Štrajk u srpskoj štampi

Što su ekonomske i socijalne prilike komplikovanije, to se štrajkuje više. U Srbiji, kao i u celom svetu.
Analizirali smo frekvencije pojma “štrajk” u srpskoj štampi od 2003. do danas. Broj učestalosti “štrajka” u velikoj meri odgovara početku ekonomske krize.
U brojevima to izgleda ovako:

Štrajk u štampi:

2003. 4882 teksta
2004. 5905 tekstova
2005. 5101 tekst
2006. 4391 tekst
2007. 5462 teksta
2008. 4381 tekst
2009. 6524 tekstova
2010. 6720 tekstova
2011. 3097 tekstova (za nepuna 4 meseca)


Istovremeno, analizirali smo i pojmove “štrajk glađu” i “štrajk žeđu” i dobili sledeće rezultate:


Štrajk glađu (u zagradama su imena ličnosti o kojima je najviše pisano u ovom kontekstu):

2003. 732 teksta
2004. 712 tekstova
2005. 385 tekstova
2006. 1123 teksta (od toga 527 Šešeljev štrajk glađu u Hagu)
2007. 1427 tekstova (Filaret 276, Šešelj 161, Vuk Bojović 107)
2008. 910 tekstova (140 rezervisti, 127 Šešelj pretio štrajkom glađu)
2009. 1297 tekstova
2010. 931 tekst
2011. 649 tekstova (za nepuna 4 meseca)


Štrajk žeđu

2010. 33 teksta (Aleksandar Vučić pretio štrajkom glađu i žeđu zbog izborne prevare u Boru.
2011. 304 teksta (Tomislav Nikolić)

Štrajkovi glađu, koji su najčešći, obično se započinju pretnjom da će se ići “do kraja”. Pri tome se, političari u svojim štrajkovima gladi, najčešće pozivaju na primer Mahatme Gandija premda on nije ni izdaleka najduže štrajkovao glađu. Da bi štrajk, a posebno štrajk glađu, imao dejstvo informacije o njemu moraju stići do najšireg kruga ljudi. Niko ne štrajkuje izvan javnosti jer je smisao svakog štrajka da se uznemiri i pokrene javnost, odnosno društvo. Sa povećanim brojem štrajkova, posebno onim radničkim, smanjuje se zanimanje medija, što znači i javnosti za njih. Zbog toga se ovi štrajkovi radikalizuju. Štrajkači blokiraju puteve, leže na železničkim šinama, prete samopovređivanjima i drugim dramatičnim metodama skretanja interesovanja javnosti za svoje slučajeve.
Kombinovani, štrajk glađu i žeđu, svakako je najradikalniji i najopasniji oblik štrajka. Štrajk žeđu ne može da traje duže od dva dana a da ozbiljno ne ugrozi život štrajkača.
Kakvi su dometi ovih štrajkova? Svakako prilično ograničeni. Ukoliko se u kratkom roku ne postigne unapred zadati cilj teško je očekivati da će se produživanjem štrajka nešto dobiti. Bez snažnih sindikata štrajk sve više postaje sredstvo očaja i nemoći a ne moćno političko i društveno sredstvo pritiska. Politički dometi štrajkova, pa i pretnji štrajkom, prilično su neujednačeni. Generalni štrajk uoči 5. oktobra 2000-te svakako je imao veliki značaj ali se ne može posmatrati izolovano već samo u kontekstu ukupnog političkog i društvenog dešavanja i energije promene koja se tada javila. Možda je to i centalni problem sa štrajkovima iz političkih razloga: da li će štrajk da probuditi društvenu energiju ili ne.


PRIMERI IZ ŠTAMPE:

Večernje novosti, 27.05.2003 Strana: 5
UZ GLAD I ŽEĐ

POMORCI KOTORSKE “JUGOOCEANIJE” U SVE TEŽEM STANJU

Zaposleni najavljuju štrajk do ispunjenja svih zahteva

KOTOR (Tanjug) - Juče, petnaestog dana štrajka glađu 50 pomoraca kotorske pomorske kompanije “Jugooceanija”, ekipe Doma zdravlja u Kotoru više puta su intervenisale, davale infuziju iscrpljenim štrajkačima, od kojih su dvojica, štrajku glađu dodali i štrajk žeđu!
Pomorci su uporni u zahtevima za isplaćivanje davno zarađenih plata i najavljuju štrajk do ispunjenja zahteva i isplate 360.000 evra.
Štrajkači su razočarani zbog nezainteresovanosti državnih organa, posebno Vlade, za njihov problem i njihovo zdravlje.
Oni su ogorčeni i zbog ponašanja helsinškog odbora za ljudska prava, čiji je predsednik Slobodan Franović, kako kažu, svojevremeno ustajao u odbranu delfina “Joce” ili morske kornjače, a iz obližnje Budve gde živi, ne vidi i ne čuje apele ljudi, koji su svakog dana u sve lošijem stanju.

***

Danas, 17.05.2004 Strana: 6
OD DANAS I BEZ VODE
Autor: R. F.

Dragan Marić, štrajkač glađu, nakon 68 dana najavio radikalizaciju svog protesta

- Od 17. maja nastaviću štrajk glađu, ali bez ijedne kapi vode. To će biti moj kontranapad, jer me je vlast napadala svojim ćutanjem. Ja sam to tretirao kao napad na moju porodicu i mene - kaže Dragan Marić, bivši biznismen iz Valjeva koji već 65 dana štrajkuje glađu na platou ispred Narodne skupštine Srbije.
Marić koji se već više od dva meseca gladovanjem bori za svoju, kako sam kaže, prevarom otetu imovinu, sve vreme štrajka glađu je pio vodu, ponekad kafu, vitamin C i sok od paradajza, rešio je da danas oko 9 sati ujutru popije kafu, a odmah posle toga otpočne štrajk žeđu.
- Detaljno sam proučio i konsultovao se sa stručnjacima o ovakvom štrajku koji ima nekoliko faza. Prva faza u zavisnosti od stanja organizma može da traje od pola do celog dana a karakteriše je skoro normalno stanje. Druga faza je jak osećaj žeđi i dehidracija i ona je najmučnija, a može da traje nekoliko sati do jedan dan - kaže Marić.
On je dodao da ako sve to savlada ulazi u stanje polusvesti, posle čega sledi nesvest, a potom faza kome u kojoj dolazi do nepovratnih oštećenja nervnog sistema i ostalih organa. Kao posledica svega na kraju nastupa smrt. Marić kaže da početkom četvrte faze štrajka glađu, neće prihvatiti nikakvu medicinsku pomoć.
- Medicina beleži da ni najjači organizam bez vode ne može da dočeka sedmi dan. Imajući na umu moju fizičku iscrpljenost pitanje je da li mogu izdržati pet dana - kaže Marić.
Od danas će svi panoi osim onih na kojima je napisano štrajk glađu i broj dana štrajka, biti presvučeni crnom tkaninom. Prema Marićevim rečima postojećim panoima će dodati još jedan na kojem će napisati da ostavlja u amanet sinu Vladimiru da ukoliko umre od posledica štrajka glađu, u Skupštini Republike Srbije podnese tužbu Međunarodnom sudu za ljudska prava u Strazburu, protiv Republike Srbije, koja je s predumišljajem ubila njegovog oca.
Marić, kao što je Danas više puta pisao, optužuje JAT za prevaru kojom mu je, kako tvrdi, napravljena višemilionska šteta koja je prouzrokovala kolaps nekoliko preduzeća i zahteva da neko preuzme odgovornost za pljačku od pre dvanaest godina i saopšti istinu o tom slučaju.

***

Večernje Novosti, 25.04.2009 Strana: 7

ŠTRAJKAČ SEBI ODSEKAO PRST!
Autor: M. NIĆIFOROVIĆ


PROTEST novopazarskih tekstilaca juče prerastao u neviđenu dramu prvog sindikalca

Zoran Bulatović posle ubeđivanja pristao da ga gradonačelnik Mirsad Đerlek povede u bolnicu

Štrajk glađu novopazarskih tekstilaca, juče se, iznenada, pretvorio u pravu dramu. Oko 14 časova grupa radnika Tekstilnog kombinata "Raška" najpre se zabarikadirala u prostoriji Asocijacije tekstilnih radnika u stambeno-poslovnom kompleksu "Jezero", a odmah potom predsednik ove asocijace Zoran Bulatović sebi je, u znak protesta što država ne rešava probleme ovdašnjih tekstilaca, odsekao mali prst na šaci leve ruke.
Bulatović se potom, sa još nekoliko radnika, koji su, po njegovim tvrdnjama, takođe bili spremni da sebi odseku prst, zatvorio u rešetkama zabarikadiranoj prostoriji, a vrata je otvorio tek oko 15 časova i 30 minuta kada je na mesto događaja stigao gradnačelnik Novog Pazara dr Mirsad Đerlek, koji ga je odvezao u bolnicu.
Prilikom izlaska iz prostorije, ispred koje je bila vidljiva krv, Bulatović je rekao da se na ovaj potez odlučio "ne zbog sebe već zbog svojih kolega, među kojima ima i samohranih majki, koji su gladni i koji nemaju ni za hleb".
On je istakao da država godinama ne rešava probleme ovdašnjih tekstilaca, da se Novi Pazar pominje samo u crnim hronikama, a da problemi radnika ostaju u drugom planu. Takođe je naglasio da će se, čim mu hirurzi previju ranu, ponovo vratiti da sa svojim kolegama nastavi štrajk glađu.
Gradonačelnik Novog Pazara dr Mirsad Đerlek je rekao novinarima da je došao da spase Bulatovića, jer je pretila opasnost da iskrvari. On je istakao da je u Novom Pazaru mnogo gladnih i nezaposlenih, tekstilaca posebno, i da gradsko rukovodstvo čini sve da reši njihove probleme, ali da očekuje i pomoć države, posebno u rešavanju statusa Tekstilnog kombinata "Raška".
u novopazarskom tekstilnom kompleksu nekada je radilo oko 5.000 radnika, od kojih je danas većina bez posla.

HTEO DA POJEDE PRST

Nakon što je sebi odsekao prst, Bulatović je najpre mahao odsečenim delom govoreći da će ga pojesti. Prilikom izlaska iz prostorije imao je zavoje i nije pokazivao deo prsta. Kako smo nezvanično saznali, lekari u novopazarskom zdravstvenom centru pokušavaju da mu prišiju odsečeni deo. Bulatović je i ranije štrajkovao, a jednom je hteo da se zapali benzinom.

TRAŽE PLATE I STAŽ

Zoran Bulatović i drugi novopazarski tekstilci, koji su pisali i premijeru Cvetkoviću, traže zaostale zarade od 1997. godine, povezivanje staža i rešavanje statusa Tekstilnog kombinata "Raška" koji bi uskoro, odlukom Vlade Srbije, trebalo da pređe u vlasništvo lokalne samouprave koja namarava da ga oživi i u njemu uposli 1.000 radnika.

***

Blic, 05.07.2010 Strana: 3

ŠTRAJK GLAĐU ZBOG BORA
Autor: NN


SNS-VUČIĆ

Zamenik predsednika SNS Aleksandar Vučić počeće danas štrajk glađu i žeđu ispred zgrade Vlade Srbije ukoliko SNS ne dobije odgovor od nadležnih organa u vezi s izbornom prevarom u Boru, izjavio je Nikola Selaković, funkcioner SNS. Selaković je kazao da SNS nije od nadležnih dobio nikakvo obaveštenje ko je odgovoran za distribuciju lažnih uplatnica sa logom naprednjaka u Boru i dodao da štrajk Vučića „nema za cilj nikakvu ličnu promociju“.

***

Glas javnosti, 30.05.2003 Strana: 9
VAPAJ ILI TREND
Autor: BRANKICA RISTIĆ



Da li je sve učestaliji štrajk glađu postao moda koja više nikog ne potresa

Cilj im nije da se unište već da izazovu: moram da reagujem, da dam do znanja da sam nezaštićen... da bi me me primetili kaže dr Ratko Božović. Koliko čovek može bez hrane?

U Ševeningenu Vojislav Šešelj štrajkuje glađu, ali ovoga puta, za razliku od Zabele - do smrti. U Srbiji, Svetlana Ražnatović je upravo ovih dana okončala višednevni štrajk glađu, „do smrti“, kako je rekla, tražeći da je puste da se brani sa slobode. Nebojša Pavković, takođe u istražnom zatvoru, demantovao je novine da je uopšte i započinjao štrajk. U Kotoru štrajk glađu 50 pomoraca kotorske kompanije „Jugooceanija“ dobija sve dramatičnije okvire zbog sve izraženije iscrpljenosti štrajkača...
Ali, nisu to vesti samo od juče. Čitamo iz starih novina: Ako policija uhapsi nekog studenta, stotinu njegovih kolega će stupiti u štrajk glađu... Poslanici koalicije „Zajedno“ odlučili su se na štrajk glađu u zgradi Skupštine Srbije. „Štrajk glađu do raspisivanja izbora sigurno bi predstavljao atrakciju, magnet za građane i opoziciji bi doneo neophodan ugled u građanstvu“, prognozirali su analitičari pred 5. oktobar 2000. Petnaest ratnih vojnih invalida počelo je štrajk glađu, među kojima je i jedna žena, ratni veteran ... Filozof Daniel Šifer , zbog NATO agresije na SRJ, najavljuje štrajk glađu... U znak protesta zbog poništavanja izbornih rezultata, u štrajk glađu stupio je lekar Hitne pomoći Dragan Milojević. U KPD Zabela oko 700 osuđenika stupilo je u štrajk glađu, u znak protesta zbog pooštrenih mera bezbednosti... Ovo je slika Srbije, u kojoj su štrajkovali glađu gotovio svi: književnici, pesnici, radnici, studenti, političari, a jedino su im se razlikovali razlozi: zbog stanova, školarine, nepravde, iz protesta, uklanjanja kioska...
Da li to znači da je štrajk glađu postao trend, imidž na koji se više niko ne obazire?
Štrajkači ne niču iz čista mira, kaže dr Ratko Božović, profesor sociologije kulture, pogotovu ne oni koji se odluče za ekstremnu formu samoponipštavanja, odnosno na štrajk glađu.
- Tamo gde se ovaj ekstremizam primeni, zato što je u pitanju goli opstanak, život, onda se ne može govoriti o demagogiji jer su oni u poziciji trpljenja. Ako u zajednici u kojoj živite nemate solidarnost, razumevanje, onda ste isprovocirani na provokaciju. Onda puštate krike ne bi li vas neko čuo. A ako je u tome prisutna politika, tu je uvek mnogo i manipulacija - objašnjava Božović.
Po rečima Vojina Dimitrijevića, direktora Centra za ljudska prava, “štrajk glađu treba da izazove sažaljenje i da utiče na savest ili čovečnost druge strane”.
Profesor Božović, pak veruje da, kad nešto ovako ekstremno postane česta pojava, onda njihova poruka gubi na jačini i pri tom se zaboravlja da ih je zlo nateralo. Zato, kaže on, treba razlikovati ono što je obojeno politikom, i ono što je izazvano društvenom nemaštinom.
- NJihov cilj nije uništenje već izazivanje, vapaj za pomoć: ako me ne primećuju, moram da reagujem, moram da im dam do znanja da sam nezaštićen... da me primete - kaže dr Božović.
Štrajk glađu globalni analitičari smatraju oruđem ljudi koji su u zatvoru zbog svojih ubeđenja, i koji zato misle da su nepravedno uhapšeni ili osuđeni. Ovaj gest pokazuje da su njihova ubeđenja toliko čvrsta i savest toliko čista da su spremni da žrtvuju život, ili bar zdravlje, da to dokažu.
U ispitivanju koje je pre dve godine obavio Beogradski centar za ljudska prava, ispostavilo se da 60 odsto građana SRJ (sem Kosova) nema poverenja u domaće sudstvo, a čak 70 odsto ni u međunarodne sudove.
Dr Dimitrijević je, svojevremeno, tvrdio da „zatvorenici na teritoriji SRJ - bez obzira da li su ih lišili slobode organi SRJ ili organi međunarodne zajednice na Kosovu - imaju utisak da su politički zatvorenici, a po tradiciji se smatra da je politički zatvorenik neka vrsta „finijeg“ krivca, kome ne sleduje isto postupanje kao prema običnom kriminalcu. Naravno, svaka stvar se može zloupotrebiti da bi se dobio alibi i da bi čovek sebe predstavio u boljem svetlu“.
O tome koliko ljudski organizam može da preživi bez hrane, lekari imaju oprečna mišljenja. To je, kažu oni, stvar psihofizičke kondicije svakog pojedinaca koji se odluči na takav korak. Teorija govori da ljudski organizam bez hrane može da izdrži duže od četrdeset dana, a da taj period može da bude i duži ukoliko se u organizam povremeno unosi voćni sok ili neki sastojak koji sadrži glukozu. Posledice su, međutim, tvrde medicinari, mnogo drastičnije jer tokom gladovanja dolazi do, narodski rečeno, „slabljenja krvi“. Time se ishrana unutrašnjih organa, jetre, bubrega, pluća, mozga i ostalog, koji se hrane putem krvi, slabi, što može da dovede do trajnih oboljenja ovih organa.
Da se spreče velike nesreće, kao i da se onemogući nekome da preraste u žrtvu koja će uticati na javno mnjenje, u mnogim zemljama vlasti donose odluku da se štrajkači glađu hrane na silu. To se najčešće čini sondom, kroz nos.
Svakim danom sve su brojnije najave štrajkova glađu “do smrti”, koje više nikog ne potresaju. Prvo zato što se, na svu sreću, gotovo po pravilu ne završavaju fatalno.
Doerti 73 dana

Kiran Doerti jedan je od desetorice pripadnika terorističke organizacije IRA, koji su tokom 1981. godine umrli štrajkujući glađu. Doerti je izdržao najduže - 73 dana i umro 2. avgusta iste godine.

AJŠE JE PRVA

Ajše Idil Erkmen, borac za prava Kurda, prva je žena na svetu koja je umrla u štrajku glađu. Dogodilo se to u turskom zatvoru tokom 1996, gde je štrajkova sa istomišljenicima iz deset revolucionarnih organizacija. Štrajk je trajao 69 dana, a umrlo ih je 12.