|
|
|
NEMA POTPISA, KOSOVO NIJE PRIZNATA DRŽAVA 20. Mart 2023. godine
DanasObraćanje predsednika Srbije posle skupa u Ohridu i reakcije na postignuti dogovor
Beograd // Kosovo nije međunarodno pravno priznata država sa kojom bi mogao da potpišem međunarodni sporazum. Srbija je međunarodno priznata država, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić objašnjavajući zašto u subotu u Ohridu nije potpisao dogovoreni Aneks sporazuma o normalizaciji odnosa.
On je u obraćanju javnosti juče, 12 sati nakon završenih razgovora u Ohridu sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem uz evropsko posredovanje, ponovio da su crvene linije za Srbiju - priznanje nezavisnosti Kosova i članstvo u UN. „Ovo za nas nije posebno teško. Biće nam mnogo težih stvari u budućnosti“, rekao je Vučić pošto je pročitao ceo Aneks.
Vučić je kazao da Srbija želi normalizaciju odnosa jer „ne možete da živite sa zidovima. U pogledu ZSO, predsednik je rekao da je veoma važno što se u Aneksu spominju dogovori koji su postignuti u procesu dijaloga: „Gospodin Kurti je pomenuo Ahtisari plan. Srbija taj plan nije usvojila i on nije deo procesa dijaloga. ZSO je važna za srpski narod. I dalje nam veći broj ljudi živi južno od Ibra za nijansu. Svi koji žive južno od Ibra žive kao u getu. Nemaju nikakav institucionalni okvir. Svi čekaju da se dočepaju Kosovske Mitrovice.“
Srbija se izborila da se ono što je dogovoreno primeni i upozorio da ako dogovoreno ne bude ispunjeno „na nama je da donosimo odluke šta ćemo mi ispunjavati“: „Nije se mnogo promenilo za nas osim što sada od toga šta budemo radili po ovom pitanju zavisiće i naš evropski put, koji ne verujem da ćemo završiti za tri-četiri godine koliko sam ja predsednik, ali za nas je važno da budemo na evropskom putu.“
Da li je moglo bolje u postojećim okolnostima?
Pitanje koje se postavljalo i pre i posle ohridskih razgovora jeste da li je Vučić u zadatim okolnostima i okviru mogao bolje da ispregovara i koji deo Aneksa smatraju najvažnijim. Docent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić za Danas kaže da je reč o dokumentima čiji je sadržaj u značajnoj meri bio pripremljen.
„Očekivano je da će evropski predlog biti integrisan u pregovarački okvir i Poglavlje 35. Najznačajnija tačka aneksa je ona koja se odnosi na član 7 usaglašenog sporazuma koja eksplicitno ne pominje ZSO, ali se odnosi na određeni oblik samouprave za srpsku zajednicu. Priština se obavezala da će uzeti u obzir prethodno postignute dogovore u okviru dijaloga, ‘koje je odredio posrednik EU’“, kaže Surlić i dodaje da će, ukoliko Priština počne dijalog o budućoj zajednici, međunarodni akteri insistirati na povratku Srba u institucije Kosova. Implementacija dela sporazuma koji se odnosi na članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, odnosno UN, tek dolazi na red u nekom budućem aneksu, mada će se zahtev za članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama razmatrati od slučaja do slučaja, što će ostaviti prostora za dodatno političko manevrisanje. „Predlog nudi blok država sa kojim obavljate više od dve trećine ekonomske razmene i preko čije teritorije ide ekonomska razmena sa ostalim državama. Bez odobrenja EU Srbija ne može da uvozi rusku naftu, beloruske delove za avione ili izvozi čelik iz Železare u kineskom vlasništvu. To je i blok država čije trupe garantuju i bezbednost Srba na Kosovu. U datim okolnostima možete da se konfrontirate i izgubite i ekonomske i političke interese ili da učestvujete u pregovorima i poboljšate ekonomske interese i sačuvate deo političkih“, kaže za Danas programski direktor Novog trećeg puta, podsećajući kako nema previše manevarskog prostora kada nemate kontrolu na terenu na Kosovu, što je de facto situacija od 1999.
ZSO najvažnija stranka
Najbitnija stavka je pitanje samouprave Srba i to što je EU sa aneksom iz Ohrida više instituacionalno investirana u realizaciju spomenutih pitanja. Na pitanje da li je dobro što je Vučić insistirao na ZSO po ranijim sporazumima, kaže da pozivanje na ranije sporazume šalje i poruku EU da Priština nije ispunila preuzete obaveze, a sebe postavljate kao konstruktivnog aktera.
„U nepredvidivim geopolitičkim okolnostima, opterećenih ratom i globalnom isključivošću, Srbija nije još harmonizovala svoju politiku sa EU, niti je izabrala posvećenost konceptu kolektivne bezbednosti. Ipak, uočavaju se sve bliži odnosi sa SAD koji imaju potencijal nerecipročnog strateškog savezništva. U okolnostima kada sve članice EU podržavaju proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine, Srbija je definitivno postigla maksimum u pregovaračkom procesu“, kaže za Danas Nikola Lunić, izvršni direktor Saveta za strateške politike. Kako dodaje, utopijske ideje dela opozicije često znaju da nas ljuljuškaju u kolevci iluzija i tako sprečavaju suočavanje sa realnošću, ali javnost treba biti svesna posledica: „Vraćanje KiM u državno-pravni okvir Srbije predstavlja fantazmagoriju koju je nemoguće ostvariti bez rata koji bismo izgubili. Zato se na ovakvim istorijskim raskršćima moramo zapitati da li smo spremni budućnost dece žrtvovati za utopijske ideje etičkih nihilista i lukrativnih srebroljubaca“, objašnjava on.
Nada se, kaže, da nesavesnost mnogih pseudopatriota i kvazianalitičara koji minimizuju posledice odbijanja Sporazuma o putu normalizacije odnosa neće dovesti do destabilizacije zemlje i da neće uspeti u nameri da nadoknade svoj politički deficit uvlačenjem SPC u političku arenu. Vrednosno, bez ikakve sumnje, najbitniji deo Aneksa, prema njegovom sudu je insistiranje na promptnom uspostavljanju ZSO koja bi trebala postati nepovratna konekcija srpsko-albanskih odnosa u regionu.
Antrfile:
Tekst, Ustav, potpis i bol u ruci
Tokom razgovora u Ohridu 12 puta menjan je tekst, kaže Vučić, kao i da je rezolutno odbio da se uz ZSO nađe odrednica „u skladu sa ustavom Kosova“, jer bi u tom slučaju i Srbija mogla da traži uslov „u skladu sa Ustavom Srbije“.
Upitan o primedbi Aljbina Kurtija, ponovio je da neće ništa potpisati: „Imam nepodnošljiv bol u desnoj ruci, a desnom rukom potpisujem. I taj bol će se nastaviti naredne četiri godine.“ Najavio je da će pozvati parlamentarne stranke na sastanke, kao i da će posetiti KiM, te da će Srbi i Romi koji primaju socijalnu pomoć na KiM dobiti povećanje sa 11.000 na 20.000 dinara.
Autor: M. RADENKOVIĆ
|
|
Arhiva vesti
|
