31. Oktobar 2019. godine
Politika

DRŽAVE ČLANICE ODLUČUJU 0 PROŠIRENJU EU

Nakon poslednjeg poteza prema Albaniji i Severnoj Makedoniji politika proširenja je na aparatima za veštačko disanje

To što će Severna Makedonija, kako je juče objavljeno, biti prva zemlja van EU koju će posetiti novi predsednik Evropskog parlamenta, Italijan David Sasoli, a sledeće odredište će mu biti Albanija, zove se - kontrola štete. Ovim rečima je Suzana Grubješić, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, prokomentarisala objavu Evropskog parlamenta da će Sasoli posetiti Skoplje 4. i 5. novembra, a Tiranu 2. i 3. decembra, da bi ih „ohrabrio" da ostanu na evropskom putu pošto je Samit EU polovinom oktobra odložio odluku o početku pregovora o prijemu Severne Makedonije i Albanije u članstvo. O „hrabrenju" Srbije - jer se „dugo putovanje u Evropu" baš odužilo, a nova rampa za Skoplje i Tiranu kao da je „blokirala" i snove o našem članstvu u EU čak i najvećim evroentuzijastima - trenutno brine Tanja Fajon. Nova predsednica Odbora EP za saradnju sa Srbijom, koja je ovih dana u Beogradu, gde se juče sastala i s predsednicom Vlade Srbije Anom Brnabić, izjavila je da će EP nastaviti aktivno da podržava politiku proširenja EU i da zagovara „srpski pristup" kao najbolji način za napredak u evropskim integracijama.

Ipak, kako je istakla juče na sednici ParlamentarNog odbora za stabilizaciju i pridruživanje u Skupštini Srbije, nije sjajan trenutak kada je reč o politici proširenja jer šefovi država članica EU nisu uspeli, uprkos bezuslovnoj podršci EP, da otvore pregovore s Albanijom i Severnom Makedonijom. „Smatramo da je ovo propuštena prilika i strateška greška EU, koja utiče na njen kredibilitet i imaće ozbiljne posledice za evropsku stabilnost i bezbednost", rekla je Fajonova.

DRŽAVE ČLANICE ODLUČUJU 0 PROŠIRENJU EVROPSKE UNIJE

Brisel gubi moć

Sa prve strane

Brisel, čini se, trenutno ne raspolaže ni s mnogo „šargarepe", ni s nekim jačim „štapom", koje je najčešće imao u ponudi kada se uplitao u ovdašnje poslove. Sam sebe je umnogome razoružao, menjajući pravila igre u toku same igre, a o rokovima da se i ne govori. Ko se još seća strategije proširenja koju je Evropska komisija s ŽanKlod Junkerom na čelu usvojila u februaru 2018. prema kojoj se Srbiji i Crnoj Gori daje šansa da postanu punopravne članice EU 2025. godine?

„Ovim poslednjim potezom prema Albaniji i Severnoj Makedoniji politika proširenja je opet vraćena u stanje da su joj potrebni aparati za veštačko disanje. Najbolji dokaz tome je što Savet EU, odnosno zemlje članice, nisu tu strategiju proširenja usvojile formalno. To dovoljno govori. Čitav proces proširenja je, u stvari, otet od EK i zarobljen kod država članica. I to ne može da se sakrije", ocenjuje Suzana Grubješić za „Politiku". Kako dodaje, umesto da se sad ide u pravcu ubrzanja procesa proširenja, on se sve više razvodnjava. Time, kako ističe, proces postaje svrha samom sebi, a to nije dobro ni za koga.

Po oceni Slobodana Zečevića iz Instituta za evropske studije, najvažnija poruka nakon sastanka u Briselu i radne večere predsednika Srbije Aleksandra Vučića i lidera zapadnog Balkana s Federikom Mogerini jeste da se okrenemo sami sebi, da povećamo regionalnu razmenu, trgovinu i ekonomiju, standard... Očigledno je, kaže, da EU nema jasnu koncepciju o proširenju. Zečević smatra da funkcioneri EU više nemaju šta da obećaju i da kažu, što je pokazao primer Severne Makedonije i Albanije. „Bila je ideja da Srbija bude sigurna da će ući u EU do 2025, ali vidimo da od toga nema ništa. Mi smo suverena država koja nastavlja svoj evropski put, ali istovremeno, kako je i predsednik podvukao, želi da sarađuje i s Kinom i s Rusijom, koja će, na primer, kupovati oružje tamo gde je najpovoljnije, gde imamo konkretnu saradnju", kaže Zečević za Tanjut.

O saradnji s drugim zemljama govorila je juče i Tanja Fajon, ali s drugačijim predznakom. Kako je navela, ako Evropski savet ne promeni odluku u vezi sa Severnom Makedonijom i Albanijom, „ceo region će postati nestabilan i izložen uticajima Rusije, Kine i Turske". Fajonova je istakla da će zapadni Balkan biti glavni spolj

nopolitički prioritet za sledećeg šefa spoljne politike (Žozepa Borela), kako je i sam rekao u Evropskom parlamentu.

I švajcarski list „Noje cirher cajtung" piše da EU više ne nudi uverljivu perspektivu proširenja regionu Balkana, što smanjuje uticaj Zapada, a jača uticaj Rusije, Kine i Turske. List piše da je samo nedelju dana nakon što je EU zbog francuskog veta odbila početak pregovora s Albanijom i Severnom Makedonijom, predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić u Moskvi potpisala sporazum Srbije i Evroazijske ekonomske unije o slobodnoj trgovini, prenosi „Dojče vele". Ipak, „Noje cirher cajtung" ne smatra da su veliki izgledi da se balkanske zemlje okrenu Moskvi ili Ankari i napominje da obim spoljne trgovine tih zemalja s Rusijom iznosi samo šest odsto, dok je obim trgovine s EU 73,5 odsto. Švajcarski list tvrdi i da Moskva, Ankara i Peking imaju različite interese na Balkanu.

Antrfile:

Zadržavanje migranata na zapadnom Balkanu - razarajući efekat na region

Eventualno pretvaranje regiona zapadnog Balkana u „tamponzonu" za smeštaj izbeglica s Bliskog istoka koje ne mogu da pređu na teritoriju Evropske unije nije preporučljivo, ocenila je holandska ekspertkinja za pitanja terorizma i ekstremizma Bibi van Ginkel. „Takav scenario imao bi razarajući efekat na region i čitavu Evropu. To je scenario u kome Turska, na primer, kaže da će otvoriti kapije i pustiti izbeglice u Evropu ukoliko EU ne učini ono što od nje Ankara očekuje, a s druge strane, države članice EU pojačaju kontrolu granica", izjavila je Bibi van Ginkel za portal „Balkanska bezbednosna mreža", prenosi Beta.

Vučić: Čvrsto prijateljstvo s Kiprom

Predsednik Aleksandar Vučić sastao sejuče s ministrom odbrane Kipra Savasom Angelidisom, koji je ponovio snažnu podršku Kipra suverenosti i teritorijalnoj celovitosti Srbije u pogledu Kosova i Metohije. Vučić je istakao veliki značaj koji Srbija pridaje čvrstom prijateljstvu s Kiprom, zasnovanom na razumevanju, poverenju i solidarnosti, prenosi Tanjug. On je zahvalio na pomoći Kipra u zaštiti državnih i nacionalnih interesa Srbije, pre svega nepriznavanjem jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i izrazio čvrst stav Srbije o podršci teritorijalnoj celovitosti Kipra. Ministar Angelidis je rekao da njegova zemlja ceni angažovanje pripadnika Vojske Srbije u misiji UN na Kipru, a Vučić ga je zamolio da predsedniku Kipra Anastasijadisu prenese pozdrave i iskrenu zahvalnost za njegovu snažnu podršku evrointegracijama Srbije, koju otvoreno izražava pred svojim kolegama u EU.

Joksimovićeva: Srbija već preživela promenu metodologije evrointegracija

Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je juče, povodom nezvaničnih navoda o promeni modela koji Evropska unija nudi zemljama zapadnog Balkana, da je Srbija već prošla jedmu takvu reviziju i da je bila prva na kojoj je ta revizija primenjena. „Srbija je bila prva koja je počela pregovore s novim pristupom, da se odmah otvore poglavlja 23 i 24 (vladavina prava), a tu je i poglavlje 35 (ostala pitanja / normalizacija odnosa s Kosovom). Druge države nisu imale takvu vrstu zahteva i otvarale su poglavlja za koja su bile tehnički pripremljene", rekla je Joksimovićeva na otvaranju skupa o projektu „Horizontal fasiliti".

Autor: BILJANA ĐAKOVIĆ

01. Jun 2023. godine

29. Maj 2023. godine

25. Maj 2023. godine