|
|
|
POKAZNA VEŽBA ZA TREĆI SVETSKI RAT 17. Novembar 2022. godine
BlicRaketni incident u Poljskoj uzdrmao planetu
Planeta je u utorak po podne, u trenutku kada je raketa koja je pala u poljskom selu Pževodov i ubila dvoje državljana ove zemlje, činilo se, bila na ivici trećeg svetskog rata, najbliže još od Kubanske krize.
Međutim, epilog ovog incidenta ostavio je sasvim suprotan utisak: sukob planetarnih razmera ne samo da nikome nije u interesu, već se od njega i te kako zazire.
Poljska je država članica NATO, pa bi napad na nju značio defakto početak direktnog sukoba Rusije i NATO.
Sovjetski Savez i SAD su uspeli da prođu kroz ceo hladni rat, a da ne naprave takvu grešku jer su Vašington i Moskva bili i te kako svesni rizika od slučajnog ulaska u rat.
Rusija Vladimira Putina je daleko manje predvidljiva nuklearna sila od Sovjetskog Saveza, podižući nivo opasnosti, kako je istakao američki predsednik Džo Bajden, na najviši od kubanske raketne krize.
Putinova intervencija u Siriji dovela je do toga da je ruski borbeni avion oborio turski borbeni avion iznad tursko-sirijske granice u novembru 2015. godine, ali je taj incident obuzdan, piše “Gardijan”.
NESREĆNI SLUČAJ Slično tome, malo je verovatno da će raketni incident od utorka dovesti do direktne konfrontacije između NATOa i Rusije. Po svemu sudeći, radilo se o nesrećnom slučaju, a ne namernom napadu, a raketa je najverovatnije bila deo ukrajinskog protivvazdušnog sistema ruske proizvodnje S-300.
Američki predsednik Bajden rekao je da raketa verovatno nije ispaljena iz Rusije.
Bajden je to izjavio nakon razgovora sa liderima zapadnih zemalja usred zabrinutosti da bi se sukob u Ukrajini mogao preliti na susedne države. Poljski predsednik Andžej Duda naglasio je da je pitanju nesrećan slučaj i da se njegova zemlja ne smatra napadnutom.
- Nemamo dokaza da je to bila raketa koju je ispalila ruska strana Ipak, prvi termin koji se nakon “tragičnog incidenta”, kako je formalno okarakterisano ono što se utorak u 15.40 dogodilo na teritoriji NATO članice Poljske, čuo u svetskim medijima bio je “član 5”. Ali čak i da je raketa došla iz Rusije, ne bi za sobom povukla aktivaciju člana 5 ugovora NATO-a.
- Namerni oružani napad je prava stvar.
Dve greškom ispaljene krstareće ili balističke rakete to nisu - rekao je Vilijam Albukerki, direktor strategije, tehnologije i kontrole naoružanja Međunarodnog instituta za strateške studije.
KAKAV ĆE BITI ODGOVOR Do sada je široki konsenzus NATO-a bio da bi ruska eskalacija dovela do pojačanih isporuka oružja Ukrajini i da bi to - umesto bilo kakvog direktnog učešća NATO-a - služilo kao odvraćanje od ruske nepromišljenosti.
To je najverovatniji odgovor i ovog puta, a unutar NATO-a će se voditi debata o tome da li to opravdava korak napred u vrsti vojne pomoći koja se pruža. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba tvrdio je da ona garantuje nabavku borbenih aviona F-15 i F-16.
Incident na poljskoj granici je takođe obnovio pozive za zonu zabrane letova iznad zapadne Ukrajine koju bi sprovodila NATO protivvazdušna odbrana, a posebno se za to zalažu zvaničnici baltičkih država. Zagovornici takvog poteza su tvrdili da su rizici da takav korak izazove sveopšti rat sada daleko manji nego na početku invazije.
Iako će ovaj incident verovatno biti suzbijen, to ne znači da rizici od sukoba između NATO-a i Rusije zbog pogrešne procene nisu stvarni.
Kijev je nestrpljiv da NATO što je moguće bliže poveže sa borbom zemlje za obnavljanje svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Zelenski je u utorak rekao da su projektili „udar protiv naše kolektivne bezbednosti“ i „veoma ozbiljna eskalacija“.
U međuvremenu, kako se ruski vojni debakl u Ukrajini pogoršava gubitkom Hersona i okolne teritorije, Putin postaje sve očajniji i zagovornici rata koji dominiraju televizijskim diskursom u Rusiji traže konfrontaciju kako bi racionalizovali poniženje zbog gubitaka u ratu.
Dok je ministarstvo odbrane tvrdilo da nema nikakve veze sa projektilima, Margarita Simonjan, šef propagandnog kanala RT, likovala je zbog implikacija o ruskom udaru.
„Ako ovo nije namerna provokacija, postoji jedna dobra vest. Zemlja NATO-a je toliko očajno branjena da je svako može slučajno pogoditi bilo čime, a ceo NATO neće ni znati ko ju je udario, čime i zašto “, napisala je Simonjan na Tviteru.
“VAŽNI ULOZI VELIKIH SILA” Vojni analitičar Vlade Radulović ističe za “Blic” da je pitanje pada dve rakete u Poljskoj veoma važno i osetljivo i da je dokaz za to i reakcija NATO-a na taj incident.
- NATO je tom događaju pristupio hladne glave, sa dozom opreza, ali pošto je u padu raketa poginulo dvoje državljana Poljske koja je članica NATO-a, Alijansa je morala da reaguje. Međutim, to ne znači da će automatski početi treći svetski ili globalni rat. Pale su teze rusofila koji tvrde da NATO samo čeka trenutak da uđe u rat sa Rusijom.
Američki predsednik Džo Bajden je izjavio da ne želi rat sa Rusijom - naglašava Radulović za “Blic”.
Kako kaže, nije u pitanju sam događaj, nego ulozi velikih sila.
- Pad raketa u Poljskoj u kome je poginulo dvoje Poljaka je sigurno malo više od incidenta, ali suštinski jeste incident. Nije postojala jasna namera o napadu na Poljsku. Zbog toga je NATO pozvao na sastanak i konsultacije svih članica u vezi sa ovim događajem i o tome su već izdali saopštenje. Taj sastanak je više na nivou konsultacija jer je ugrožen teritorijalni integritet Poljske.
Ali još smo daleko od toga da NATO aktivira član 5 koji kaže da je napad na jednu članicu napad na ceo savez i predviđa kolektivnu solidarnost - objašnjava Radulović.
Naš sagovornik podseća da su “odnosi između Rusije i NATO zategnuti da nema dalje više”, ali da ipak postoji prostor koji sprečava da dođe do otvorenog sukoba.
- Nije još tačno utvrđeno čije su rakete, ali prema prvim fotografijama indicije su da je reč o starijim raketama iz sistema S-300 koje su pripadale Ukrajini. Zanimljivo je da te rakete poseduju sistem samouništenja koji se aktivira kada promaše metu i cilj, ali očigledno su toliko zastarele da se taj sistem nije aktivirao zaključuje Radulović.
Antrfile:
ŠTABI SEDESILODAJERAKETABILARUSKA?
ŠTA JE ČLAN 4?
Nakon izveštaja o raketnom udaru u Poljskoj, bilo je spekulacija da bi se poljska vlada mogla pozvati na član 4 NATO ugovora.
Član 4 NATO ugovora pokriva slučaj kada se država članica oseća ugroženom od strane druge zemlje ili terorističke organizacije. 30 država članica tada počinje formalne konsultacije na zahtev ugroženog člana. U razgovorima se razmatra da li pretnja postoji i kako joj se suprotstaviti, a odluke su donete jednoglasno.
Član 4, međutim, ne znači da će biti direktnog pritiska da se deluje.
Ovaj mehanizam konsultacija aktiviran je nekoliko puta u istoriji NATO-a. Na primer, od Turske pre godinu dana, kada su turski vojnici poginuli u napadu iz Sirije. Tada je NATO odlučio da se konsultuje, ali ništa nije preduzeo.
ŠTA JE ČLAN 5?
Član 5 je kamen temeljac Osnivačkog ugovora NATO-a, stvorenog 1949. godine sa američkom vojskom kao moćnim osloncem, za, u suštini, suprotstavljanje Sovjetskom Savezu i njegovim satelitima iz istočnog bloka tokom Hladnog rata.
Član propisuje da se “stranke slažu da će oružani napad na jednu ili više njih u Evropi ili Severnoj Americi smatrati se napadom na sve”.
“Saglasni su, ako dođe do takvog oružanog napada, svaka od njih, u vršenju prava na individualnu ili kolektivnu samoodbranu, priznatog članom 51 Povelje UN-a pomoći strani ili stranama koje su napadnute tako što će zauzeti odmah, pojedinačno i u dogovoru sa drugim stranama, takve poteze koje smatra neophodnim, uključujući upotrebu oružane sile, da bi se obnovila i održala bezbednost severnoatlantskog područja”, navodi se.
KAKO BI RAT U UKRAJINI MOGAO DA POKRENE ČLAN 5?
Budući da Ukrajina nije deo NATO-a, ruska invazija u februaru nije pokrenula član 5, iako su Sjedinjene Države i druge države članice požurile da Kijevu pruže vojnu i diplomatsku pomoć.
Međutim, stručnjaci već dugo upozoravaju na mogućnost prelivanja na susedne zemlje na istočnom krilu NATO-a, što bi moglo da natera Alijansu na vojni odgovor.
Da li je pozivanje na član 5 automatsko? Ne. Nakon napada na državu članicu ostale članice se okupljaju kako bi utvrdili da li se slažu da li se radi o situaciji koja zahteva član 5.
Član 5 je već jednom aktiviran, u ime Sjedinjenih Država, kao odgovor na napade 11. septembra 2001. godine.
Autor: IVANA KEŠANSKI - MARKO TAŠKOVIĆ
|
|
Arhiva vesti
|
