O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
Slavni dirigent s Beogradskom filharmonijom
10. April 2019. godine
Slavni Mihail Jurovski, predstavnik čuvene dinastije dirigenata i poseban gost Beogradske filharmonije, ponovo će dirigovati orkestrom 12. aprila u Kolarčevoj zadužbini.
Publika će imati jedinstvenu priliku da čuje poslednju simfoniju Dmitrija Šostakoviča u njegovoj interpretaciji s obziromna to da, pored toga što je bio kompozitorov prijatelj, Jurovski je asistirao na premijeri ovog remek-dela.

Petnaestom i poslednjom simfonijom, Šostakovič se vratio muzičkim zagonetkama.

 Ovde kompozitor rekapitulira svoj život, koristeći ne samo citate iz svojih ranijih dela, već i drugih autora, ali uvek u izmenjenim verzijama.

Simfonija počinje i završava u prodavnici igračaka, uz zvuke zvona koja vraćaju na početak, a kojima Šostakovič ispisuje svoje "zbogom".

"Premijere Šostakovičevih dela su bile važan društveni događaj, a Petnaestu simfoniju je dirigovao njegov sin Maksim. Ja sam bio odgovoran za sekciju perkusionista, a na prvim probama su se koristile stolice i stolovi umesto udaraljki koje je specijalno za ovu priliku tadašnje Ministarstvo kulture naručilo iz Švajcarske. Pomagao sam u rasporedjivanju muzičara koji treba da ih opslužuju, jer je ta sekcija Šostakoviču bila izuzetno važna", kaže Jurovski.

Šostakovič nikada nije tumačio svoju muziku, ali je Jurovskom otkrio zašto je u prvom stavu koristio melodiju iz Rosinijevog "Vilijama Tela".

"Prozor kuće iz njegovog detinjstva u tadašnjem Lenjingradu gledao je na park gde je svirala užasna bleh-muzika stalno istu melodiju, koju je zbog toga mrzeo.
Prisećajući se detinjstva, ovaj citat se našao u simfoniji kao izvinjenje Rosiniju, shvativši da to nije bila njegova krivica", objasnio je Jurovski.

Koncert otvara "Noć na golom brdu" Musorgskog, čija je efektnost obezbedila kompoziciji značajno mesto u popularnoj kulturi, te se ova muzika može čuti od Diznijeve "Fantazije" do serije "Simpsonovi".

Blesak između dve muzičke gromade predstavlja "Skarlatijana", koncert za klavir i orkestar Alfreda Kazele, zajedno sa solistkinjom Sofijom Gulbadamovom, na čijem repertoaru su mnoga zaboravljena ili retko svirana dela.

Izvor: B92
"Imenovanje Grenela nije dobar znak"
04. Oktobar 2019. godine
Arhiva vesti