2. Oktobar 2019. godine
Politika

Uprkos tome što je u Srbiji pre mesec dana odjavljena epidemija malih boginja, građani ne smeju da se opuste i opet počnu da odbcjaju vakcinaciju svoje dece MMR vakcinom, jer postoji mogućnost da se bolest opet pojavi. Obolevanje od morbila prisutno je u regionu: Rumuniji, Bugarskoj, BiH i Makedoniji, a u Hrvatskoj je proglašena epidemija sa najmanje 35 obolelih. Samim tim postoji mogućnost da se virus „donese" u Srbiju.

Kako ističe epidemiolog profesor dr Zoran Radovanović, iako kod nas obuhvat vakcinacijom iznosi oko 95 odsto, to ne znači da ne postoje populacione grupe gde je obuhvat niži, kao štr je slučaj sa nekim romskim naseljima. U takvim grupama postoji mogućnost da se virus proširi, ali se ne očekuje da će doći do velike epidemije poput one u protekle dve godine.

Samo masovna vakcinacija sprečava povratak malih boginja

Sa prve strane

Epidemijska situacija trenutno je bezbedna, ali je bitno da obuhvat dece vakcinacijom povećavamo, a ne da stanemo, jer se opet možemo suočiti sa problemom - smatra dr Radovanović. U toku 2019. godine u našoj zemlji prijavljeno je 15 obolelih. Poslednji prijavljeni slučaj obolevanja od malih boginja bio je u junu u Boru. Naša zemlja je jedina na području evropskog kontinenta uspela da suzbije epidemiju ove bolesti. To je prepoznato i od „Inicijative za globalnu eliminaciju malih boginja i rubeola" koja je održala sastanak u septembru u Vašingtonu, gde je Srbija predstavljena kao primer dobre prakse u zaustavljanju epidemija. Posebno je istaknuta spremnost zdravstvenog sistema da tokom trajanja epidemije organizuje i omogući vakcinisanje pripadnika „propuštenih" generacija dece i osetljivih grupa zdravstvenih radnika.

Profesor dr Darija Kisić Tepavčević, epidemiolog Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut", kaže da je obuhvat vakcinacijom MMR vakcinom od 94,3 odsto na nacionalnom nivou naznačen kao dokaz iz prakse kako jak kolektavni imunitet, koji se sada beleži u Srbiji, zaista sprečava dalje širenje malih boginja.

U prvoj polovini 2019. godine nateritoriji Evrope prijavljeno je gotovo 90.000 obolelih što čime je premašen celokupan broj zaraženih od ove bolesti uj preghodnoj godini . Takođe, 2019. su 42 zemlje prijavile cirkulaciju virusa.

- Krajem avgusta su četiri zemlje, koje su prethodnih godina imale status eliminacije virusa morbila, ponovo prijavile njegovo prisustvo na svojoj teritoriji. U većini zemalja u našem okruženju (Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Bugarska, Rumunija) i dalje se registruje prisustvo ovog virusa pa postoji realna opasnost od unošenja ove infekcije. Savremeni uslovi življenja i česta putovanja takođe olakšavaju mogućnost prenošenja virusa malih boginja/U prvoj polovini ove godine u našoj zemlji su prijavljena četiri importovana slučaja (iz Rusije, Ukrajine, Austrije, Makedonije) malih boginja, ali je snažan zaštitni bedem kolektivnog imuniteta, koji se sada ovde beleži, onemogućio dalje širenje virusa - pojašnjava dr Kisić Tepavčević.

U prethodnoj godini u evropskom regionu Svetske zdravstvene organizacije prijavljeno je 82.596 slučajeva morbila u 47 od 53 zemlje, sa 72 smrtna ishoda, najveći broj u poslednjoj dekadi. Najmasovnije epidemije među zemljama EU prijavljene su u Rumuniji, Italiji, Poljskoj i Francuskoj, sa 35 smrtnih ishoda. Oko milion građana u Evropi nije vakcinisano osnovnim vakcinama protiv bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom, zbog čega se povećava broj država koje se suočavaju sa epidemijama, kako se ranije mislilo, već zaboravljenih bolesti.

Antrfile:

Mališani i nevakcinisani najpodložniji virusu

Virus morbila se prenosi kapljično, a ostaje aktivan u vazduhu ili na zaraženim predmetima do dva sata. Najzarazniji je period četiri dana pre dobijanja boginja i četiri dana posle. Najpodložnija su deca mlađa od godinu dana, oni koji nisu vakcinisani ili su primili samo jednu od dve vakcine, starije stanovništvo koje nije dobilo cepivo, jer je poznato da je obavezna vakcinacija uvedena tek 1971. godine

Preminulo 15 ljudi

Obuhvat MMR vakcinacijom u drugoj godini života je na početku epidemije 2017. na nivou cele zeml>e iznio 81 odsto, dok je u najvećim gradovima poput Beograda i Niša bio ispod 70 odsto. Krajem decembra 2017. prijavljen je prvi smrtni ishod od malih boginja posle 20 godina. Od početka oktobra 2017, zaključno sa 27. avgustom ove godine na području Srbije registrovano je 5.798 slučajeva malih boginja i 15 smrtnih ishoda koji se mogu dovesti u vezu sa ovom infekcijom. Vakcinacija protiv malih boginja, zaušaka i ruboela (MMR) na teritoriji Srbije u 2018. sprovedena je sa obuhvatom od 93,4 odsto. U prethodnom periodu sprovedena je dopunska imunizacija „propuštenih" godišta, odnosno odraslih ljudi koji nisu vakcinisani prvom dozom MMR (13.674 osobe), drugom dozom (3.233 osobe), kao i onih kojima su bile potrebne obe doze (1.452 osobe).

Autor: DANIJELA DAVIDOV KESAR

01. Jun 2023. godine

29. Maj 2023. godine

25. Maj 2023. godine