuvara muzeja (kako se u to vreme zvao upravnik), ali i Narodne biblioteke, postavljen je, ukazom kneza Aleksandra Karađorđevića, Filip Nikolić, profesor Trgovačke škole. Tokom dve i po godine, Nikolić je napravio popis svih predmeta, izradio pravila tih ustanova, zahtevao poseban budžet i veće prostorije za muzej i biblioteku.

Mesto čuvara potom preuzima čuveni filolog Đuro Daničić, koji je bezuspešno tokom svog petogodišnjeg mandata tražio da se za muzej i biblioteku, kao svuda u svetu, sazida posebna zgrada.

Državni savet je, zbog velikih rashoda, predložio da se u tu svrhu unajmi posebna kuća, ali se ni to nije desilo.

Za kratko vreme, na kormilu tek ustanovljene institucije, od 1859. do 1861, bili su državni pitomci Milivoj Prajzović i Kosta Crnogorac, koga je privremeno zamenjivao n a č e l n i k U p r a v e prosvete LJubomir Nenadović, sve dok 10. maja 1861, ukazom kneza Mihaila, za čuvara nije postavljen Janko Šafarik.

Legendarni arheolog, koji je pokrenuo prva istraživanja na Rudniku, Kosmaju i Jelici, muzej je iz Topčijske kasarne preselio u zgradu Uprave prosvete. U njegovo vreme priređena je prva muzejska postavka u zdanju majora Miše Anastasijevića, koju je povremeno obilazila publika, uglavnom đaci liceja i gimnazijalci. Ali muzej je tada, zbog napada Turaka, prvi put i evakuisan.

Nakon što je upravu preuzeo Stojan Novaković, filolog, političar i diplomata, fond je već narastao na 12.869 predmeta raspoređenih u 19 odeljenja. Novaković je obezbedio poseban budžet za muzej i insistirao na donošenju zakona o Narodnoj biblioteci i muzeju. Naša prva školovana slikarka Katarina Ivanović, u to vreme, poklanja muzeju četiri svoja dela, a potom još sedam slika i 1.000 forinti za njihovo održavanje. Muzej dobija i prvog "pokazivača" (kustosa), izvesnog Tomu, a anali beleže da je 1873. muzej obišao 401 posetilac.

Petogodišnji mandat Jovana Boškovića obeležilo je zalaganje za više novca "za nabavku i iskopavanje starina" i "za putovanje u interesu muzeja". A u vreme "upravnikovanja" Nićifora Dučića, Novaković, kao ministar prosvete, podnosi predlog zakona kojim su Narodna biblioteka i Narodni muzej postali dve samostalne institucije. Istim zakonom određeno je da čuvar Narodnog muzeja mora da bude profesor arheologije u Velikoj školi.

Tako na čelo ove ustanove dolazi utemeljivač srpske muzeologije Mihailo Valtrović, koji postavlja temelje savremene zaštite kulturnog nasleđa, zalažući se da se "stane na put samovoljnom uništavanju starina i njihovom izvozu van zemlje".

Već 1882. godine priređuje prvu javnu izložbu skulptura Petra Ubavkića, a krajem iste godine, na vest o smrti Katarine Ivanović, izlaže 23 njene slike. Priređen je i prvi "Spisak sviju na gledanje izložene predmete u muzeju", preteča vodiča, a nekoliko godina kasnije otvorena je prva stalna postavka koja je predstavila sve zbirke: Arheološko odeljenje sa lapidarijumom, Srednjovekovno odeljenje, Galeriju slika i Vukovu sobu.

Antrfile:

NA MAPI EVROPE

KAO čuvar Narodnog muzeja, Miloje Vasić započeo je istraživanja Vinče, čime je Srbija dospela na arheološku mapu Evrope. Insistirao je na tome da muzej bude stalno otvoren, a počelo je i zvanično evidentiranje posetilaca. Tako je izložbu "Jugoslovenske umetničke kolonije" videlo 4.298 ljudi. Neposredno pre Prvog svetskog rata, koji će ostaviti tužni trag u istoriji ove institucije, počelo je istraživanje Caričinog grada, a u muzej je stigao ikonostas iz manastira Blagoveštenje, za koji je sagrađen poseban zaštitni okvir.

ČUVENA BEOGRADSKA KAMEJA

DOK je na čelu Narodnog muzeja bio Mihailo Valtrović otkupljene su slike "Anatom" Đorđa Krstića i "Vesela braća" Uroša Predića, kralj Milan poklonio je zbirku od 1.352 primerka srpskog srednjovekovnog novca i zapon humskog kneza Petra, Bertold Lipaj je poklonio 70 slika mletačkih umetnika, a otkupljeni su srebrni pojasevi iz Mramorca. Muzeju je 1895. predata zaostavština Vuka i Mine Karadžić, a iste godine počelo je istraživanje rimske grobnice u Brestoviku. Nabavljena je oprema za muzejsku fotografiju, izdat prvi stručni katalog (Opis stvari iz zaostavštine Vuka Stefanovića Karadžića). U to vreme u muzej dospeva i čuvena Beogradska kameja sa predstavom cara Konstantina, kao i njegov bronzani portret i vredni Temnićki napis. Istorijski momenat bio je i organizovanje prve Jugoslovenske izložbe 1904. godine.

Autor: M. KRALJ

01. Jun 2023. godine

29. Maj 2023. godine

25. Maj 2023. godine