|
|
|
VOJSKA SRUŠILA ŠPIJUNSKI DRON IZNAD KOPAONIKA 3. Novembar 2022. godine
BlicBespilotne letelice opet nadletale Srbiju, vojni analitičari tvrde da je to delo Albanaca sa KiM
Aonda je juče u kasnim poslepodnevnim satima stigla informacija da je Vojska Srbije oborila dron na prostoru između Kopaonike i Raške.
Vojska Srbije, postupajući po naredbi vrhovnog komandanta, oborila je dron.
Letelica se kretala iz pravca Jarinje-Rudnica iznad vojnih objekata garnizona Raška.
Mislim da pravac kretanja jasno govori odakle je došao dron. Videćemo i ko je proizvođač drona, o tome ćemo imati jasnu sliku u narednim danima, možda i narednim satima - rekao je ministar odbrane Miloš Vučević.
Kako saznajemo, reč je o komercijalnom dronu koji je oboren nakon pravovremenog otkrivanja i praćenja.
Dron je oboren primenom mera elektronskog ometanja, u neposrednoj blizini vojnih objekata u garnizonu Raška.
Kako je istakao Vučević, „dron svakako nije išao u snimanje lepih krajolika iznad vojnih objekata“.
Pokušavaju da snimaju naše jedinice u toku redovnih aktivnosti. Nemojte izazivati Vojsku Srbije i potcenjivati Srbiju - zaključio je Vučević.
Zbog serije incidenata borbena gotovost Vojske Srbije podignuta je na još viši nivo, a u utorak su poleteli čak i “migovi 29”. Vojni analitičari, ipak, ocenjuju da je na delu očigledno psihološko-propagandna igra dve strane.
Tenzije na Kosovu i Metohiji i u zoni Kopnene bezbednosti prethodnih dana bile su posebno izražene zbog pokušaja Prištine da od 1.
novembra primora 9.000 srpskih vlasnika vozila da preregistruju svoje automobile na RKS tablice.
Taj potez Kurtija shvaćen je kao provokacija, ali očigledno se na tome nije zaustavio, pa su se 1. novembra, uz opomene srpskim vlasnicima
vozila na KiM, pojavili i dronovi iznad kasarni. Predsednik Srbije naredio je zatim da se podignu “migovi 29”, što je celokupunu situaciju u regionu dodatno naelektrisalo.
“Otkriveni na više lokacija” - Vojska može i s helikopterima, topovima, avionskim mitraljezima da odgovori na ove izazove - podvukao je Vučević.
On je pre obaranja drona rekao da nije pitanje samo ulaska letelica u Raški okrug, već je Vojska Srbije “uočila određene objekte i u pravcu kretanja preko Topličkog i Nišavskog okruga”. Prema prvim informacijama, bespilotne letelice snimale su aktivnosti u Kopnenoj zoni bezbednosti i dve kasarne.
Ministar odbrane je objasnio zbog čega su “migovi 29” poleteli u utorak.
Vršili su redovno policijsko patroliranje, kontrolu našeg neba. Nisu poleteli zbog dronova - apostrofirao je Vučević.
Radić: Ne verujem da je ovo delo KFORa Čiji su dronovi mogli da nadleću kopnenu zonu bezbednosti možda najbolje znaju vojni analitičari.
Aleksandar Radić ističe za “Blic” da su dronove koji su se pojavili iznad Raške i Merdara najverovatnije podigli kosovski Albanci.
Ne verujem da je reč o dronovima Kfora jer s njima imamo dobre odnose, iako je ranije bilo raznih letelica američko obaveštajne zajednice na području Kosova i Metohije i Severne Makedonije.
Sva je prilika da je reč o dronovima kosovskih bezbednosnih snaga koji su na taj način hteli da izviđaju naše vojne kasarne i da provociraju - naglašava Radić.
Kako kaže, radi se najverovatnije o dronovima kratkog dometa.
Postoje dve mogućnosti.
Prva da su to bili američki dronovi „RQ-20 puma“ čiji je taktički radijus kretanja do 15 kilometara. Druga je da se radi o komercijalnim dronovima koji se koriste za izviđanje infiltriranjem među tuđe jedinice. I u jednom i u drugom slučaju kosovski Albanci nisu mogli da ih podignu sa područja Kosova, nego su morali da dođu do Raške kako bi imali vizuelni kontakt sa njima - objašnjava Radić.
“Rizik da se gađaju raketama” Naš sagovornik otkriva da se takvi dronovi “puštaju iz gepeka automobila”.
Dakle, najverovatnije su došli vozilom do Raške, pustili dron kako bi snimili našu vojnu kasarnu i potom ga vratili u gepek i otišli. Ako je to tako bilo onda je zadatak MUP-a i BIA da otkriju ko je i na koji način pustio dron dok je vojska zadužena za direktnu odbranu kasarne.
Vojni analiičar smatra da naša vojska nema mnogo namenskih sredstava borbe protiv dronova.
Jedino namensko sredstvo je „pancir S-1“ s tim što je veliko pitanje koliki je rizik da vi u naseljenom mestu raketom gađate letelicu od pola kilograma ili kilogram.
Hipotetički, možete i puškama pokušati da uništite dron, ali najbolja varijanta je da koristite sredstva za radio-elektronsko ometanje dronova. Takođe, o svemu treba obavestiti i Kfor koji je nadređen kosovskim bezbednosnim snagama kako bi se prikupilo sve informacije o ovom događaju i zaštitile naše jedinice.
Kako kaže, naša vojska nije mogla da pretrpi veliku štetu zbog snimanja kasarne u Raškoj dronom.
Reč je o minornoj šteti zbog prikupljanja informacija.
Albanska strana je htela da izvidi naše snage, ali i da provocira i gura nam prst u oko kako bi se stvorila tenzija.
S druge strane, mi smo podigli “migove 29” kojima se ne mogu skinuti dronovi.
Taj naš potez vidim više kao prikaz sile u ovoj psihološkopropagandnoj igri - zaključuje Radić.
Vojinović: Oni se ne ruše “migovima” Urednik vazduhoplovnog sajta “Tango siks” Petar Vojinović ističe za “Blic” da u ovom trenutku ne postoji podaci o tipu bespilotnih letelica koje su nadletale Kopnenu zonu bezbednosti.
Manja je verovatnoca da pripadaju NATO snagama na KiM. Vojska Srbije i Kfora imaju prilično dobru komunikaciju i eskalacija odnosa i javna saopštenja u tom slučaju bi verovatno bila dramatičnija. Ne postoji pouzdana informacija da bezbednosne snage Kosova imaju svoje bespilotne letelice - ocenjuje Vojinović.
Kako kaže, krajem januara pojavile su se informacije u albanskim medijima da će kosovske bezbednosne snage dobiti američke bespilotne letelice “RQ-20 puma”. Takvu letelicu koristi i američka vojska iz sastava Kfora.
RV i PVO poseduju do pet različitih oružja i metoda kako mogu oboriti ili prinuditi na sletanje manje ili veće dronove - zaključuje Vojinović.
Antrfile:
Krijumčari migranata su ih koristili 2018. godine
Ovo nije bio prvi put da dronovi nadleću Kopnenu zonu bezbednosti. Dogodilo se to i 2018. godine kada su jedinice Vojske Srbije u nekoliko navrata uočile misteriozne bespilotne letelice. Tada su u Ministarstvu odbrane dronove povezivali sa iligalnim aktivnostima i krijumčarenjem migranata preko državne granice, ali i sa švercom roba, narkotika i akcijama dvoseča...
Tom prilikom, ipak, vojska nije reagovala.
Imajući u vidu činjenicu da navedeni dronovi nisu uočeni u neposrednoj blizini vojnih objekata, da imaju vrlo skromne mogućnosti s aspekta izviđanja, te da nemaju mogućnost prenosa ubojitih sredstava, nisu predstavljali opasnost po bezbednost zemlje, iako je svaki slučaj analiziran detaljno, sa svih aspekata. U konkretnom slučaju bezbednost građana i imovine Republike Srbije nisu bili ugroženi - istakli su tada u Ministarstvu odbrane.
Tokom NATO bombardovanja 1999. oboreno 30 dronova
“PVO sistemi koje poseduje Vojska Srbije efikasni su u borbi protiv dronova, ali je potrebno povećati broj operatera tih sistema i nišandžija, kao i intenzitet njihove obuke”, ocenio je pre nekoliko meseci pukovnik u penziji Boško Zorić u intervjuu za portal Balkanska bezbednosna mreža.
Za borbu protiv savremenih bespilotnih vazduhoplova potrebno je imati dovoljno obučenih i opremljenih jedinica za PVO kojih VS, nažalost, sada nema u potrebnoj meri… Mnoge jedinice su ugašene ili su svedene na minimalnu meru - rekao je Zorić.
On je više od 30 godina proveo radeći kao starešina u artiljerijsko-raketnim jedinicama za PVO i tvrdi da je Vojska Srbije proučavanjem bespilotnih letelica počela da se bavi još 1999.
godine, tokom NATO bombardovanja, zbog čega je i imala oko 30 potvrđenih obaranja dronova raznih vrsta i porekla.
Autor: MARKO TAŠKOVIĆ
|
|
Arhiva vesti
|
