Potraga za Mladićem

Piše: Velimir Ćurgus Kazimir

Ratko Mladić: Gde je bio i kako su ga tražili

Ratko Mladić je već godinama uzbudljiva tema za medije. Pre svega zbog toga jer se nije znalo gde je. O samoj optužnici Haškog tribunala nije bilo previše zanimljivo da se diskutuje.
Nemoguće je, naravno, razdvojiti kada je bila u pitanju autorska mašta ili političko-policijsko spinovanje. Najlakše je bilo pisati izveštaje o konkretnim akcijama potrage, pogotovo kada su mediji o tome bili uredno obaveštavani. Takvim potragama (pretresima) često su prisustvovali i elektronski mediji. O tajnim pretresima ne znamo ništa. Pa ni to da li su uopšte obavljani.
U našoj arhivi nalaze se novinski tekstovi od 2003. do naših dana. Napravili smo pretragu „potrage Mladića“ i dobili sledeću hronologiju (Na slici i tekstu iz Večernjih novosti možete videti još neke lokacije na kojima je – navodno – viđan u drugoj polovini devedesetih i u periodu 2000-2010).
2003. – Nestao iz Srbije (Mladićev odlazak iz Srbije bio je deo složene i sofisticirane akcije u kojoj su agenti CIA i drugih stranih službi bili izigrani od strane Mladićevog obezbeđenja.
2004. – Okolina Valjeva, Mladić kao pčelar.
2005. – Mladić se krije između Srbije i Republike Srpske. Štiti ga doboro naoružana grupa ljudi. Osnovan Nacionalni savet za bezbednost. Mladić podizao penziju do novembra 2005.
2006. – februar, Mladić u Hagu najkasnije za nedelju dana. Razbijena Mladićeva mreža – spoljni prsten obezbeđenja.
2007. – Potraga na Ceru. Pretres u Beloj Crkvi (Deliblatska peščara).
2008. – Lov na finansijere. Pretres firme braće Vujić iz Valjeva.
2009. – mart, Ljajić: Mladić u Hagu do kraja godine! Potraga u Han Pijesku.
2010. – septembar, Ratko Mladić u Belgiji!
Miloš Šaljić: Kao punomoćnik porodice ne odustajem da se proglasi mrtvim!
Otkriveni stanovi na Novom Beogradu gde je stanovao Ratko Mladić.
2011. – februar, Specijalne jedinice policije ponovo pretresle stan    Darka Mladića.
Mart – Potraga u Despotovcu.

Tekstovi:
2003. godina

MLADIĆ KROZ “LAVIRINT” PREŠAO U INOSTRANSTVO
Večernje novosti, 14.11.2003; Strana: 23

“NOVOSTI” SAZNAJU

DA LI JE I KAKO NAJVEĆI, NAJTRAŽENIJI OPTUŽENIK HAŠKOG TRIBUNALA NESTAO IZ SRBIJE

U operaciji “Lavirint”, izvedenoj 22. oktobra, general Mladić nije uhapšen nego mu je omogućeno da pređe u - inostranstvo? Gde - niko ne zna. CIA, BIA i ostale službe - van igre

BEOGRAD - General Ratko Mladić nije više ni u Beogradu ni u Srbiji - tokom protekle dve godine povremeno se, i zvanično i poluzvanično i nezvanično, iz Beograda poručivalo Haškom tribunalu, a i vodećim zemljama zapada. U ovom tonu oglasio se i predsednik državne zajednice SCG Svetozar Marović pred odlazak za Sarajevo. I, sasvim je moguće da stvari - bar ovoga puta - stoje upravo ovako.
Ratni komandant Vojske Republike Srpske, koji je i za Hag i Vašington važan gotovo koliko i Radovan Karadžić, našu zemlju je napustio u noćnim satima u sredu, 22. oktobra. Te večeri su policija i Bezbednosno-
-informativna agencija, u totalnoj blokadi dobrog dela Beograda i sa “filmskim” poterama po Banovom brdu, Čukarici i Novom Beogradu, pokušale da ga uhapse po nalogu iz Haga. Bila je dramatična potraga i potera koja je Karlu del Ponte opet ostavila praznih šaka. Pre svega zahvaljujući - kako su “Novosti” nezvanično saznale - istovremenoj kontraoperaciji ljudi iz Mladićevog okruženja pod neformalnim nazivom “Lavirint”.

IZVLAČENJE KOMANDANTA

MNOGI detalji i potere za generalom i “Lavirinta” do danas su, iz razumljivih razloga, nedovoljno osvetljeni i jasni. “Novosti” objavljuju verziju izvlačenja Mladića iz već poluzatvorene klopke i njegovog prebacivanja “na sigurno mesto” u inostranstvu. U pitanju je svedočenje čoveka, koji je odigrao važnu ulogu u “Lavirintu”, ulogu koju je mogao da odigra zahvaljujući samo tome što je prethodno - nema sumnje, po nalogu Mladićevog ilegalnog štaba - bio u kontaktima sa onima koji su radili na njegovom hvatanju. Bila je to očito, u najmanju ruku, dvostruka igra na više “razboja”.
- Ratni komandat Vojske Republike Srpske zaista više nije ni u Srbiji ni u Beogradu - tvrdi za “Novosti” učesnik “Lavirinta”, koji je “povukao za nos” i ljude iz BIA i Amerikance uključene u sve što se događalo 22. oktobra i danima pre tog datuma.
- Ratko je prebačen u inostranstvo. Čim smo to obezbedili, moje obaveze su prestale i ja sam ispao iz igre. Naravno, više nisam ni u prilici da budem u okruženju generala, niti sam - jer je i to predviđeno “Lavirintom” - u kontaktu sa bilo kime ko je Beograd napustio s njim. Samim tim, veoma sam iskren kada govorim da pojma nemam kada govorim gde je on sada. Čak, ni gde bi mogao da bude. Uostalom, tako je i najbolje.
Saradnik Mladića, bez ustezanja, nastavlja da priča o akciji “Lavirint”:
- O izvlačenju komandanta počelo je da se razmišlja pre skoro godinu dana. To je moralo da se uradi jer se nekim njegovim najbližim saradnicima policija bila previše približila. A, bojali smo se: i ne samo ona. Postajalo je opasno. Sam sam ceo mesec pre konačnog generalovog izvođenja iz naše zemlje dobio instrukcije za svoju ulogu. Te instrukcije su predviđale da postanem svojevrsni mamac. Dobrovoljni mamac i za našu javnu i tajnu policiju, kao i za agente CIA. Sve to na patriotskoj osnovi, jer za sve što sam učinio i rizikovao unapred nisam računao ni na novac ni na priznanja. Pogotovu ne javna. A, čak sam i deo “obaveza” isfinansirao sam.
Sagovornik “Novosti”, navodi da je po dobijanju signala od određenog čoveka iz Mladićevog okruženja odmah otišao u ambasadu SAD u Beogradu. Uz, ovo, posebno naglašava da ne zna - jer je i to bilo unapred predviđeno za sva ključne učasnike u “Lavirintu” - sa kim je kontaktirao? Znao je, međutim, da je “došao trenutak” i da “vezi” može i mora verovati.

“ZEC” POGREŠNO TRČAO

SA ljudima iz CIA, imao je kontakte i ranije. Oni su dobro znali da je on “dovoljno blizu” generalu Mladiću, a to je za njih bilo dovoljno.
- Dobro su me poznavali - govori dalje. - Da bi sve izgledalo što uverljivije, rekao sam ljudima iz CIA da mi je muka od svega, da “neću više da učestvujem u prikrivanju Mladića zbog koga celom narodu mogu da uvedu sankcije”. Napomenuo sam da mi je novac, obećana nagrada od 5.000.000 dolara, u drugom planu. Da mi novac nije najvažniji. Proveravali su me nekoliko narednih dana. Naravno, i pratili, ali su na kraju - zagrizli mamac. Možda i zato što sam im, nadam se, uverljivo ispričao da sam ja od “štaba” dobio zadatak da Mladića prevezem automobilom na drugo, sigurnije mesto, a da ću generala u pogodnom trenutku predati njima. Pa, neka oni sa njim dalje rade šta god hoće. Za dvostruku ulogu koju su mi bili namenili, agenti CIA dali su mi belog “golfa 3”, prastari mobilni telefon “nokija” i karticu 064 sa 1.000 dinara kredita. U kola su ugradili i satelitsko praćenje.
Sve je bilo spremno. Naš sagovornik je i za Amerikance i za našu policiju, koja je delimično bila upućena u ono što su smerali i radili agenti CIA, bio “zec” koji je trebalo da ih odvede do Mladića, koji je - ne sluteći ništa - trebalo da čeka prekoputa restorana “Mek donalds” na Banovom brdu. Ali, generala tamo, dakako, nije bilo, samo što su svi izvan “Lavirinta” to prekasno shvatili.
- Krenuo sam kolima - nastavlja “zec”. - Za mnom su, kako je i bilo predviđeno, krenuli policija, ali i ljudi CIA. Pošto se komandant ni posle izvesnog vremena nije pojavljivao, shvatio sam da će Amerima nešto biti sumnjivo, pa sam se pravio da pokušavam da pobegnem. Povukao sam ceo “rep” za sobom, a za to vreme drugi učesnici “Lavirinta”, patriote kao i ja - izvlačili su generala iz Beograda. “Rep” je bio za mnom nekoliko sati, sve dok oni koji su bili u njemu nisu shvatili da su prevareni.
Kao što se jedino i moglo očekivati, “zec” je priveden na “informativni razgovor”, koji je potrajao sve dok njegovi “sagovornici” nisu “sve shvatili”. Pošto se to nije dogodilo odmah, u međuvremenu, bilo je određenog maltretiranja njegove porodice i prijatelja.
- Možda će neko reći da je ova moja priča sumnjiva, lažna i puna rupa. Ja sam, međutim, miran. Oni koji su 22. oktobra bili protiv nas iz “Lavirinta” - prepoznaće se. Utoliko sam mirniji što smo, za pravu stvar, uradili sve što je bilo do nas - kaže na kraju “zec”.


Autor: U. D. N.


2004. godina

STEŽE SE OBRUČ OKO MLADIĆA?
Večernje novosti, 29.09.2004; Strana: 3

U OKOLINI VALjEVA SPECIJALCI TRAGAJU ZA BIVŠIM VOJNIM LIDEROM BOSANSKIH SRBA

BEOGRAD - Elitna antiteroristička jedinica srpske policije intenzivirala je potragu za Ratkom Mladićem, izjavio je visoki bezbednosni zvaničnik agenciji Asošijeted pres. “Omča se steže oko Mladića”, rekao je taj neimenovani zvaničnik za AP.
Agencija navodi da jedna antiteroristička jedinica, zajedno sa timom stručnjaka sa zapada, “češlja” Srbiju u intenzivnoj potrazi za bivšim vojnim liderom bosanskih Srba. Neimenovani bezbednosni zvaničnik je rekao da je centar potrage u okolini Valjeva, jer se veruje da Mladić koristi tu brdovitu, šumovitu oblast da bi se krio.
- Nakon pojačanih pritisaka sa zapada da Mladić bude predat Haškom tribunalu za ratne zločine, zvaničnici u Beogradu su odustali od protivljenja i naredili njegovo hapšenje - rekao je izvor AP.
Međutim, kako javlja naš dopisnik iz Valjeva B. Puzović, jučerašnji dan u ovom kraju protekao je mirno, bez ikakvih indicija da se bilo šta značajno dešava.
U valjevsku policiju nije stiglo nikakvo obaveštenje ili naredba o učešću u akciji hapšenja Mladića. U policiji kažu da bi oni morali znati da se na ovom području organizuje tako ozbiljna stvar. Neuobičajene aktivnosti nisu primetili ni meštani u selima oko Valjeva.

2005. godina


Blic, 29.12.2005        Strana:    4   

NAPUKLA MLADIĆEVA ZAŠTITNA MREŽA
Autor: TANJA NIKOLIĆ ĐAKOVIĆ

Pojačane aktivnosti policije na hvatanju haškog optuženika

Poznat spisak 30 saradnika iz VRS. Srbija formira Nacionalni savet za bezbednost

Zapadne diplomate u Beogradu veruju da se haški optuženik Ratko Mladić kreće između Srbije i Republike Srpske, praćen dobro naoružanim ljudima koji su mu verni, prenosi agencija Asošiejted pres.

- Kada je u Srbiji, Mladić se krije u nekom od dobro čuvanih vojnih objekata, ili u kućama penzionisanih vojnika, bosanskih Srba, i tvrdih nacionalista koji u njemu vide ikonu i ratnog heroja - prenosi AP reči neimenovanih diplomatskih izvora.
Više od 40 bivših i sadašnjih pripadnika Vojske RS čini deo mreže koja pruža podršku generalu Mladiću, tvrdi Nikola Radovanović, ministar odbrane BiH. Radovanović je rekao da je ministru policije RS Darku Matijaševiću dostavljena evidencija o proveri tridesetak osoba, bivših pripadnika Vojske RS, koje pomažu Mladiću.
- Tu je i desetak osoba za koje se sumnja da su bile u lancu podrške, a aktivni su pripadnici VRS - rekao je Radovanović.
„Slučaj Mladić“ je najteži problem i rešenje tog slučaja je pretpostavka da rešimo ostale, smatra Boris Tadić, predsednik Srbije.
- Nudim pomoć u tom procesu i mogu da pomognem, ali moramo da objedinimo aktivnosti svih službi, a taj problem ne možemo da rešimo bez saradnje s međunarodnim bezbednosnim obaveštajnim institucijama. To je formiranje takozvane međunarodne obaveštajne zajednice, koja je i Hrvatsku vodila do rešenja sličnog slučaja - rekao je Tadić za RTS.
Agencija AP navodi, pozivajući se na neimenovanog zvaničnika službi bezbednosti, da je potraga za Mladićem pojačana pošto je policija presrela jedan od njegovih telefonskih razgovora, a da su jataci koji znaju gde se on krije locirani. Isti izvor AP nije rekao kada je presretnut pomenuti razgovor, ali je nagovestio mogućnost da je Mladić iz Rusije zvao nekoga u Srbiji.
- Tražili smo od Rusa da provere da li se Mladić nalazi na njihovoj teritoriji, ali nismo dobili nikakav odgovor od njihovih službi bezbednosti - rekao je isti izvor.
Ministar odbrane SCG dr Zoran Stanković juče je u obraćanju novinarima prihvatio deo odgovornosti Ministarstva odbrane za nesaradnju s Tribunalom i obećao da će one biti otklonjene. On je najavio da će Vlada Srbije na današnjoj sednici formirati Nacionalni savet za bezbednost - a Ratko Mladić će biti centralna tema razmatranja.
- U toku su istrage i lociranje haških optuženika koje su se vršile preko cele godine pa i danas, ali mi nismo u poziciji da vam kažemo ništa više nego što smo do sada rekli - izjavio je Stanković.
Vrhovni savet odbrane je juče konstatovao neophodnost najhitnijeg ispunjenja svih preostalih obaveza SCG prema Medunarodnom  tribunalu u Hagu, što je od vitalnog interesa za ukupni uspeh evroatlanskih integracija SCG.VSO traži punu odgovornost od svih pripadnika Vojske Srbije i Crne Gore u poštovanju ovih odluka i traži od MO preduzimanje konkretnih mera odgovornosti, ukoliko utvrdi bilo kakav vid opstrukcije takvim odlukama i naredbama.
Vrhovni savet odbrane insistira na punoj koordinaciji nadležnih vojnih i civilnih institucija u ovoj oblasti. Istovremeno VSO traži da se i preostala tražena dokumentacija u potpunosti stavi na raspolaganje Tribunalu.
Stanković je odbacio tvrdnje da je vojska bila najveća prepreka u saradnji Beograda i Haga, ali je priznao da je „u vojsci bilo nekoliko aktivnosti koje nisu bile u saglasnosti sa odlukama Vrhovnog saveta odbrane“.
Ministar je rekao da je odlučeno da naredna sednica VSO bude u potpunosti posvećena Hagu i utvrđivanju odgovornosti za propuste koji su do sada evidentirani u ponašanju vojske i institucija MO.
Stanković je predstavio Veselina Malovića, načelnika Vojnoobaveštajne agencije.
Antrfile:
Primao penzije

Kako B92 nezavnično saznaje, Mladićeva penzija je podizana do prošlog meseca. Nju, naravno, nije podizao optuženi general. Po Mladićevom ličnom ovlašćenju penziju su, osim njegove porodice, mogla da podižu i dva aktivna oficira Vojske Srbije i Crne Gore. Ovlašćenje se mora potpisivati svakih šest meseci, ali je neispunjavanje te obaveze tolerisano u slučaju Mladića. Međutim, prošlog meseca mu je zbog toga zamrznuto pravo na penziju.

2006. godina

BRUTALNO RAZBIJANJE MLADIĆEVE MREŽE
Evropa, 23.02.2006; Strana: 10

Piše Milica NIKOLIĆ

Postoje veliki izgledi da se general Ratko Mladić najkasnije za nedelju dana nađe u Hagu, tvrde za Evropu izvori bliski onom delu srpske policije koja učestvuje u veoma intenzivnoj poteri za bivšim komandantom Vojske Republike Srpske. Isti izvor rekao je Evropi u utorak ujutro da je Mladićevo hapšenje „pitanje sati ili dana, ali nikako nedelja“. To bi značilo da bi Mladić mogao da bude uhapšen u trenutku kada ovaj broj Evrope bude u štampi.
Iako je rok za hapšenje Mladića bio 21. februar, srpska vlada uspela je od Haga da izdejstvuje još nedelju dana kako bi ispunila svoje obećanje. Po logici stvari, teško da bi zahtevali tako kratko produžavanje roka da nisu uvereni da bi to mogli da završe do kraja meseca. Izvori Evrope kažu da bi zeleno svetlo za operaciju moglo da usledi najkasnije dan ili dva posle 27. februara kada će Vladimir Vukčević, specijalni tužilac za ratne zločine koji je postao ključni čovek za Mladićevo hapšenje, posetiti u Hagu Karlu del Ponte, s kojom će ukrstiti obaveštajne informacije koje poseduju dve strane. U uskom krugu ljudi u srpskoj policiji, koja je upućena u rasplet slučaja Mladić, veruje se da će se najkasnije tada krenuti u konkretnu akciju hapšenja srpskog generala.
Tome je prethodila veoma široka jednoipomesečna istraga, na čijem čelu se nalazi Vukčević, u kojoj je saslušano oko 30 ljudi za koje se verovalo da imaju veze s Mladićem. U okviru istrage tražen je insajder iz Mladićeve mreže koji bi mogao da razotkrije onaj deo Mladićevih čuvara što znaju gde bi on mogao biti, ali nisu deo njegovog neposrednog okruženja. Prema izvorima Evrope, ključna pomoć srpskoj policiji stigla je iz Republike Srpske gde je prošlog meseca uhapšen jedan od ljudi iz najbližeg Mladićevog okruženja s prezimenom Stanić. On je otkrio ljude koji su s Mladićem u vezi. Time je, tvrdi se, Mladićeva mreža probijena i ostalo je pitanje sata ili dana kada će biti uhapšen.
Isti izvori tvrde da su, za razliku od policije iz Srbije, njihove kolege iz Republike Srpske bile mnogo ekspeditivnije i brutalnije u traženju haških optuženika. Ta policija na čelu s Dragomirom Andanom, njenim direktorom, nije se libila čak ni otmica ljudi koji bi bili u stanju da im pomognu da dođu do haških optuženika. Krajem zime prošle godine Andanovi ljudi u Banji Koviljači, gradiću sa srbijanske strane Drine, pokušali su da otmu suprugu i ćerku haškog optuženika Drage Nikolića, nekadašnjeg načelnika bezbednosti Zvorničke brigade Vojske RS. Pošto je njegova porodica igrom slučaja izbegla otmicu, Nikolić, koji se skrivao u Novom Sadu i u tom trenutku bio u pregovorima s vlastima RS o dobrovoljnoj predaji, naglo je presekao i predao se 17. marta, ali ne Andanu, nego vladi Srbije.
n otmice Andan je imao više sreće s haškim optuženikom Gojkom Jankovićem, nekadašnjim šefom vojne policije u Foči koji se od Haga skrivao u Rusiji. Kada su Jankoviću oteli suprugu i dete, on je nemajući kud odlučio da se vrati iz Moskve i predao se vladi RS u Banjaluci. Važnu ulogu policija RS odigrala je i prilikom hapšenja pukovnika Jovana Đoge. On je uhapšen krajem prošle godine u Beogradu pod sumnjom da je deo mreže koja skriva generala Mladića. Naime, mesec dana pre Đoginog hapšenja, srpska policija pokušala je da otme njegovu ćerku koja je u to vreme radila kao farmaceut u Banjaluci. Policija je po nalogu Andana došla na njeno radno mesto da je uhapsi, ali je spletom čudnih okolnosti 25-godišnja devojka to uspela da izbegne. Plan je bio jednostavan: da se Đogo, ucenjen ćerkom, natera da dođe u Banjaluku i da tamo bude uhapšen. Kada se stvari postave na svoje mesto, čini se da je ovaj pukovnik Vojske RS prošao veoma dobro kada je uhapšen u Beogradu, gde je smešten u samici Centralnog zatvora. Istina, o njemu se tom prilikom govorilo kao o Mladićevom šefu obezbeđenja iako to nikada nije bio budući da je najveći deo svog postdejtonskog staža proveo na mestu oficira za vezu između Vojske SCG i Vojske RS.
n provala Pravilnost koja se u potrazi za Mladićem može uočiti sastoji se u sledećem: reč je o poteri u kojoj su s obe strane, i onoj koja Mladića juri i onoj koja ga skriva, nekadašnji saborci. Direktor policije RS pravi je primer za tu situaciju: naime, reč je o čoveku koji je tokom rata u Bosni bio na mestu šefa policije u sarajevskom naselju Grbavica, gde su počinjeni brojni zločini nad bosanskim muslimanima. Iako su mnogi verovali da bi se Andan i sam mogao naći na haškoj listi, on se našao na drugoj strani, tako da postoje upućeni ljudi u Banjaluci i Sarajevu koji veruju da se njegova motivacija za tako brutalno proganjanje porodica haških optuženika sastoji u pukom nastojanju da izbegne sopstvenu odgovornost.
Ali sama ta činjenica da su i na strani progonilaca i na strani progonjenih nekadašnji ratni drugovi daje razloge za optimizam kada je o Mladićevom hapšenju reč. Naime, očigledno je da je Mladićeva mreža provaljena i da je pitanje njegovog daljeg opstanka na slobodi sadržano u njegovoj sposobnosti da izbegne onim ljudima koji su nekada bili s njim, čak i onima koji su učestvovali u njegovom skrivanju. To je možda i glavni razlog zbog kojeg upućeni u ceo slučaj Mladiću ne daju previše šansi.

Antrfile:

Otmice porodica haških begunaca

pritisak Policija Republike Srpske otela je porodicu Gojka Jankovića (levo), posle čega se on predao. U isto vreme predao se i Drago Nikolić posle pokušaja da mu otmu ženu i ćerku

AKCIJA

Razbijeno obezbeđenje

Upućeni u potragu za generalom Ratkom Mladićem veruju da je spoljni prsten obezbeđenja nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske potpuno razbijen. To znači da on više ne može da računa na informacije iz državnog, vojnog i policijskog aparata koje su mu, pretpostavlja se, mnogo puta dosad pomogle da bude za korak ispred potere. Ono što bi u ovom trenutku moglo da oteža poteru za Mladićem je činjenica da ni on ni njegovi ljudi ne koriste sredstva moderne tehnologije poput kompjutera i mobilnog telefona, zahvaljujući kome je lociran hrvatski general Ante Gotovina.
Takođe se pretpostavlja da Mladić sa sobom u ovom trenutku ima pet do deset najodanijih ljudi i da je, zajedno s njima, potpuno odsečen od spoljnjeg sveta. Prema nekim ranijim informacijama, jedan od najbližih Mladićevih ljudi u podeli uloga za najkritičnije situacije zadužen je da ubije generala koji je čvrsto rešen da živ ne ode u Hag. Mada, s druge strane, slične priče bile su i ranije deo mitologije, svesno plasirane iz redova haških begunaca koji su poručivali svojim progoniteljima da se živi neće predati.

Autor: MILICA NIKOLIĆ

2007. godina

POTRAGA NA CERU
Politika, 16.06.2007; Strana: A12

Šabac - Vojni helikopteri juče po podne više puta su preletali Šabac i obližnju planinu Cer, naročito u rejonima sela Radovašnica i Petkovica, gde se nalaze istoimeni manastiri Srpske pravoslavne crkve. Meštani kažu da su kružile dve letelice, koje su se navodno i spuštale, a bilo je primetno i pojačano prisustvo policije u džipovima.
Iako su elektronski mediji, najpre beogradski, a potom i lokalni, preneli informaciju o neuspelom hapšenju generala vojske Republike Srpske Ratka Mladića na Ceru, u Policijskoj upravi u Šapcu nisu potvrdili da su vojne i policijske snage vršile bilo kakvu pretragu terena.
Načelnik Policijske uprave Slaviša Spasojević tvrdi da „pojačano preletanje nije primećeno, a da bi o eventualnoj akciji otkrivanja i hapšenja haških begunaca svakako bila obaveštena ovdašnja policija".
Na planini Cer kod Šapca nalazi se vojna baza i strelište. Preleti helikoptera i ranije su bili česta pojava, a otkako je plasirana (nepotvrđena) informacija da se Mladić skrivao na ovoj planini, svako pojačano kretanje organa bezbednosti dovodi se u vezu sa njegovim hapšenjem.

Autor: M. M.


PRETRES U BELOJ CRKVI
Politika, 24.10.2007; Strana: A9

Bela Crkva - Juče u popodnevnim časovima, u Centru za obuku vozača u Beloj Crkvi koji je vojska napustila još pre gotovo tri godine, prema rečima očevidaca, „šezdesetak vojnih policajaca je izvršilo detaljan pretres". Akcija je obavijena velom tajne, a u ovoj banatskoj varošici sepričada „policija traži Ratka Mladića i Gorana Hadžića". Na ovoj lokaciji je puno objekata od tvrdog materijala, na površini od čak 24 hektara, jer je to svojevremeno bio jedan od najznačajnijih centara za obuku vojnih vozača. Od iseljenja vojske, ovde se nalazi samo manji broj profesionalnih vojnika, koji obezbeđuju veliki punkt. Potraga je obavljena i u Klubu vojske koji je, takođe, napušten, i ponuđen tržištu. Reč je o velikom spratnom objektu, u centru Bele Crkve, u čijem je sastavu poveći restoran, kao i sportski tereni. Donedavno, ovde je bio privremeni smeštaj prognanih porodica iz Hrvatske i Bosne. Prema rečima očevidaca, u večernjim satima je primećena i aktivnost izvesnog broja tragača u Deliblatskoj peščari, u delu koji teritorijalno pripada kovinskoj opštini. Tu se, naime, nalaze objekti za koje kažu da ih je, ranijih godina, koristila Služba državne bezbednosti, posebno dok je na njenom čelu bio Jovica Stanišić. Jedan očevidac nam je rekao da su ga, oko 22 časa, nepoznati civili, ali s palicom sjasnom oznakom „stop", zaustavili na putu Bela Crkva - Kovin, u Deliblatskoj peščari. Nakon pregleda kabine i prtljažnika vozila, kontrolori su mu dozvolili da nastavi put Kovina.

Autor: J. DANILOVIĆ

2008. godina

LOV NA MLADIĆEVE FINANSIJERE
Blic, 11.11.2008; Strana: 14

Žandarmerija pretresla firmu braće Vujić u Valjevu

Braća Vidoje i Vladislav Vujić već godinama sarađuju sa firmom Mladićevog sina Darka. Postoji sumnja da deo tog novca odlazi za finansiranje skrivanja haškog begunca

VALJEVO – Pedesetak pripadnika Žandarmerije naoružanih automatskim puškama juče u devet sati upalo je u prostorije kompanije „Vujić” u Valjevu tragajući za dokazima koji bi potkrepili sumnju da vlasnici ove firme, braća Vidoje i Vladislav Vujić, finansiraju skrivanje haškog begunca Ratka Mladića.
Predrag Vujanac
- Braća Vujić već godinama poslovno sarađuju sa Mladićevim sinom Darkom. Između njihove i Darkove firme „Inpakt” obavljeno je nekoliko novčanih transakcija. Postoji sumnja da deo tog novca direktno odlazi za finansiranje Mladićevog skrivanja. Braća Vujić su istovremeno obezbeđivali i nove klijente Darku Mladiću, koji su sa njegovom firmom ulazili u poslovnu saradnju i direktno učestvovali u novčanoj podršci porodice najtraženijeg haškog begunca - kaže za „Blic” izvor blizak Akcionom timu Vlade Srbije. On navodi i da je iz firme „Vujić” preuzeta poslovna dokumentacija o saradnji sa firmom „Inpakt”, ali i sa još nekim preduzećima, za koje postoji sumnja da su deo mreže Mladićevih pomagača, a preko kojih je legalnim kanalima išao novac za njegovo skrivanje. Deo novca tvrdi naš izvor išao je i u gotovini.
Vidoje Vujić, međutim, tvrdi da je njihov posao sa firmom Darka Mladića „čist” i da je policija u njegovoj kući i fabrici tražila Ratka Mladića ili dokaze da je nekada boravio u valjevskom Novom naselju.
Posle pet i po sati policijskog pretresa, Vidoje Vujić izašao je ispred kompanije i novinarima, kojima je sve vreme bilo zabranjeno snimanje rekao da „Ratka Mladića nikada u životu nije sreo ni upoznao”.
- Pokazali su mi nalog tužilaštva za ratne zločine. Rekao sam im da sve što znam o Mladiću, a da nije iz medija, jeste da sam prošle godine upoznao njegovog sina - rekao je Vidoje. On kaže i da je pripadnike Žandarmerije u deset automobila video u momentu kad je krenuo na službeni put. Dva sata kasnije na internet portalu „Jutjub” pojavio se snimak na kome se vide pripadnici Žandarmerije koji šetaju ispred zgrade fabrike. Snimak zabeležen kamerom mobilnog telefona napravljen je s prozora na spratu fabrike „Vujić”.
- Pretresli su moju kuću, u mom i prisustvu porodice. Zaplenili su 13 fotografija na kojima sam ja u lovu ili druženju sa Momčilom Krajišnikom, Lukom Karadžićem i generalima Ojdanićem, Pavkovićem i Krstićem. Uzeli su mi mobilni telefon i SIM karticu - tvrdi Vidoje Vujić. On kaže i da je pre izvesnog vremena iz Hrvatske dobio anonimno pismo u kojem mu je „nagovešteno ono što se danas dogodilo”.
- To pismo sam odmah predao u BIA - kaže Vidoje. On sumnje na „vezu” sa najtraženijim haškim beguncem objašnjava tako što je znao mnogo ljudi iz političkog vrha RS, ali, kako tvrdi, iz druženja i lova.
- Luku Karadžića znam 20 godina i nije sporno da je dolazio kod mene, kao i Momčilo Krajišnik. Što se Mladića tiče, njega nikada nisam upoznao. Mi jesmo u maju prošle godine poverili jedan posao firmi „Inpakt” čiji je vlasnik Darko Mladić, i to je sve. Zbog tog posla od avgusta smo bili pod stalnom kontrolom finansijske inspekcije i poreske policije i sve je u redu. Radi se o 800.000 - rekao je Vujić, ne precizirajući valutu realizovanog posla.
Kako je „Blicu” potvrđeno u Tužilaštvu za ratne zločine, jučerašnja akcija imala je za cilj otkrivanje jataka i finansijera Ratka Mladića. Narednih dana na udaru policijske kontrole trebalo bi da se nađe i nekoliko firmi iz Beograda.
- Planirana je i šira sveobuhvatna akcija u kojoj će se sprovesti potraga za haškim beguncem - rečeno je „Blicu” u tužilaštvu.
Akcija je juče trajala od 9 do 15.30 sati i radnicima kompanije sve vreme pretresa bio je zabranjen izlazak iz prostorija.
Policajci su najpre upali u kuće braće Vujića u Ulici Alekse Dundića. Kroz Vladislavljevu kuću su samo „protrčali”, pošto je on bio na službenom putu u Beogradu, dok su se u Vidojevom domu zadržali dva sata koliko je, kako kažu ukućani i komšije, „trebalo da je pretresu od poda do plafona, otvarajući fioke i ormare, tašne i torbe, zavirujući i zagledajući šta ima u njima, prelistavajući porodične fotografije i albume”. U isto vreme, naoružani specijalci obezbeđivali su kapije u fabriku PVC stolarije zabranjujući novinarima prilazak i fotografisanje. Ostali pripadnici MUP-a, koji su bili u pancirima i naoružani automatima, bili su ispred i unutar upravne zgrade i objekata pogona za proizvodnju.
- Češljaju nešto po papirima - bilo je sve što je kroz zube procedilo nekoliko radnika kompanije koji su u 13 sati automobilima izašli iz fabrike. Ni komšije porodičnih kuća Vujića nisu želele da komentarišu „potragu za Mladićem”. Sve što su rekli bilo je da su više puta viđali da kod Vujića dolazi Luka Karadžić, ali ni njega nisu videli nakon hapšenja Radovana Karadžića.


Autor: TAMARA MARKOVIĆ-SUBOTA

2009. godina

LJAJIĆ: MLADIĆ I HADŽIĆ U HAGU DO KRAJA GODINE
Politika, 01.03.2009; Strana: A9

Potraga za dvojicom haških begunaca dnevno košta trideset hiljada evra

Presude koje je sudsko veće Haškog tribunala izreklo petorici srpskih funkcionera u vezi sa sukobom na Kosovu, otežavaju nastavak potrage za haškim optuženicima i okončanje saradnje s tim sudom, izjavio je juče predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s tribunalom Rasim Ljajić, ali je ipak uveren da će saradnja biti okončana do kraja godine.
„Ne postoji nikakvo racionalno objašnjenje koje bi naša javnost mogla da prihvati posle ovih presuda posebno ako se one upoređuju s presudom Ramušu Haradinaju”, istakao je Ljajić.
Prema njegovim rečima, Srbiji je posao pronalaženja haških optuženika znatno otežan zbog pritiska dela međunarodne zajednice, ali i većeg broja onih koji se protive saradnji s tribunalom i isporučenju preostalih optuženika.
Ljajić je ocenio da država ima najveći interes da se saradnja s Hagom okonča jer zemlja trpi ogromnu štetu, ne samo u političkom i pravnom smislu već i materijalnom, objasnivši da jedan dan potrage za optuženicima košta oko 30.000 evra, što su znatna sredstva koja se mogu usmeriti na borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije.
U prilog očekivanju da saradnja s tribunalom bude okončana do kraja godine, Ljajić je objasnio da službe imaju mnogo više saznanja o kretanju Ratka Mladića i Gorana Hadžića nego ranije, kao i da je „neuporedivo bolja saradnja vojnih i civilnih snaga bezbednosti, ali i odlučnost da se ta priča što pre okonča”.
„Mi smo manje-više napravili rekonstrukciju kretanja optuženika u prošlosti i ta saznanja nam koriste u potragama i sasvim sigurno ćemo s tim akcijama nastaviti i u narednom periodu, ali je važno da što manje o tome govoriti javno jer je bitno da se to okonča”, rekao je on.
Na pitanje novinara kolika je uloga službi bezbednosti drugih zemalja u rekonstrukciji kretanja haških optuženika, Ljajić je odgovorio da u Srbija u prošlosti nije imala mnogo koristi od tih službi i da je „manje-više” sve učinjeno u saradnji domaćih službi.
Ljajić je istakao da su samo u dva od 44 slučaja izručenja korišćene informacije drugih službi i da se može smatrati da je gotovo celokupna saradnja s Hagom rezultat rada srpskih službi. Tanjug


MLADIĆA TRAŽE U HAN PIJESKU
Press, 08.04.2009; Strana: 4

BANJALUKA - Eufor je blokirao juče ujutro ulaz i izlaz iz Han Pijeska u potrazi za bilo čime što bi moglo dovesti do hapšenja Ratka Mladića. Portparol Eufora Patrik O’Kalahan izjavio je da je akcija usmerena „na potragu za bilo čime što može dovesti do hapšenja Mladića i onoga što ima veze za mrežom njegovih finansijskih pomagača“.
- To je rutinska operacija slična ranijoj akciji u Banjaluci, u kojoj se traži sve što bi moglo dovesti do hapšenja Mladića - naveo je O’Kalahan. U Han Pijesku je u toku rata bilo sedište Glavnog štaba Vojske Republike Srpske (RS). (Beta)

2010. godina

SLIKAR LAŽNI MLADIĆ
Večernje Novosti, 24.09.2010; Strana: 14

BELGIJANCI MISLILI DA IMAJU ODBEGLOG RATNOG KOMANDANTA

Fredi Degref završio u policiji jer je „general“


RATKO Mladić je u Belgiji! Tako su, bar, mislili policajci ove zemlje, kada su prošle nedelje sproveli opsežnu akciju hapšenja osumnjičenog "ratnog zločinca", za kojeg se, međutim, ubrzo ispostavilo da je samo lokalni slikar, u penziji.
Fredi Degref (67), iz mirnog mestašca Brustem nedaleko od gradića Sent Trojden, u pokrajini Limburg, na istoku Belgije, na putu iz Brisela ka Mastrihtu ni kriv ni dužan, dospeo je u žižu svetske javnosti.
Prošle nedelje, Degref se šetao ulicom i jeo hamburger. Onda su ga zaskočili policajci.
- Neki ljudi su vikali za mnom na flamanskom jeziku. Rekli su da nešto žele da me pitaju. Kada su mi se približili, kazali su da su agenti. Tražili su mi ličnu kartu. Pošto sam je pokazao, pustili su me - prepričava slikar početak neobične dogodovštine.
Tek što je prešao nekoliko metara, ponovo je zaustavljen.
- Ovoga puta su to bili drugi ljudi. Ponovo su me legitimisali, i tada odveli u policijsku stanicu - ističe Fredi Degref.
U stanici je proveo dva sata. Tu su ga, kako kaže, fotografisali "iz svih uglova" i uzeli mu otiske prstiju. Tek tada je, ističe, saznao zašto su ga uhapsili.
- Možda malo ličim, ali imam dugu kosu već godinama i držim je vezanu u rep - sumnjičavo vrti glavom nesuđeni haški optuženik, i dodaje da su s njim u policiji lepo postupali, zahvalivši mu se na kraju "na saradnji".
Operacija "hapšenja" trajala je nekoliko dana. Policija je prethodno dobila dojavu da se, navodno, prerušeni Ratko Mladić vozi ovim gradićem u "tojoti", nemačkih registarskih tablica, čiji je vlasnik poreklom iz Srbije.
- Neko mi je, pre hapšenja skrenuo pažnju da u studiju broj 104 možda živi "opasni kriminalac". Nisam mogla da verujem. Fredi ne bi ni mrava zgazio - kaže za "Novosti" Ivon, vlasnica hotela "Interlož", gde sa devojkom živi belgijski slikar.
I pored toga što su neki mediji isticali da je reč o ženi srpskog porekla, vlasnica hotela misli da je reč o Hrvatici.
- Ova stara "tojota" je od moje hrvatske prijateljice - citira slikara Degrefa i veoma čitani list na flamanskom jeziku "Niusblad", koji, ipak, doprinosi zabuni, jer, kao i drugi, u jednom delu teksta piše i o "srpskom vlasniku" automobila.
To nije Fredijeva jedina veza s bivšom Jugoslavijom. U Hrvatsku je otišao kao slikar 1978. godine. Sada, u Brustemu, čeka da završi formalnosti oko penzije.

Antrfile:

POLICIJSKE GREŠKE

- U MARTU 2009. godine u Keniji je uhapšen hrvatski doseljenik Igor Maješki. Njega je prijavio direktor hotela kod koga Maješki godinama iznajmljuje opremu za ronjenje.
- NEKOLIKO puta je i srpska policija hapsila Aleksandra I. iz Ripnja zbog toga što lični na ratnog komandanta.

REAKCIJE

VLADIMIR Vukčević
- Ratko Mladić je na crvenoj Interpolovoj poternici i svaka zemlja gleda da ga uhapsi.

MILOŠ ŠALjIĆ,
- Još mnogima će se Ratko Mladić priviđati u narednom periodu, a posebno našim nosiocima demokratije koji ga svakodnevno koriste kao opravdanje za svoje neuspehe. Porodica ga je poslednji put videla početkom maja 2002. godine, kada je otišao. Kao punomoćnik porodice Mladić nikako neću odustati od zahteva da se proglasi mrtvim. Policiji se bliži rok da dostavi potvrdu o njegovom prebivalištu u vreme kada je nestao.

HAŠKO TUŽILAŠTVO
- Nažalost, to nije bio Mladić. Potraga za optuženim se nastavlja.

Autor: GORAN ČVOROVIĆ


NEHRUOVA, BEZ BROJA
Vreme, 28.10.2010; Strana: 34

Ratko Mladić, novobeogradski sused

"Osim navoda iz ‘Njujork tajmsa’ da je Ratko Mladić bio nadziran do februara 2008. godine, nemam nikakve druge informacije o tome", kaže za "Vreme" direktor Kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom Dušan Ignjatović

Nekad rado viđen gost Beograda Serž Bramerc, krenuo je putem koji je Karlu del Ponte doveo do toga da se njeno ime, ne samo na ulici, već i u parlamentu Srbije, pretvara u grubu, prostačku psovku. Poput svoje prethodnice, glavni tužilac Haškog tribunala sada vrlo direktno govori da potraga za Ratkom Mladićem posustaje na operativnom nivou i da postoji ogroman jaz između političke volje da se hapse haški begunci i onoga što mora da se učini da bi se oni našli u Sheveningenu. "Sve češće čujemo samo jednu reč – ‘rezultat’", kaže nam jedan od onih koji su prisustvovali poslednjim razgovorima sa zvaničnicima Haškog tribunala koji se obavljaju putem video-linka. A rezultata, je li, nema.

PRAZNI STANOVI: Zbog toga su i istražitelji Haškog tribunala preporučili Akcionom timu da preispita dosadašnju strategiju potrage za Ratkom Mladićem jer, kako kaže naš izvor, oni misle da nismo posvetili adekvatnu pažnju niti dovoljno istražili informacije koje su nam oni davali, a koje su mogle dovesti do pouzdanijih tragova o Mladićevom skrivanju. Najgore od svega je što je Akcioni tim krajem prošle godine preneo haškim istražiteljima da su, nakon dugog perioda, otkrili neke tragove koji su ukazivali na Mladićevo prisustvo, ali se, nakon opsežne akcije osmatranja tih lokacija i praćenja jednog broja ljudi utvrdilo da je stan, kao i mnogi na koje su pre toga zakucali pripadnici Službe za otkrivanje ratnih zločina Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije, prazan i zabravljen. Nakon toga članovi Akcionog tima su konačno seli, pogledali jedni druge, i čekali ko će se prvi usuditi da pomene mogućnost da informacije negde "cure".

Bio je to poslednji trag koji je ukazivao na prisustvo Ratka Mladića, mada je "Njujork tajms" nedavno otkrio kako je jedan istražitelj Haškog tribunala motrio na Mladića koji se krio u stanu na Novom Beogradu tokom 2008. godine. Ako to mesto neko nije nasumično tresnuo na sveže instaliranom Google Earthu u redakciji ovog dnevnika, Ratko Mladić je vodio ogoljen asketski život u jednoj od onih sivih zgrada u Nehruovoj ulici u bloku 44, preko puta lokalnog doma zdravlja, "gde može da nestane kao duh". Neimenovani istražitelj otkriva da je Mladić veoma disciplinovan, i da je sve vreme provodio u stanu dok su mu donosili hranu i ostale namirnice, i da ga nikada niko nije video da je napustio stan, čak ni da ode do obližnjeg parka, tako da je živeo u nekoj vrsti kućnog pritvora. Istražitelji otkrivaju da je mreža pomagača Ratka Mladića svedena na jednog ili dvoje ljudi, duboko odanih saradnika, koji su, po svemu sudeći, radili u bezbednosnim službama vojske.

"Osim navoda iz ‘Njujork tajmsa’ da je Ratko Mladić bio nadziran do februara 2008. godine, nemam nikakve druge informacije o tome. Meni je teško da poverujem da je to istina. Ali šta god da je istina, Mladić i Hadžić moraju da se suoče sa teškim optužbama koje im se stavljaju na teret. Drugog puta jednostavno nema", kaže za "Vreme" direktor Kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom Dušan Ignjatović. Ako pitate predsednika Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasima Ljajića nešto o tome, on će vam reći da se sada više zna o kretanju Ratka Mladića nego pre nekoliko meseci; kada sretnete zamenika tužioca za ratne zločine Bruna Vekarića, on će vam kazati da država od građana neće kriti prave informacije o haškom optuženiku Ratku Mladiću kada ih bude imala, a sada ih, nema, bez obzira na to što Rasim Ljajić kaže da zna više od ostalih građana, ako mu je verovati na reč. Retko se o ovoj temi može ćaskati sa predsednikom Borisom Tadićem, ali kada vam se za to ukaže prilika, sigurno ćete čuti da Ratko Mladić nije običan begunac, već iskusan vojnik sa značajnim ratnim iskustvom, i da su oni koji su ranije bili uključeni u njegovo skrivanje bivši vojnici koji su radili u obaveštajnim ili bezbednosnim službama. Neko će reći da Tadić bejaše zalutao na mestu ministra vojnog, mada nam oni koji su proveli sate na sastancima tima koji je koordinisao potragu za Ratkom Mladićem kažu to isto: da Mladić još koristi tvrdu vojnu doktrinu u skrivanju; da se prelazak u svaki novi stan proverava više puta, da se brižljivo proveravaju svi ulazi, izlazi i mogućnosti napuštanja zgrade; da se, na kraju, razmišlja o svim narednim koracima koje će preduzeti oni koji ga traže.

NEMA ZAOKRETA: Daleko od ovih igara, građani Srbije grcaju u tranzicionoj nemaštini, pokušavajući da shvate da li najnoviji zaključci Saveta ministara ukazuju da će sledeći korak Srbije na putu evropskih integracija određivati hapšenja haških begunaca, ili samo trud da se to uradi, jer će od toga zavisiti šta će da zahvati kašikom u tanjiru. "Nema zaokreta u stavu Haškog tribunala", kaže Dušan Ignjatović, bez obzira na to što pojedini evropski zvaničnici ponavljaju da će puna saradnja, odnosno hapšenje haških begunaca, biti jedini dokaz da Srbija sarađuje sa ovim sudom.

"Pozicija Tribunala je da sve države pa i Srbija imaju obavezu da sarađuju sa Haškim tribunalom. Tribunal je uvek insistirao na privođenju pravdi begunaca i ostvarivanju ostalih aspekata saradnje, i to čini i danas. S druge strane, termin ‘puna saradnja’ ili ‘potpuna saradnja’ koriste uglavnom zvaničnici EU. Zaključkom iz aprila 2008. godine Savet ministara EU je zaustavio slanje SSP-a na ratifikaciju državama članicama dok Savet ne odluči da Srbija u potpunosti sarađuje sa Tribunalom, što je tada, po zaključcima Saveta, značilo preduzimanje svih napora da se uhapse preostali begunci. U najnovijim zaključcima Saveta ministara stoji da je za svaki sledeći korak Srbije u procesu pristupanja EU potrebno da Savet jednoglasno odluči da Srbija u potpunosti sarađuje ili nastavlja da sarađuje sa Tribunalom. Savet ministara ni sada nije rekao da je potpuna saradnja samo hapšenje begunaca, nego da bi najbolji dokaz saradnje Srbije sa Tribunalom bilo hapšenje begunaca. Ali, i bez ovih zaključaka Saveta ministara, EU je još u uslovima iz Kopenhagena 1993. godine predvidela šta zemlje koje pretenduju na članstvo u EU moraju da ispune da bi postale članice, a onda je još davne 1996. godine za sve zemlje zapadnog Balkana eksplicitno rečeno da je saradnja sa Tribunalom uslov za uspešno napredovanje u evropskim integracijama, i da ovaj uslov mora biti ispunjen tokom čitavog procesa pristupanja. Mora se, međutim, uvek imati na umu da je napredak u evrointegracijama samo jedan od pragmatičnih razloga za saradnju sa Tribunalom, dok su neki drugi razlozi zbog kojih sarađujemo, i koji se odnose na potrebu suočavanja sa prošlošću, mnogo važniji."

Ignjatović kaže da uvek postoji opasnost da se saradnja shvati samo kao hapšenje i isporučivanje begunaca zbog napretka u evropskim integracijama. "Saradnja predstavlja mnogo više od potrage za beguncima i uključuje dostavljanje dokumentacije, omogućavanje uvida u arhive, oslobađanje svedoka dužnosti čuvanja tajne kako bi mogli da svedoče u Hagu, uručenje poziva i drugih pisama licima u Srbiji, i mnoge druge tehničke aspekte saradnje. U svim tim domenima saradnje Srbije sa Tribunalom nema nikakvih problema i to je konstatovano u tri poslednja Bramercova izveštaja Savetu bezbednosti UN-a. Smatram da je to ozbiljan rezultat. Uvek podsećamo na to da je Srbija do sada isporučila Tribunalu 43 osobe, da je jedna osoba izvršila samoubistvo pre nego što je predata, i da su u bekstvu još dvojica okrivljenih. Postoji jasna politička volja da se i njih dvojica nađu u Hagu, a potraga za njima se ne vrši da bismo se dodvorili EU nego zbog toga što smatramo da se to mora uraditi zbog utvrđivanja pune istine o zločinima, zbog žrtava i zbog pomirenja u regionu. Urađeno je mnogo i važno je da se to ima u vidu i kada pričamo o Mladiću i Hadžiću."

Oko toga da li Mladića treba zbog nas samih, ili sveta koji to traži, otpremiti put Haga, međutim, nema čvrstog saglasja, tako da ministar policije Ivica Dačić i dalje ponavlja mantru u kojoj poziva sve one koji znaju gde se nalazi Ratko Mladić da pomognu, jer je Srbija proveravala sve lokacije na koje su ukazivali haški istražitelji, beznadežno. Jesu proveravane lokacije, ali nije kontrolisano da li su pripadnici MUP-a Srbije koji su učestvovali u srebreničkom masakru zajedno sa Ratkom Mladićem i dalje na platnom spisku policije, tako da je jasno zašto su u borbi pripadnika sadašnjih i bivših pripadnika bezbednosnih službi ovi drugi u prednosti, jer između njih još nije povučena granica koja ih čvrsto razdvaja.

Autor: SLOBODAN KOSTIĆ

2011. godina

IGRICAMA DO BEGUNCA
Večernje Novosti, 01.02.2011; Strana: 11

SPECIJALNE JEDINICE POLICIJE JUČE OPET PRETRESLE STAN DARKA MLADIĆA

Zaplenjen hard disk. Komšije kažu da sigurno neko ide u Evropu

PORODIČNI stan Darka Mladića na Vidikovačkom vencu 83, sina jednog od dva preostala haška optuženika, i juče je bio "meta" pretresa pripadnika MUP Srbije! Nalog za pretres izdao je tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević, a sve to u cilju pronalaska nekih dokaza i materijala koji će otkriti gde se skriva Ratko Mladić.
Policija je zaplenila hard disk, na kojem su, kako nezvanično saznajemo od izvora bliskog porodici Darka Mladića, nasnimljene dečje video-igrice, ali i nekoliko hiljada evra.
U Tužilaštvu za ratne zločine kažu da su ovo bile redovne aktivnosti akcionog tima koji traga za Ratkom Mladićem. Gotovo svakodnevno se sprovode akcije za koje javnost ne zna, a glavni cilj je otkrivanje tragova do Mladića i njegove mreže podrške. Pretres je završen oko 13 časova. Inače, ovaj stan su do sada nadležni organi više puta detaljno "prevrnuli". Ulazna vrata zgrade strogo su bila kontrolisana od sedam časova ujutru, kada je akcija i počela. Iza nje parkirana tri blindirana džipa pripadnika Specijalnih antiterorističkih jedinica SAJ. U zgradu niko nije mogao da uđe, osim stanara, koje su legitimisali.
Komšije, uz blagi i promrzli osmeh, komentarišu da su već navikli na "ovakve" akcije. Njihov bes, kako kažu, ipak se rađa, jer tu žive deca, koja ne moraju da gledaju naoružane i maskirane policajce.
- Ništa ne mogu da vam pričam. On čovek ovde živi sa ženom i dvoje dece. Sigurno neko opet ide u Evropu, pa ga traže - odmahnula je rukom komšinica i produžila.
Poslednja potraga za hapšenjem Mladića ili bar nekih informacija koje će dovesti do njega, a da je javnost bila obaveštena, odigrala se 2. Novembra prošle godine. Pripadnici specijalnih policijskih jedinica tada su upali u etnoselo "Bajka" na Bukulji kod Aranđelovca i u istoimeni restoran na Košutnjaku.
Inače, od 1996. Godine, od kada se bivši komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić nalazi u bekstvu, policija je više puta pretresla objekte koji pripadaju njegovom sinu. Do sada je pronađena izvesna količina para, ali i materijal koji služi u istrazi. Uz to privođene su i osobe za koje se sumnjalo da ga skrivaju ili mu u tome pomažu. Sve akcije u kojima su pokušali da ga lociraju ili uhapse završile su se bez uspeha. Tako je vojna policija u maju 2007. Pretresla vojni objekat u Deligradskoj ulici u Beogradu. Bez uspeha. Iste godine, u oktobru je prekontrolisana i kasarna u Beloj Crkvi. Mladić, niti bilo ko od haških optuženika nije bio ni tamo pronađen.
Pod prismotrom i pretresom 2008. Godine bio je i pogon fabrike "Vujić - Valjevo", u vlasništvu braće Vujić. Pretraga se dovodila u vezu s poslovnom saradnjom firme "Vujić" sa firmom "Impakt" čiji je vlasnik Darko Mladić. Njegova porodična kuća u Ulici Blagoja Parovića na Banovom brdu pretresana je početkom decembra 2008. Potraga je nastavljena i u aranđelovačkom naselju Kolonija.
Sa gotovo svih lokacija privremeno su oduzimani rokovnici, kasete, CD, računari i novac. I svaki put sa istom namerom, da se pronađe neki trag ili dokaz koji će odvesti do Mladića.

Antrfile:

POTRAGA PO BOSNI

RATKA Mladića tražili su i pripadnici međunarodnih snaga u bih, Eufor i NATO. Pretresali su kuće u kojima žive njegova sestra i snaja Milica Avram i Radinka Mladić.
Snage Eufora su prošle godine na području opštine Han Pijesak, gde je tokom rata bio smešten Glavni štab VRS, sproveli akciju ne bi li došli do podataka o Mladiću.

Autor: J. SU. - E. R.


MLADIĆA TRAŽE OD BEČA DO ČEČENIJE
Politika, 03.02.2011; Strana: A9

Tokom 15 godina bekstva od Haškog tribunala, za generalom VRS tragalo se bez uspeha u Beogradu, Valjevu, na Zlatiboru, u Novom Sadu, u Bosni…

Ratko Mladić, optužen pred Haškim tribunalom za genocid, u bekstvu je već 15 godina. Spekulacije i informacije o tome gde je sve viđen, gde se krio i ko mu je pomagao nebrojene su, a teško se mogu nabrojati i sve potrage koje su širom Srbije i čitavog regiona bezuspešno organizovane za njim.
Do 2001. godine, general Vojske Republike Srpske viđan je na utakmicama, venčanjima i sahranama u Beogradu. Žitelji Ulice Blagoja Parovića, gde se nalazi Mladićeva kuća pričali su da Mladić često džogira u Košutnjaku istom trim stazom na kojoj je otet Ivan Stambolić. Američka štampa pisala je da je u martu 2001. godine Mladić viđen na utakmici fudbalskih reprezentacija Jugoslavije i Kine u Beogradu. Mladić je, navodno, na utakmicu došao sa osam telohranitelja. Sarajevski „Dnevni avaz”, pisao je da Mladić od polovine 2001. godine sa armijom telohranitelja živi u Valjevu, u vojnoj zgradi sa 12 stanova.
Izvori iz Vlade Srbije tvrdili su da se Mladić 2002. godine, krio na severu Crne Gore, u selima iznad Nikšića. General je viđen u ranim jutarnjim satima 24. marta 2002. godine na Topčiderskom groblju, gde je davao pomen svojoj kćerki. Hrvatska obaveštajna služba tvrdila je da je tokom 2002. godine najmanje tri puta tačno locirala kretanje Ratka Mladića u Republici Srpskoj, o čemu je svaki put obaveštavala Sfor, koji je iz nepoznatih razloga propustio da ga uhapsi.
Kada je sredinom 2002. godine tužilaštvo Haškog tribunala od nadležnih u Beogradu zatražilo da uhapse generala Mladića, zvanično mu je povučeno obezbeđenje i oduzete propusnice za ulazak u vojne objekte. Prema nekim verzijama, posle toga Mladić je uspeo svojim kanalima da se prebaci u Čečeniju. Odatle je nastavio za Irak.
U pokušaj lociranja Mladića 2003. godine uključila se i Američka centralna obaveštajna agencija, čija su trojica agenata radila zajedno sa pripadnicima BIA. Izvedeno je na desetine akcija na raznim lokacijama u Beogradu i na drugim mestima u Srbiji.
U aprilu 2004. godine Žandarmerija je tražila Mladića u valjevskom kraju. U leto te godine, Mladić je imao utočište u vojnom kompleksu u blizini grada Han Pijesak u istočnoj BIH. Sumnje da je skrovište nalazio u kasarnama pokazale su se osnovanim, kada su oktobra 2004. godine u krugu kasarne na Topčideru nađena tela dvojice gardista. Po zvaničnom nalazu gardisti su se posvađali i pucali jedan u drugog, dok je prema drugoj verziji obojicu mladića ubila treća osoba zato što su u kasarni videli Mladića.
U aprilu 2005. godine, u pokušaju hapšenja Mladića na Zlatiboru, učestvovali su čak i agenti britanske tajne službe MI-6. U oktobru iste godine, policija je pretražila planinsko odmaralište Divčibare, selo Krčmar i Vragorčanica, gde se nalazi vikendica porodice Mladić, kao i jednu napuštenu kasarnu. Podaci govore da je Mladić posle Topčidera utočište našao u novobeogradskim blokovima. Jedna od najopsežnijih akcija sprovedena je u to vreme i kod vojnog magacina u Bubanj potoku, jer je dobijena informacija da se bivši komandant vojske bosanskih Srba skriva u jednoj kućici u šumi. Akcije su organizovane i u Sremu, kao i u Pančevu.
Gotovo svi svetski i domaći mediji objavili su u februaru 2006. godine vest da je Ratko Mladić uhapšen. Informacija je ubrzo demantovana, da bi se krajem 2010. godine ispostavilo da je tada zapravo propuštena velika prilika da Mladić stvarno padne u šake policiji. Uhapšena je grupa Mladićevih jataka, a među njima i kasnije preminuli oficir Vojske RS Jovo Đogo, kao i pilot Stanko Ristić. Mladić je 2006. godine bezuspešno tražen u Valjevu i okolini.
U oktobru 2007. godine, pretresana je kasarna u Beloj Crkvi, ali Vojska Srbije ni tada nije nikoga uhapsila. Tragalo se bez uspeha i u vojnom objektu u Deligradskoj ulici u Beogradu, kao i na planini Cer kod Šapca.
Naredne, 2008. godine, pretresana je porodična kuća Mladićevog sina, Darka Mladića, u Ulici Blagoja Parovića na Banovom brdu. Akcija je sprovedena i u aranđelovačkom naselju Kolonija, kao i u porodičnoj kući i pogonima fabrike „Vujić-Valjevo”, u vlasništvu braće Vujić. Mladić je tražen čak i na Palama, u kući Radovana Karadžića, bivšeg predsednika Republike Srpske.
Za Mladićem se u Republici Srpskoj tragalo i u februaru 2009. godine. Tragalo se u Istočnom Sarajevu, ali i u Han Pijesku, u Bijeljini. Bezuspešne su bile i akcije u Novom Sadu i Beogradu, ali je zaplenjena veća količina kompakt diskova i dokumentacije. Državni zvaničnici su tada rekli da javnost ubuduće neće obaveštavati o akcijama potere.
U novembru 2010. godine, policija je tražila Ratka Mladića u Beču i greškom uhapsila čoveka koji liči na njega. Velika akcija organizovana je prošlog novembra u Beogradu i Aranđelovcu, kada je izvršen pretres etnosela Bajka na Bukulji, kod Aranđelovca, kao i istoimenog restorana u beogradskom izletištu Košutnjak i jednog stambenog objekta u Beogradu.

Autor: DOROTEA ČARNIĆ



POTRAGA ZA MLADIĆEM NA PODRUČJU DESPOTOVCA
Danas, 19.03.2011; Strana: 5

Beograd - Pripadnici Službe za otkrivanje ratnih zločina i jagodinske policije pretresli su juče u selu Strmosten u opštini Despotovac vikendicu Radoslava Tepavčevića zbog sumnje da se u toj vikendici skrivao haški optuženik Ratko Mladić. Kako je saopštilo Tužilaštvo za ratne zločine, pretres sela na planini Begaljica počeo je nešto pre sedam časova i završen posle 10 časova. Akcija je, kako se navodi u saopštenju, sprovedena zbog sumnje da je vikendica Radoslava Tepavčevića služila kao skrovište Ratku Mladiću. Despotovac je opština u blizini Jagodine, u centralnoj Srbiji. To je prvi put da je potraga za Mladićem vođena u tom delu Srbije. Do sada je, prema podacima saopštenim javnosti, za tim haškim beguncem tragano na području Valjeva i Beograda.