18. Jun 2022. godine
Politika

U Srbiji je registrovan prvi slučaj

obolevanja od majmunskih boginja,

što je potvrđeno laboratorijskom ana

lizom Instituta za virusologiju, vak

cine i serume „Torlak". Kako se nezva

nično saznaje, virus je otkriven kod

muškarca koji je doputovao iz Nemač

ke, a koji je smešten na lečenje u Kli

niku za infektivne bolesti UKCS.

U Institutu za javno zdravlje Srbije

„Dr Milan Jovanović Batut" ističu

da je slučaj dijagnostički prepoznat

pz iterapijski zbrinuti da su u skladu s

Međunarodnim zdravstvenim pravil

nikom o tome obaveštene međunarod

e ne zdravstvene institucije.

- Teritorijalno nadležni zavod za javno zdravlje izvršio je epidemiološko istraživanje slučaja i sprovedene su sve mere evidencije, testiranja, prijavljivanja i kontrole daljeg širenja infekcije u skladu sa stručnometodološkim uputstvomkažu u „Batutu".

- Apelujemo na građane da, radi očuvanja zdravlja, primenjuju sve preventive mere i poštuju preporuke zdravstvenih institucija - dodaju u „Batutu".

Ove godine od majmunskih boginja zarazilo se više od 1.600 ljudi u 39 zemalja. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) zakazala je za 23. jun sastanak Komiteta za hitne slučajeve, gde će se razgovarati o tome da li širenje majmunskih boginja predstavlja vanrednu situaciju za međunarodno javno zdravlje. To predstavlja najveći stepen alarma na polju javnog zdravlja, a jedine bolesti zbog kojih je takav alarm bio proglašen jesu svinjski grip, dečja paraliza, ebola, zikaikovid 19.

Lekari upozoravaju da su inficirane osobe zarazne jedan dan pre izbijanja ospe pa do 21. dana nakon početnih simptoma ili dok se na svim lezijama na koži ne formiraju kraste uz prestanak drutih simptoma. Zato će sada biti dosta posla za epidemiologe da „tragaju" za kontaktima prve obolele osobe u Srbiji. LJudi koji su bili u kontaktu sa zaraženima moraju da prate simptome oboljenja.

Majmunske boginje počinju groznicom i jezom, glavoboljom, bolovima u mišićima i leđima i iscrpljenošću, a može se javiti kašalj i bol u grlu. Kod zaraženih može doći do uvećanja limfnih čvorova, koji se javljaju na vratu, pazuhu ili preponama. Bolest traje od dve do četiri« nedelje. U periodu od jednog do tri dana, ponekad i duže, nakon pojave

groznice, kod paciJenta se razvija ospa, koja često počinje na licu, a zatim se širi na ruke i noge, uglavnom na dlanove i tabane, ali i druge delove tela (genitalije, konjuktive, rožnjaču...).

Komplikacije majmunskih boginja uključuju encefalitis, tešku dehidrataciju kao posledicu povraćanja i dijareje ili otežanog pijenja tečnos

ti zbog lezija u ustima, upalu grla, oticanje očnih kapaka i konjuktivitis, stvaranje ožiljaka. Rizik od razvoja teške kliničke slike bolesti je veći kod osoba sa oslabljenim imunitetom. Mnogi slučajevi u Evropi identifikovani su kod muškaraca koji su imali seksualne odnose sa drugim muškarcima.

Virus majmunskih boginja se prenosi sa životinje na čoveka ili sa

čoveka na čoveka i to direktnim prenosom - ugrizom ili ogrebotinom, kontaktom s telesnim tečnostima ili materijalom lezije, putem kapljica respiratornog trakta, seksualnim kontaktom ili indirektnim prenosom poput konzumiranja nedovoljno termički obrađenog mesa, preko kontaminiranih predmeta ili zaražene odeće ili posteljine.

Nekoliko ranijih studija u periodu nakon prestanka vakcinacije protiv velikih boginja pokazalo je da je vakcinacija protiv velikih boginja bila oko 85 odsto efektivna u prevenciji majmunskih boginja. To znači da prethodna vakcinacija protiv velikih boginja može rezultirati blažom kliničkom slikom bolesti. Ali, treba imati u vidu da je od primene vakcine protiv velikih boginja prošlo više od 40 godina, kao i da vakcinalni imunitet nije bio potpun i doživotni.

SZO je saopštila da pokreće novi mehanizam za distribuciju vakcina kako bi se zaustavilo širenje bolesti. To je predloženo nakon što su Velika Britanija, Kanada, Francuska, Nemačka, SAD i druge zemlje prošlog meseca prijavile stotine slučajeva zaraze virusom majmunskih boginja. Direktor SZO za Evropu Hans Kluge rekao je da je zabrinut potezima nekih bogatih zemalja da kupe još vakcina bez konsultacija s afričkim zemljama. Kluge je pozvao države da pristupe majmunskim boginjama bez. ponavljanja grešaka iz vremena pandemije virusa korona. Evropa ostaje epicentar zaraze sa 85 odsto svih slučajeva u svetu.

Antrfile:

SZO želi da promeni ime bolesti

Svetska zdravstvena organizacija najavila je da će preimenovati virus majmunskih boginja, smatrajući da trenutno ime može da deluje stigmatizujuće, pa se očekuje da će uskoro biti saopšteno novo ime virusa. Jedna grupa naučnika iz Afrike sastavila je dokument u kojem je ukazala da postoji hitna potreba da se pronađe nediskriminišuće i nestigmatizujuće ime virusa. Trenutni naziv majmunske boginje ne odgovara pravilima SZO, prema kojima virusi ne bi trebalo da dobijaju ime po geografskim regionima i životinjama.

Prvi slučaj zabeležen 1970. godine

Majmunske boginje se prvenstveno javljaju u centralnoj i zapadnoj Africi, često u blizini tropskih kišnih šuma, a sve češće se pojavljuju u urbanim područjima. Bolestje prvi putotkrivena kod majmuna 1958. godine, a prvi slučaj obolevanja kod ljudi zabeležen je 1970. godine. Prva epidemija izvan područja Afrike je registrovana 2003. godine u SAD i bila je povezana s kontaktom sa zaraženim kućnim ljubimcima, prerijskim psima. Ovi kućni ljubimci su bili smešteni s gambijskim pacovima i puhovima koji su uvezeni u zemlju iz Gane. U ovoj epidemiji registrovano je više od 70 slučajeva obolevanja. Varijanta majmunskih boginja povezana s trenutnom epidemijom ima stopu smrtnosti od oko jedan odsto, a do sada je jedan smrtni slučaj u ovom talasu obolevanja zabeležen u Nigeriji, i to kod pacijenta s „komplikovanim" zdravstvenim stanjem.

Autor: DANIJELA DAVIDOV KESAR

01. Jun 2023. godine

29. Maj 2023. godine

25. Maj 2023. godine