19. Januar 2017. godine
Danas

Da li građani na severu Kosova žive bolje nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, ili u šta je sve uloženo 32 miliona evra

Beograd - Od potpisivanja Briselskog sporazuma, u aprilu 2013. izdvojeno je 32,2 miliona evra za realizaciju 249 projekata u četiri opštine na severu Kosova - Severnoj Mitrovici, Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku. Gotovo polovinu te sume, odnosno 15,1 milion evra izdvojila je Vlada Kosova, iz fondova Evropske unije dato je 9,5 miliona evra, dok je iz Fonda za razvoj severa Kosova izdvojeno 7,5 miliona evra, pokazalo je istraživanje koje su tokom prošle godine sproveli Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) i RTV Mir iz Leposavića. Cilj ovog istraživanja bio je, kako kažu autori studije „Efekti ulaganja na sever Kosova nakon Briselskog sporazuma - da li živimo bolje?“, da se da doprinos razumevanja procesa primene Briselskog sporazuma, ali i da se poboljšanja informisanost građana o koristima koje su proistekle iz tog sporazuma. Međutim, odgovor na to da li građani na severu Kosova žive bolje u poslednje tri godine teško je dati, naročito ako se zna da većina novca koje su lokalne samouprave dobile za različite projekte nije iskorišćena. Jedino je Zubin Potok započeo sve ono što je namerio, dok je, na primer, u Leposaviću iskorišćenost dobijenih sredstava tek 20 odsto.

Najviše novca namenjeno je infrastrukturnim projektima, podržano je čak njih 179 u sve četiri opštine, a ovim sredstvima finansirano je i 49 projekata iz oblasti poljoprivrede i 27 iz oblasti ekonomskog razvoja. Međutim, iako je rok za realizaciju bio kraj 2015, i sada početkom 2017. većina njih nije završena, a neki nisu ni započeti. - Od projekata koji se tiču ekonomskog razvoja, bukvalno nijedan nije započet, sve je odloženo za 2017. Kako se većina odnosi na razvoj infrastrukture, opštine su bile zatrpane projektima, nisu imale dovoljno kapaciteta da se sve to sprovede - kažu za Danas autorke studije Jovana Jakovljević i Marija Milenković, obe iz Zubinog Potoka na privremenom radu u Severnoj Mitrovici.

Problema u realizaciji projekata je dosta, tvrde one, od netransparentnosti do toga da, na primer, Zvečan i Severna Mitrovica moraju da rade eksproprijaciju jer nemaju svoje zemljište, a problem je i što Kosovo ne priznaje građevinske dozvole koje izdaje Srbija, i obrnuto.

- Sve projekte realizuju opštine koje su formirane po zakonima Kosova, a one nemaju svoja odeljenja, imaju samo kabinet gradonačelnika i skupštinu, tako da svega nekoliko ljudi radi na celom projektu - ističe Jovana Jakovljević.

Iz budžeta kosovske Vlade najviše sredstava dobila je opština Leposavić, kojoj je pripalo 4,8 miliona evra, Severna Mitrovica je dobila 4,1 milion evra, Zvečan četiri miliona evra, dok je Zubin Potok za isti broj projekata dobio gotovo milion manje, nekih 3,1 milion evra.

I dok su pojedini projekti imali neki konkretan značaj za stanovništvo, ima i onih za koje teško može da se pronađe opravdanje. Jedan od takvih je bazen u Leposaviću, za koji je iz budžeta Vlade izdvojeno 850.000 evra od ukupno utrošenih 2,9 miliona evra. - Vlada Kosova je izdvojila 15 miliona evra za strateške projekte, ali nijedan taj projekat ustvari nije strateški. Na primer, izgradnja atletske staze, za rafting, teren za odbojku na pesku, a posebna priča su bazeni. Na bazen u Leposaviću potrošen je sav novac koji je bio planiran, a da uopšte nije završen, iskopana je samo rupa - kaže za Danas direktor InTER-a Dragiša Mijačić. On kaže da na severu Kosova sada ima nekoliko bazena, u Zvečanu ima dva, Leposaviću i Mitrovici po jedan i jedan zatvoreni u Zubinom Potoku. - Predstavnicima opština je očigledno bitno da ulože u velike projekte kako bi njima ostalo što više. Da li će taj bazen da radi, ko će da ga održava i ima li ekonomsku opravdanost, to njih ne zanima. Sve što je urađeno od ovog novca u suštini nije imalo efekta na održivi razvoj, na ostanak mladih ljudi, na zapošljavanje, u smislu povećanja kvaliteta života jeste, jer su neki dobili kanalizacije, put do kuće, ali je pitanje kako će sada sve to da se održava - napominje Mijačić. Kako očekivati, ističe on, da bazen u Zubinom Potoku bude rentabilan, kada to nisu ni sportski centri u dvomilionskom Beogradu. Osim Vlade Kosova, finansijska pomoć stigla je i od EU, koja je u okviru dve grant šeme od 2013. finansirala 79 projekata, najviše za razvoj opštinske infrastrukture, ekonomski razvoj, poljoprivredu i nevladin sektor. Na teritoriji opštine Leposavić je finansirano 29 projekata, vrednih 2,7 miliona evra, u opštini Severna Mitrovica 19, u vrednosti od tri miliona evra, u Zvečanu je za 16 projekata dato 1,8 miliona evra, u Zubinom Potoku za 12 projekata milion evra.

- Kroz finansijsku pomoć EU opštine su pokrenule rešavanje nekih značajnih regionalnih projekata, kao što su regionalna deponija za tri severne opštine, ili regionalna saobraćajnica između Zubinog Potoka i Istoka, ali i lokalnih projekata kao što su izgradnja autobuske stanice i renoviranje doma zdravlja u Severnoj Mitrovici, vodovodne i kanalizacione mreže u Zvečanu, ili obdaništa u Lešku - ističu autorke studije.

Treći bitan izvor finansiranja za opštine na severu Kosova tokom poslednje tri godine bio je i Fond za razvoj severnih opština, u koji se slivaju sredstva od carinskih prihoda prikupljenih na prelazima Jarinje i Brnjak. Do kraja avgusta 2016. Fond je prikupio više od 9,4 miliona evra, a najviše sredstava je dodeljeno opštini Severna Mitrovica (39 odsto), opštini Leposavić (22 odsto), Zvečanu (21 odsto) i na kraju opštini Zubin Potok (18 odsto). Više od polovine projekata iz Fonda je usmereno na razvoj opštinske infrastrukture, tačnije 59 odsto.

Antrfile:

Više od 80 odsto mladih želi da ode sa Kosova

Kako popis na Kosovu nije rađen još od devedesetih godina, ne postoje tačni podaci o broju stanovnika, ali prema nekim procenama trenutno u sve četiri opštine živi 60.000 ljudi, od toga trećina u Severnoj Mitrovici. Jovana Jakovljević i Marija Milenković kažu da mladih ima dosta u tom gradu zato što postoji Univerzitet, ali kada oni odu kućama u Srbiju, BiH ili Crnu Goru grad ostaje pust.

- Za posao nema perspektive, svi bi da se uguraju u javni sektor. Nema velikih privatnih preduzeća, samo javni sektor i nevladin. Nedavno je rađeno jedno istraživanje među mladima, gde se pokazalo da 80 odsto njih želi da ode sa Kosova - kažu za naš list Jovana i Marija.

Privatna preduzeća su, tvrde njih dve, na nivou porodičnih firmi, uglavnom su to trgovine i ugostiteljski objekti. Simpo je, kako kažu, radio do 2012, dok nije uvedena carina, a sada jedino funkcioniše fabrika Javor u Zubinom Potoku koja se bavi proizvodnjom košulja.

Najskuplji projekti VLADA KOSOVA

1. Bazen u Leposaviću - 850.000 evra

2. Asfaltiranje puteva u selima opštine Leposavić - 668.805 evra

3. Izgradnja i renoviranje objekata sekundarnog i visokog obrazovanja u S. Mitrovici - 600.000 evra

4. Nabavka opreme za zdravstvene ustanove u S. Mitrovici - 600.000 evra

IZ FONDA ZA RAZVOJ 1. Izgradnja sportske hale u S. Mitrovici - 907.900 evra

2. Sanacija klizišta u Zvečanu - 604.000 evra

3. Izgradnja vatrogasne stanice u S. Mitrovici - 603.000 evra

4. Podrška MSP i poljoprivredi u Leposaviću - 544.985 evra

Autor: LJILJANA BUKVIĆ

01. Jun 2023. godine

29. Maj 2023. godine

25. Maj 2023. godine