Kosovo

Dugoočekivana odluka Međunarodnog suda pravde najzad je doneta. U nasoj bazi novinskih članaka istraživali smo frekvencije pojmova Kosovo i prideva srpski u svim oblicima. Ocigledno je da se frekvencije poklapaju što dosta govori ne samo o lingvističkoj  nego i o onoj političkoj, društvenoj, kulturološkoj i, naravno medijskoj vezi. Svaka najava promene statusa Kosova dovodi do povećanja prideva "srpski". (U danima nakon 22. jula, odnosno donošenja odluke Suda, očekuje se novi skok).



Donošenje odluke Međunarodnog suda pravde u Hagu o proglašenju nezavisnosti Kosova prilika je i da se podsetimo nekih od bitnih događaja prethodnih godina, različitih predloga i mišljenja iznetih na ovu temu u javnosti, kao i da se osvrnemo na to kako su mediji izveštavali o ovom kompleksnom problemu prethodnih godina.

TV

Prilozi TV stanica od 17. februara 2008. godine, kada je proglašena nezavisnost Kosova, i 21. februara kada je održan miting u Beogradu, nakon čega su zabeleženi veliki rušilački incidenti u Beogradu.

Štampa

Izbor tekstova iz štampe objavljenih prethodnih godina o Kosovu.

Glas Javnosti, 25.04.2008        Strana:    16   

NAOČARE KUPLJENE ZA DVA VASKRŠNJA JAJA
Autor: J. VUČIĆ

U holu Kulturnog centra „Reks“ otvorena izložba fotografija predmeta sa Kosova i Metohije Beograđanke Zorice Jevremović

Do 2. maja svi posetioci mogu da ostave zapis, fotografiju, razglednicu ili predmet iz vlastite kosovske biografije

Dve drvene kašike kupljene 1982. godine u Peći od starog Albanca, na ulici koja vodi do autobuske stanice, trenutno su u kuhinji, među varjačama. Zorica Jevremović, umetnica koja ih je i kupila, svakodnevno ih koristi.
Ova fotografija drvenih kašika i još 13 predmeta izložena je u prolaznom holu Kulturnog centra „Reks“. Svaki od tih predmeta ima neku priču koja autorku vezuje za Kosmet. Do 2. maja svi posetioci mogu da ostave zapis, fotografiju, razglednicu ili predmet iz vlastite kosovske biografije.
- Na Kosovo i Metohiju sam počela da putujem iz Beograda 1981. godine, baš na Vaskrs, u Pećku patrijaršiju. Želela sam da vidim fresku arhiepiskopa Danila Drugog. Bila sam i u manastiru Dečani. Tu sam pre 23 godine počela da radim monašku biblioteku - priča Zorica.
Među eksponatima jedna crno-bela slika to i potvrđuje. Na njoj je iguman manastira Dečani Justin Tasić. Autorka objašnjava da joj je on omogućio da pet godina radi u biblioteci manastira u Arhimandriji, od pretresanja knjiga do obrade zapisa.
- Omiljeni predmet je beli šal od prizrenske svile - objašnjava Jevremovićeva. Kupljen je gde drugo do u Prizrenu, 1985. godine, u radnji preko puta pijace. Autorka izložbe ga često nosi, a 20 godina kasnije poslužiće i kao motiv za korice knjige „Balada o devojačkom odelu“.
Monahinjina sveća je dobijena na dar posle Vaskrsa 1981. godine, izrađuje ih sestrinstvo Pećke patrijaršije od voska iz manastirskog pčelinjaka.
Priča vezana za naočare za sunce je posebno zanimljiva. Kupljene su za dva vaskršnja jaja.
- Po Vaskrsu 1986. godine u optičarskoj radnji u Peći dopale su mi se naočare za sunce. Pitala sam prodavca da li mogu manje da platim jer nisam imala dovoljno novca. Kada je pitao kako ću ostatak da platim, rekla sam da mogu da mu dam dva vaskršnja jaja iz Pećke patrijaršije. I pristao je - objašnjava Zorica Jevremović.
Prve večeri izložbe jedan od posetilaca je priložio sliku na kojoj su Stojan Ćelić, Božidar Prodanović, Nikola - Koka Janković na studentskoj ekskurziji Akademije likovnih umetnosti iz 1957. godine.



Politika, 17.02.2009        Strana:    A1   

EULEKS – MEJD IN SRBIJA
Autor: DUŠAN TELESKOVIĆ

„POLITIKA” U PRIŠTINI

Priština je ovih dana u znaku obeležavanja prve godišnjice jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Ne može se reći da je stanje euforično, ali pojedini Albanci na ulicama Prištine novinarima kažu da im je taj dan bitniji i od sopstvenog rođendana. Srbi u enklavama su, pak, juče obeležili desetogodišnjicu terorističkog napada na autobus „Niš ekspresa” u Livadicama kod Podujeva, u kojem je ubijeno 12 i ranjeno 43 srpskih putnika. Dan ranije, 15. februara, Srbija je obeležila Dan državnosti. Tri važne godišnjice su se, dakle, izređale u tri dana, jedna za drugom.
U Prištini će danas biti održana svečana sednica parlamenta, dok je za veče najavljeno nekoliko događaja. Elita kosovskog društva sprema se za gala koncert filharmonije, koji je zakazan za šest po podne, dok će „običan narod” uglavnom biti na Trgu majke Tereze na kojem će od devet uveče nastupati dvadesetak pevača i pevačica, među kojima su i ovde popularni Alma Bektaši, Leonora Jakupi i Sabri Fejzelahu.
Mladi Albanci uglavnom planiraju odlazak na koncert poznate rumunske grupe „Morandi”, na kojem se očekuje više od pet hiljada ljudi, kao i na žurku na kojoj gostuje čuveni japanski di-džej Satoši Tomi. Planiran je i vatromet. (...)






Politika, 15.04.2009, Strana:    A1   

KOSOVO NAM NE MOGU UZETI DVAPUT
Autor: JELENA CEROVINA

Intervju: dr Tibor Varadi, profesor međunarodnog prava i jedan od zastupnika Srbije pred ovim sudom u sporu sa Bosnom i Hercegovinom.
Kakve bi posledice proizvelo mišljenje suda da je proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom? Koliki je to rizik za Srbiju koja je rekla da će prihvatiti odluku suda kakva god bila?
Ja ne vidim tu neki zaista veliki rizik. Ako bi sud stao na takvo stanovište Kosovo nam ne bi bilo još jednom oduzeto, ono već od 1999. godine faktički nije u srpskoj vlasti. Faktičko stanje se ne bi promenilo, ali bi ono postalo čvršće nego što je sada.
A ako bi sud doneo odluku da je proglašenjem nezavisnosti Kosova prekršeno međunarodno pravo?
To bi onda moglo još jednom da otvori vrata pregovorima.               



Pregled, 07.07.2009        Strana:    5   

MILOŠ OBILIĆ JE IPAK BIO SRBIN

Predsednica nacionalne Komisije za saradnju sa Uneskom, Zorica Tomić, izjavila je da je na nedavno završenom sastanku Odbora svetske baštine Uneskoa, održanom u španskom gradu Sevilji, potvrđena pripadnost spomenika naše kulturne baštine na Kosovu i Metohiji Srbiji. „Spora nema. Sam naziv Odluke 'Srednjovekovni spomenici na Kosovu, Srbija' potvrđuje pripadnost spomenika Srbiji. (...) „U procesu zaštite naše baštine i način njene obnove svi su uključeni. Stavljanje na Uneskovu listu je koliko čast toliko i veoma ozbiljna obaveza koja Srbiju delegira kao ozbiljnog partnera ne samo Uneskoa nego i Svetskog centra za zaštitu kulturne baštine. Na tome se permanentno radi, svako u svom domenu“, naglasila je Tomić. „Prostor kulture čini mi se kao jedan ozbiljan prostor gde se svet danas suočava sa problemom identiteta i kulturnog i nacionalnog. Ne samo za Srbiju, već za sve kulture slične našoj koje su male po opsegu, ali istorijski i u smislu baštine veoma značajne. Srpska baština na Kosovu i Metohiji je, možda, najbolji dokaz o trajanju i veličini vizantijske kulture kao evropske“, smatra Tomić.(...)



Danas, 10.03.2010, Strana:    3   

VORDSVORT: SRBIJA DA SE UGLEDA NA PRIMER DVE NEMAČKE
Autor: S. ČONGRADIN

Srbija može da sarađuje s Kosovom, a da to ne znači priznanje kosovske nezavisnosti, i u tome bi kao primer mogli da joj posluže odnosi nekadašnje Zapadne i Istočne Nemačke. Važno je da Beograd i Priština počnu da komuniciraju o praktičnim problemima, što ne mora da znači formalno priznavanje nezavisnosti - kaže za Danas Stiven Vordsvort, ambasador Velike Britanije u Srbiji. (...)
l Da li saradnja Srbije s Kosovom podrazumeva stupanje u niz odnosa koji zapravo predstavljaju prećutno priznanje kosovske nezavisnosti?
- Neki ljudi vide “priznanje” na veoma nefleksibilan, zastareli način. Zemlje mogu međusobno da sarađuju iako jedna drugu nisu priznale.   Nekadašnja Zapadna Nemačka (Savezna Republika Nemačka - SRN) nije priznala Istočnu Nemačku (Nemačku Demokratsku Republiku - DDR), ali oni su imali redovne sastanke i bilateralne ugovore. Štaviše, predsednik DDR Erih Honeker je 1987. čak i posetio Bon, tadašnji glavni grad SRN.  To je kao kada bi, na primer, kosovski premijer Hašim Tači došao ovde u Beograd u zvaničnu posetu. Međutim, DDR  je i dalje ostao pri tome da sve to ne znači priznanje nezavisnosti, pa i nije značilo. Zapravo, jedna država može imati praktično bilo kakvu vrstu kontakata s drugom državom, a da je nije formalno “priznala”. (...)


Danas, 15.02.2010, Strana:    2   

NASELITI 200.000 IZBEGLIH SRBA
Autor: S. ČONGRADIN

Upitan da li je moguće da predstavnici EU i SAD o tome nisu već mislili, odnosno da bi srpska strana povlačeći taj argument, pred zapadne zemlje ispostavila zaista nešto novo, Stojanović [Radoslav Stojanović, profesor međunarodnog prava i bivši zastupnik Srbije u sporu povodom tužbe koju je protiv nje podnela Bosna i Hercegovina Međunarodnom sudu pravde u Hagu] ponavlja da Srbija nikada do sada nije izašla sa takvim predlogom.
- Zvanični Beograd bi morao da izrazi nameru da 200.000 raseljenih s Kosova naseli na teritoriji severnog Kosova jer oni, zbog objektivnih okolnosti, nisu u stanju da se vrate svojim kućama koje su napustili tokom bombardovanja 1999. godine. Evropa i Amerika izvesno ne bi želele da im se ponovo dogodi humanitarna katastrofa, poput one koja je nastala nakon stvaranja države Izrael - objašnjava Stojanović.


Danas, 09.07.2010, Strana:    3   

PREGOVARAĆE SE O ŽIVOTU, NE O STATUSU I DRŽAVNOSTI
Autor: SNEŽANA ČONGRADIN

Vojin Dimitrijević, direktor Beogradskog centra za ljudska prava, o predstojećem stavu Međunarodnog suda pravde prema Kosovu.
- U tom smislu, da li je zahtev Srbije da se proglašenjem kosovske nezavisnosti pozabavi MSP [Međunarodni sud pravde] bio dobar potez?
- Potez je bio dobar, bar psihološki. Vlada je bar za neko vreme smirila patriotsku vatru u zemlji. Setite se da je bilo predloga nekih doktora prava i nekih stranaka da Srbija tuži sve države koje su priznale Kosovo, što bi bilo skupo, a besmisleno, jer prema važećem međunarodnom pravu svaka država samostalno odlučuje o priznanju nekog novog entiteta i to ne mora da obrazlaže, niti može da za to odgovara. S druge strane, Srbija je time pokazala da traži mirno rešenje, zasnovano na pravu.



Blic, 24.01.2010, Strana:    3   

NEPOTREBNE ČINOVNIKE NE MOŽE NIKO DA OTPUSTI
Autor: I. RADISAVLJEVIĆ

Umesto glomazne administracije u etnički čistim opštinama sa Kosova, posao bi mogla s uspehom da obavljaju opštinska veća od najviše tri člana. Činjenica je da je 3.500 činovnika u 28 južnih kosovskih opština preveliki teret za državni budžet, ali je smanjenje ili ukidanje te administracije, što je jedino realno rešenje, nemoguće jer bi otpušteni verovatno pokrenuli niz tužbi koje bi državu skupo koštale– kaže u razgovoru za “Blic nedelje” ministar za KiM Goran Bogdanović.(...)