Zašto je sloboda izražavanja štetna?

Zašto je sloboda izražavanja štetna?

Piše: Velimir Ćurgus Kazimir

Nema dana a da se širom sveta ne desi neki slučaj ugrožavanja slobode izražavanja. Što je privredni rast veći to su ozbiljniji nesporazumi, da ne kažemo sukobi, između država koje su u procvatu i kritički orijetisanih medija. Kina, Turska, Iran, Rusija... samo je, izgleda, Indija pošteđena takvih tendencija. Poseban problem predstavljaju sukobi koji proizlaze iz različitog razumevanja nacionalnih interesa.
Mediji, odnosno novinari, veoma često ne vode računa o kratkoročnim nacionalnim interesima već su okrenuti onim dugoročnim – poput vladavine prava, nezavisnih institucija i nezavisnih medija, slobode izražavanja i ispoljavanja različitih mišljenja i uverenja, potpuna tolerancija religija i svih ljudskih različitosti... Ono što kritički orijentisani mediji zamišljaju često je u domenu mašte a ne složene i teške stvarnosti. Mediji veoma često ne uzimaju u obzir da su zemlje u kojima deluju okružene neprijateljskim državama, da se protiv njih sprovodi dugotrajna kampanja, da unutrašnji i spoljašnji neprijatelji neprekidno kuju zavere. U svom apstraktnom idealizmu neki mediji idu toliko daleko da u svakoj javnoj nabavci koja je sprovedena bez zakonom utvrđenog postupka i kontrole vide korupciju i zloupotrebu. Kada se to radi na nacionalnom nivou to ugrožava stabilnost i ugled cele zemlje, kada se to radi na lokalnom, onda se ugrožavaju same osnove društvenog života lokalne zajednice, širi se nepoverenje, sumnja i neprijateljstvo, koji zaustavljaju dalji privredni razvoj.
Postoje, naravno, i dobri primeri saradnje između medija i vlasti: tamo gde mediji prate svoje političke i finansijske mentore, bez kojih je napredak nezamisliv, tamo gde im posvećuju punu pažnju, odaju priznanja, ukazuju na napore i teškoće, često i na žrtve koje podnose istaknuti članovi naroda - tamo postoji i jedinstvo narodnog bića koje je preduslov svakog napretka. Podatak da se u Turskoj u zatvorima nalazi 57 novinara, a da je istovremeno Turska do te mere ekonomski uspešna, očigledan su dokaz disproporcije između slobode izržavanja i progresa. Kada bi sutra, u najvećem broju ekonomski probuđenih zemalja, sproveli anketu među običnim ljudima da li im je važnija sloboda izražavanja od ekonomskog prosperiteta odgovor bi svakako bio negativan. Primer Kine, koja je druga privredna sila u svetu, najbolja je ilustracije da je ograničavanje slobode izražavanja, u suštini, jedna veoma efikasna privredna mera. (Na taj način se loši uticaji i primeri drže daleko od sopstvenih građana. Kao što u javnom zdravstvu briga o sopstvenim građanima zahteva vakcinisanje i izolaciju u slučaju epidemije, isti je slučaj i sa uticajem medija, odnosno slobodom izražavanja.)
Za razliku od ovih „brzonapredujućih“ zemalja i dalje postoje one zemlje koje tradcionalno propagiraju slobodu izražavanja kao osnovno ljudsko i demokratsko pravo. Poslednjih nekoliko godina ekonomija i društva u ovim zemljama prolaze kroz velike krize. Severna Amerika i Evropa suočavaju se istovremeno i sa ekonomskom krizom i sa pravim bumom slobode izražavanja preko društvenih mreža. (Ovome je nesumnjivo dosta pomogao i Vikiliks koji se bavi isključivo Amerikom a one druge, manje demokratske zemlje, pojavljuju se samo kao karikature i anegdote u razgovorima američkih diplomata.) Kako će se dalje razvijati ova disproporcija još uvek nije jasno.
Kako stoje stvari sa slobodom izražavanja u Srbiji? Ekonomski gledano, Srbija pripada razvijenom svetu jer je u krizi. Istovremeno, pritisci – pretnje, sudski progoni i fizički obračuni sa novinarima, govore u prilog toga da je Srbija veoma uspešna zemlja – poput Turske. Pošto Srbija, bar sudeći prema javnim izjavama svojih političara, teži ulasku u Evropsku uniju, pretpostavlja se da je ovakav odnos prema novinarima i medijima privremenog karaktera. Čim Srbija uđe u Evropsku uniju sloboda izražavanja biće čvrsto zagarantovana svima, pa i novinarima. Da bi se, međutim, ušlo u Evropsku uniju neophodno je da novinari razumeju kako se to može najlakše, i najbrže, postići. Svakako ne tako što će se otkrivati velike korupcionaške afere, nesposobnost i neefikasnost državne uprave, već ukazivanjem na ogromne uspehe u procesu stvaranja moderne, demokratske, efikasne i odgovorne države.
Novinari bi, najzad, kako u Srbiji, tako i u celom svetu morali da shvate da su kratkoročni ciljevi uvek važniji i suštinskiji za budućnost zemlje i nacije od onih o kojima se govori na nivou principa.

OBRAČUN I POSLEDICE:

Blic, 25.07.2008
Strana: 5

PRETUČEN SNIMATELJ B92

Snimatelj B92 Boško Branković prebijen je na mitingu predstavnika nacionalističkih organizacija i Srpske radikalne stranke, koji protestuju zbog hapšenja haškog opruženika Radovana Karadžića. Učesnici demonstracija napali su Brankovića kod ambasade Turske i razlupali mu kameru. Branković se nalazi u Urgentnom centru, a povređeno mu je koleno, javlja B92.

Demonstranti su sa Trga Republike krenuli Dečanskom ulicom ka Bulevaru revolucije, a zatim skrenuli u Ulicu Kneza Miloša gde se izdvojila jedna grupica koja je fizički napala snimatelja.
Prvo su bacali petarde ispred ambasade Turske, a zatim se izdvojila jedna grupica koja je fizički napala snimatelja Televizije B92 i udarila ga nekoliko puta. Policija nije bila u blizini kada se dogodio incident, a snimatelj RTV B92 zadobio je povrede noge.
Demonstranti su pre toga u ulici Kralja Milana nekoliko minuta zadržali kod zgrade Narodne skupštine i Predsedništva, upućujući uvrede predsedniku Srbije Borisu Tadiću.
Na čelu kolone bio je Radovanov brat Luka Karadžić sa narodnim poslanicima SRS Vjericom Radetom, Lidijom Vukičević, Gordanom Pop Lazić i drugima. Oko 300 okupljenih nosilo je zastave SRS i slike sa likom Karadžića i Ratka Mladića. Takođe, nose i zastave sa likom lidera SRS Vojislava Šešelja i plakate sa natpisom „Ulica Ratka Mladića“.
Policijske snage u opremi za razbijanje demonstracija bile su juče raspoređene ispred zgrada Vlade, MIP, kao i ambasada u ulicama kojima su se kretali demonstranti.
Juče je pretučen i fotoreporter novinske agencije „Tanjug“.

Politika, 10.05.2011
Strana: 9

NAPADAČU NA SNIMATELJA B92 – KUĆNI ZATVOR

Autor: M. D.

Napadač na snimatelja RTV B92 Boška Brankovića Milan Savatović osuđen je juče presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu na kaznu kućnog zatvora u trajanju od deset meseci. Druga dvojica okrivljenih osuđeni su na uslovne kazne, Stevan Milićević na šest meseci zatvora, uslovno na tri godine, dok je Nikoli Laziću kazna od četiri meseca zatvora, uslovno na tri godine. Njima će u kazne biti uračunato po mesec dana koliko su proveli u pritvoru.
Sud je zaključio da su optuženi krivi jer su 24. jula 2008. godine tokom protesta povodom hapšenja Radovana Karadžića fizički napali Brankovića. Savatović je prvi šutnuo Brankovića, a Milićević i Lazić su stavili kapuljače i sa drugim demonstrantima nastavili fizički napad i šutiranje.
Branković je tada pretučen i zadobio je tešku telesnu povredu, odnosno prelom kolena.
Savatović, Milićević i Lazić okrivljeni su za krivično delo učestvovanje u grupi koja je počinila nasilje za koje je zaprećena kazna do pet godina zatvora.
Izricanju presude prisustvovali su predsednica Udruženja novinara Srbije (UNS) Ljiljana Smajlović i glavni urednik B92 Veran Matić.
Predsednica UNS-a Ljiljana Smajlović izjavila je juče da sud presudom napadačima na snimatelja B92 nije poslao poruku da se ne sme tući i šutirati novinar na radnom zadatku.
Ne razumem ovako blagu kaznu. Poruka je da nije težak greh sa stanovišta društva ako se išutira novinar, zato što je kameru uperio prema vama – rekla je Smajlovićeva posle izricanja presude. Ona je naglasila da kućni zatvor neće preterano impresionirati decu (optužene) za koju je i „psihijatrica predočila da su bila mažena i pažena u porodici”.

Na fotografiji: Glavni napadač na snimatelja Boška Brankovića (foto B92)