|
|
|
 Novčane kazne za firme i direktore koji ne poštuju propisane rokove plaćanja i uvodjenje kontrole budžetske inspekcije, aduti su novim izmenama zakona o rokovima plaćanja, kako bi se uveo red u izmirenju novčanih obaveza.
Predstavnici privrede podsećaju da je Zakon o rokovima izmirenja obaveza u komercijalnim transakcijama koji je usvojen 2012. propisivao rokove plaćanja za javni sektor do 45 dana a za privatni do 60, ali je važio samo na papiru, dok su rokovi u praksi prelazili 120 dana.
Lanac neplaćanja biće prekinut u ovom pokušaju, tvrde stručnjaci, jer će
nove izmene uvesti strožije kazne za nepoštovanje, ali i zato što se
Srbija obavezala na finansijsku disciplinu u dogovoru sa MMF-om, ali i
na svom evropskom putu.
Ovoga puta zakon će biti uspešan,
izmedju ostalog, jer je disciplina u plaćanjima obaveza koji je Srbija
preuzela na evropskom putu, a to je u okviru trogodišnjeg aranžmana
dogovoreno i sa MMF-om, rekao je Tanjugu vanredni profesor Univerziteta u
Luvenu Vladimir Krulj.
Krulj podseća da su novim zakonskim
odredbama predvidjene finansijske sankcije za probijanje rokova, i to za
privrednog subjekta i direktora kao odgovorno lice.
Sankcije
su predvidjene i prema privrednim subjektima i prema odgovornima, što će
ih motivisati da poštuju rokove. To važi za privatan sektor, ali i za
lokalne samouprave koje su se ranije pokazale kao problematične kada je
reč o plaćanju u roku, rekao je Krulj, koji je i ekonomski savetnik u
Vladi Srbije.
Prema njegovim rečima, najbitnija promena je što
će se budžetska inspekcija baviti nadzorom i pisati prekršajne prijave
za nepoštovanje rokova, dok je do sada urednost plaćanja bila
evidentirana u Trezoru, ali on nije imao dalju ingerenciju.
Jedan od bitnih elemenata je, kaže Krulj, i uvođenje rokova plaćanjima
lokalnih samouprava prema privatnom sektoru koje je sada 60 dana.
Krulj ističe da je zakon kojim će se uvesti finansijska disciplina
posledica obaveza koje su na sebe preuzeli premijer Aleksandar Vučić i
Vlada Srbije, ali ne samo zbog prilagođavanja evropskim pravilima, već i
zato što je to put da se poveća zaposlenost u zemlji i da se pomogne
malim i srednjim preduzećima.
Mala i srednja preduzeća će od
ovih mera imati ogromnu korist, a poznato je koliko je baš taj sektor
trpeo u krizi i koliko zapošljava. Korist će, takođe, imati i veliki,
jer će moći da planiraju prihode, rekao je Krulj i dodao da se na ovaj
način postiže dugoročnija mera koja je okrenuta konstantnom
zapošljavanju i pozitivnim, održivim efektima.
Ovako će biti izbegnuto i ostvarenje kratkoročne likvidnosti na kojem su mnogi bazirali poslovne planove, naovodi on.
Inače, izmene Zakona stupaju na snagu osmog dana, od dana objavljivanja u Službenom glasniku.
Za subjekte javnog sektora, odredbe će se objavljivati na ugovore zaključene od 1. januara 2016.
Izvor: B92
Foto: Thinkstock
|
|
Arhiva vesti
|
