O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
BERLIN DAO NADU, U PARIZU ČEKAMO REZULTAT
3. Maj 2019. godine
Blic
Da li će se dijalog između Beograda i Prištine mrdnuti sa mrtve tačke Sastanak u Berlinu predstavlja pomak kada je reč o nastavku dijaloga Beograda i Prištine, ali ćemo po svoj prilici do konkretnijih rezultata morati da se strpimo najmanje još dva meseca, za kada je zakazan sastanak u Parizu s istim IVANA MASTILOVIĆ JASNIĆ Mnogo se očekivalo od susreta regionalnih lidera čiji organizatori su bili nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Francuske Emanuel Makron. Mediji u regionu, ali i u Evropi spekulisali su nedeljama unazad šta bi mogle da budu teme. Išlo se toliko daleko da su se u javnosti pojavila moguća rešenja kosovskog čvora, poput dvostrukog suvereniteta ili specijalnog statusa za sever Kosova, što je navodno bio deo plana kancelarke Merkel da potpuno odbaci plan o razmeni teritorija. Ipak, u tom smislu zainteresovane strane nisu dobile nikakav papir sa gotovim, konkretnim rešenjem. Sigurno je i da ono što se događalo iza zatvorenih vrata i ono s čim su akteri izašli pred medije nije isto, pa ćemo rezultate tek videti. Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam ocenjuje da ćemo do 1. jula za kada je zakazan novi sastanak videti rezultate ovog održanog u Berlinu. On kaže i da je prištinska strana imala veća očekivanja, pa je u skladu s tim i njihovo razočaranje sigurno veće. - Primetno je bilo da je delegacija sa Kosova otišla u Berlin s velikim očekivanjima, kao da će Merkel i Makron naterati i Srbiju, ali i zemlje Evropske unije koje nisu priznale Kosovo da ga priznaju, ali su se vratili kući praznih šaka. Kako zamišljaju da dobiju viznu liberalizaciju ako su zatvorili granicu za robu iz Srbije, to je izgleda samo njima jasno. Aleksandar Vučić je bio odmereniji, čak pesimističan i iz izjava pre sastanka se već videlo da nije očekivao neku prihvatljivu ponudu - kaže Popov za “Blic”. Susret je, kaže, pokazao da je proces iskliznuo iz briselskog okvira. - Bio je to pokušaj Nemačke i Francuske da se u zadnji čas vrate u pregovarački okvir pošto su Sjedinjene Države nametnule svoj predlog koji Evropi nije odgovarao, ali koji bi čak bio prihvatljiv za Aleksandra Vučića i Hašima Tačija - navodi Popov, i naglašava da je važno što se sastanak odigrao uoči izbora za evropske institucije jer je, kako ističe, bitno da se ne gubi kontinuitet. - Posle laganog moderiranja Federike Mogerini, čini se da će dve najmoćnije evropske zemlje mnogo direktnije učestvovati u dijalogu i da vrše pritisak na obe strane - navodi on, i kaže da je dobro što su Nemačka i Francuska upotrebile svoj autoritet. Na sastanku je, kako je “Blic” već pisao, bio niz tenzičnih situacija na ivici otvorenog sukoba, a akter svih pomenutih sukoba bio je kosovski premijer Ramuš Haradinaj, koji se prvo sukobio sa Makronom, a onda u više navrata i s kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem. Francuski predsednik se lično založio i pokušao da izvrši pritisak na Haradinaja da Priština ukine takse od 100 odsto na proizvode iz Srbije i BiH, koje i dalje opstaju upravo zbog Haradinajeve tvrdoglavosti. Ponuda je, kako saznajemo, bila - vizna liberalizacija u razmenu za moratorijum na takse na šest meseci. Haradinaj je to odbio i tada je došlo do sukoba. Makron je, prema informacijama “Blica” iz diplomatskih izvora, bio nepokolebljiv. - Oštro mu je poručio da Priština u takvim okolnostima neće dobiti ništa, pa ni viznu liberalizaciju. “Ja vam neću dati”, rekao mu je na kraju Makron otvoreno - prenosi izvor “Blica”. Haradinaj je i juče nastavio po svom. - Berlinski samit je potvrdio da više nema govora o ukidanju taksa na proizvode iz Srbije i inicijativi o promeni granice - rekao je premijer privremenih prištinskih institucija. On je ocenio da je “samit u Berlinu stabilizovao region”, i da će “samit u Parizu početkom jula biti susret timova za dijalog Beograda i Prištine na kojem će biti reči isključivo o tom procesu”. Smatra da u prištinskom timu ovog puta treba da budu i predstavnici opozicije. Dragan Đukanović iz Centra za spoljnu politiku kaže da sastanak u Berlinu vraća nadu da će doći do oživljavanja dijaloga i da će Nemačka i Francuska posle evropskih izbora sigurno usaglasiti stavove na najvišem nivou. - Nadam se da će se naći modalitet da se bar privremeno suspenduju takse i nastavi dijalog - navodi Đukanović za “Blic”.

Antrfile:

TAČI

UVOĐENJE TAKSA ISPRAVNA ODLUKA

Uvođenje taksa od 100 odsto na robu iz centralne Srbije je ispravna i legitimna odluka kosovskih institucija, kaže kosovski predsednik Hašim Tači, koji dodaje da i pored toga srpski proizvodi ulaze na Kosovo ilegalno. Kako prenosi “Klan Kosova”, on je takođe rekao da predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije zabrinut zbog taksa, jer srpski proizvodi ulaze na Kosovo preko drugih puteva.
- Predsednik Srbije nije jako zabrinut zbog nametanja takse, jer srpska roba ulazi na Kosovo iz Crne Gore, Albanije, Makedonije, ali nažalost krijumčarenjem - rekao je Tači.
On je ocenio da je Vučić, iako gubi nekoliko miliona evra, “stekao reputaciju u smislu slike o tome kako se Srbiji navodno čini nepravda i ponaša se kao žrtva”.


TAČI

SUKOB RAMUŠA HARADINAJA I EDIJA RAME

Nakon susreta u Berlinu Haradinaj je uspeo da se sukobi s albanskim premijerom Edijem Ramom.
Rama je rekao da Haradinaj laže kada kaže da su i on i Hašim Tači vršili pritisak na njega da povuče takse.
- Po pravilu, lideri ne komentarišu razgovore između sebe, naročito ne neformalne. U pitanju je laganje da bi neko ispao “dobar čovek” pred svojim narodom. Iskreno mi je žao što moj prijatelj Ramuš još nije naučio ovo jednostavno pravilo, iako to u stvari nije pravilo, već elementarna norma razumevanja.
Nije to prvi put da to radi, ali je loše vreme - naveo je Rama.

TRI VAŽNE PORUKE IZ BERLINA

Berlinski samit koji je u nemačkoj prestonici okupio lidere zemalja Zapadnog Balkana pod okriljem moćnog evropskih dvojica - nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona - doneo je tri važne poruke. Susreti u čijem je fokusu bilo Kosovo, nisu bili nekakav dan D za budućnost srpske pokrajine, ali su sasvim sigurno postavili nove temelje na kojima će se kovati njena budućnost.

1 NEMAČKA NEĆE DOZVOLITI DA JOJ KOSOVO ISKLIZNE IZ RUKU

Možda kao najvažnija od svih mogla bi da se tumači baš ova poruka. Samit je organizovan u trenutku kada su pregovori Beograda i Prištine, uz posredovanje EU, u potpunom ćorsokaku, nakon meseci drakonskih taksa i agresivnog stava Prištine prema svakom vidu kompromisa, ali i nove američke vizije u rešavanju kosovskog pitanja. Jednim potezom, u društvu Makrona, poznatog kao moćnog evropskog lidera, koji za razliku od nje nije preterano zainteresovan za proširenje EU, ali ni za direktno uplitanje u rešavane kosovskog spora, nemačka kancelarka je kroz organizaciju samita u svom dvorištu - vratila karte u svoje ruke. Evropskoj diplomatiji je time poručila da nije dobro radila svoj posao, a Americi da nije spremna da prepusti “kosovske uzde”.
Preciznije se sve može sagledati kada se pažljivo pogleda pozivnica za Berlin. Na njoj se zvanično nije našao niko od evropskih birokrata i zvaničnika koji su zaduženi za dijalog Beograda i Prištine u Briselu.

2 REŠENJE ZA KOSOVO MORA DA SE NAĐE, I TO SKORO

Druga važna poruka poslata je upravo Beogradu i Prištini. I to je poruka - vraćajte se za sto. Drugačije rečeno, takse moraju da se ukinu, pregovori da se nastave, rešenje da se pronađe, a strpljenja za balkanske prepirke i nadmudrivanja - nema. Mada konkretan rezultat po pitanju nastavka dijaloga nije napravljen, a ostalo je neizvesno i gde bi bio nastavljen u budućnosti - u Briselu ili možda negde drugde - jasno je da pritisak evropskog dvojca neće jenjavati. Dogovoreno je, u tom smislu, da se sledeći sastanak održi 1. jula u Parizu čime je i ovaj format razgovora (Nemačka i Francuska sa liderima Zapadnog Balkana i sa fokusom na Kosovo) dobio i svoj “zvanični život”, uz naglašavanje da ga ne treba mešati sa Berlinskim procesom koji već godinama okuplja lidere Zapadnog Balkana i EU i u čijem fokusu je proširenje na naš region.

3 ZA PROŠIRENJE I ČLANSTVO U EU MORA JOŠ MNOGO DA SE RADI

Nema sumnje da se u Berlinu najmanje govorilo o ulasku zemalja Zapadnog Balkana u EU i baš to je, čini se, jedna od najvažnijih poruka susreta. Jer dok su problemi u regionu toliki da za njihovo rešavanje mora da se dodatno, i preko svih razumnih mera, angažuju najmoćnije evropske članice da posreduju u svađama i čarkama, onda je jasno da takve zemlje nisu ni blizu onim vrednostima koje bi neka buduća nova članica EU morala da ima.
A ni EU nije bez problema, o čemu je jasno u više navrata govorio upravo Makron, koji je i doveo u pitanje proširenje Unije do potpune reforme u sopstvenom dvorištu. I.
Vinulović
Autor: IVANA MASTILOVIĆ JASNIĆ
Arhiva vesti