10. Septembar 2020. godine

IZVOR: BETA /// Foto: EPA-EFE Philipp Guelland/Ilustracija

7. Novembar 2018. godine
Danas

Predstavom „Korešpodencija“ Zvezdara teatra u Užicu počeo 23. Jugoslovenski pozorišni festival - Bez prevoda Užice - Komadom „Korešpodencija“, po tekstu Borislava Pekića, u režiji Gorčina Stojanovića i izvođenju ansambla Zvezdara teatra, koji je publika ocenila sa 4,36, u Užicu je počeo 23. Jugoslovenski pozorišni festival - Bez prevoda. Na festivalu se, po oceni selektora, prikazuje sedam najboljih predstava iz prošlogodišnje produkcije u regionu, bez obzira na pozorišni žanr ili poreklo pisca. Pozorišna dvorana je bila puna, a publika je odlično reagovala na komad, deo Pekićevog obimnog dela „Zlatno runo“, za koji je dramatizaciju uradio Borislav Mihajlović Mihiz. Glumci: Branislav Lečić, Slavko Štimac, Anica Dobra, Joakim Tasić, Jelena Stupljanin i Branko Vidaković nagrađeni su dugotrajnim aplauzom. Epistolarnu komediju o problemima cincarske trgovačke porodice Njegovan s kraja 1847. i početka 1848. godine, u vreme građanske revolucije u Beču i Beogradu, glumci, koji skoro sve vreme sede, uspeli su da ožive zanimljivim rediteljskim i glumačkim rešenjima, dajući komadu posebnu dinamiku i ironično se na sceni, nalik kabareu, bordelu i cirkusu, poigravajući sa velikim istorijskim temama, mitovima, pokušajima stvaranja građanskog društva. Navodeći da je želeo da postavi sva tri srpska komada koji se bave 1848. godinom, poput Sterijinih „Rodoljubaca“, „Maske“ Crnjanskog i Pekićeve „Korešpodencije“, Gorčin Stojanović je naveo da tekst „Korešpodencije“ „nije kratio, nego trimovao, neke delove radikalizovao, a nešto mu i dodao“, a potom podsetio na to da je Mihiz govorio da su njegove dramatizacije i adaptacije predlošci za izvođenje, a ne konačni pozorišni tekstovi. - Ovo je naravno Pekić, a ima i veoma mnogo Mihiza. Praktično sam više dodao nego što sam oduzeo tekstu - rekao je Stojanović i ocenio da je „građansko društvo u večitom nastajanju i da su ovakvi komadi veoma aktuelni“. Navodeći da je „Gorčin lukavo smestio komad u prostor između cirkusa i bordela“, Bane Vidaković je objasnio da je nova „Korešpodencija“ mnogo dinamičnija od istoimenog i čuvenog komada, koji je premijerno izveden 1980. godine u Ateljeu 212. „To nam je pomoglo da čitavu stvar pretvorimo u život. Publici je teško da prati prepisku, a i jezik je arhaičan, a onda se ispostavilo da je to za nas dobra zabava i izazovan domaći zadatak“, objasnio je Vidaković. Pohvalivši komad i igru glumaca i navodeći da „ne bi želeo da bude pogrešno shvaćen“, Amir Imširević, dramaturg i pisac iz Sarajeva, koji je na festivalu u ulozi kritičara, naveo je da je „u pozorištu zasićen Mešom Selimovićem i Ivom Andrićem“ i da mu i se čini da su to „autori koje smo na silu naterali u teatar“. - Da su želeli, oni bi pisali za teatar. Naterani smo da gledamo loše adaptacije i upravo iz tog razloga srećan sam što sam video ovu predstavu koja je, zahvaljujući Gorčinu, podjednaku pažnju podarila i glumcima i piscu - ocenio je Imširević i dodao da je uživao u scenskom prostoru cirkusa i u navodnoj statičnosti, u kojoj su glumci naterali publiku da ih pažljivo sluša. Otvarajući festival, za koji je rekla da je „osmodnevna Užička pozorišna republika“, književnica i rediteljka Vida Ognjenović je poručila da je on „svetkovina teatarske smelosti, slobodnog zamaha igre i vrhunskih dometa“, te da je „pravo pozorište permanentna borba protiv ravnodušnosti koja je njegov smrtni neprijatelj“. „Festival će uskoro proslaviti četvrt veka. Time će poreći svaku skepsu i užegli malograđanski strah od remećenja mlakog mira i jalove poslušnosti, kao što sve to svojim delom, majstorski poriče veliki pesnik, dramski pisac i prozaista Ljubomir Simović, inače stameni potporni stub ovog festivala. Neka se zato festivalska zavesa večeras s ponosom podigne u njegovu čast“, poručila je Vida Ognjenović. U holu Narodnog pozorišta otvorena je izložba fotografija sa prethodnog festivala, autora Radovana Baje Vujovića, uglednog užičkog fotografa, za koga je reditelj i profesor Božidar Đurović, otvarajući postavku, naveo da „nije samo revnosni hroničar festivala već 22 godine, nego i umetnik koji uspeva da kroz objektiv uhvati i ovekoveči suštinske, najimpresivnije trenutke glumačke igre“. U Istorijskom arhivu Užice otvorena je izložba o „SAD - Srbija od 1918. do 2018. godine, diplomatski i kulturni odnosi“, autora Bore Dimitrijevića i Miladina Miloševića, a o stogodišnjici tih odnosa govorili su Timoti Stendart, savetnik za medije i kulturu ambasade SAD, Bora Dimitrijević i zamenik gradonačelnika Užica Nemanja Nešić. Takođe, u okviru pratećeg programa festivala, koji traje do 12. novembra, juče su studenti Akademije umetnosti Novi Sad, u klasi profesorki Jasne Đuričić i Sanje Ristić Krajnov, igrali ispitnu predstavu „Slučaj Harms“.

Antrfile:

Program do 12. novembra

Druge festivalske večeri, glumci NP Sombor su igrali predstavu „Kad bi Sombor bio Holivud“, autorski projekat Kokana Mladenovića, a večeras je na programu Nušićeva „Ožalošćena porodica“, NP Beograd, u režiji Jagoša Markovića. Do kraja festivala publika će gledati: „Zašto je poludeo gospodin R?“ (R. Nj. Fasbinder/ Bobo Jelčić, JDP), „Ukroćena goropadnica“ (V.Šekspir/Ivan Plazibat, HNK Spli), „Pet života pretužnog Milutina“ (Milena Marković/Aleksandra Milavić Dejvis, Atelje 212) i „Krvave svadbe“, (Federiko Garsija Lorka/Igor Vuk Torbica, Grad teatar Budva i SNP Novi Sad). Poslednje večeri, u čast nagrađenih, ansambl NP Priština, koje je dislocirano u Gračanici, igraće „Strah i beda Trećeg rajha“ (B. Bretht/Slobodan Skerlić).

Autor: N. KOVAČEVIĆ

27. Novembar 2020. godine

25. Novembar 2020. godine

23. Novembar 2020. godine