O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
ZA NASLEDNIKA JOHANESA HANA U IGRI I SLOVENAC I HRVATICA
10. Septembar 2019. godine
Politika
Novoizabrana predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predstaviće danas javnosti kandidate za nove evropske komesare u narednih pet godina koji ako odobri Evropski parlament stupaju na dužnost 1. novembra. Nacionalne vlade su imale rok do 26. avgusta da dostave imena novih članova EK, i sve članice EU osim Velike Britanije su ispunile ovu obavezu. Fon Der Lajenova koja će zameniti ŽanKloda Junkera u izvršnoj vlasti u Briselu, skoro da je postigla savršenu rodnu ravnopravnost u budućoj Evropskoj komisiji u kojoj će biti 14 muškaraca i 13 žena. Iako su imena evrokomesara već poznata, u javnosti se još spekuliše ko će od predloženih kandidata preuzeti koji resor. Za Srbiju i zapadni Balkan najvažnije je koće preuzeti dosadašnji posao Johanesa Hana, komesara za susedsku politiku i proširenje. Za naslednika Johanesa Hana u igri i Slovenac i Hrvatica Sa prve strane Mađarska i Slovenija su odavno izrazile želju da u narednih pet godine vode ovaj resor u „evropskoj vladi", a portal Juroakgiv" je izašao sa nezvaničnim saznanjem da bi Ursula fon der Lajen taj posao mogla da dodeli hrvatskoj evroparlamentarki Dubravki Šuici (62), članici HDZa. Premijer Andrej Plenković se polovinom avgusta pohvalio da će Hrvatska dobiti veoma važan resor u Evropskoj komisiji, ali nije otkrio koji. Mnogi su spekulisali da bi Šuica koja je članica uticajnog odbora za spoljnu politiku EP, mogla dobiti i mesto potpredsednika EK. Ako se ova nagađanja ostvare to bi značilo da EK, ipak, krši nepisano pravilo po kojem komesar za proši: renje ne dolazi iz zemlje članice koja se graniči sa državama kandidatima za članstvo u EU. Kada je Budimpešta za svog bivšeg ministra pravde Lasa Tročanjija tražila taj resor, iz Brisela su joj poručili da je prepreka to što se Mađarska graniči sa Srbijom. Inače, Tročanji će biti test za Ursulu fon der Lajen, jer se on smatra čovekom koji je na predlog Orbana donosio zakone i uspostavio novi sistem sudova zbog čega je Budimpešta ušla u konflikt sa Briselom. U briselskim kuloarima se kao mogući novi komesar za proširenje spominje i doskorašnji belgijski šef diplomatije Didije Rejnders koji se zalaže za proširenje EU. Ipak, mnogi smatraju da će Johanesa Hana naslediti Slovenac Janez Lenarčič (51). Premijer Marjan Šarec je kandidujući šefa slovenačke misije u EU Janeza Lenarčiča, poručio: , Jedan od resora koji nas interesuju jeste onaj za proširenje. Više puta smo naglasili da poznajemo zapadni Balkan i da tu možemo da damo naš doprinos." Ukoliko bivša gradonačelnica Dubrovnika (od 2001. do 2009) i nekadašnja potpredsednica HDZa bude danas imenovana za komesarku za proširenje, to će biti jasna poruka Beogradu da od skorog ulaska u EU nema ništa. Ova profesorka engleskog i nemačkog jezika kao član delegacije EPa za odnose sa Bosnom i Hercegovinom i Kosovom načelno podržava pristupanje zemalja zapadnog Balkana EU, ali je više puta izjavila kako je nerealno da Srbija postane članica EU do 2025. godine. Šuica koja je evroparlamentarka od 2013. godine, u svojim izjavama često ističe da je prošlost teret s kojim Beograd mora da se suoči ako hoće da postane deo evropske porodice i da, kako kaže, hrvatska manjina u Srbiji mora da ima ista prava kao srpska manjina u Hrvatskoj. Dubravka Šuica je ostala upamćena i po tome što je kao potpredsednica Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta isposlovala da se u izveštaju o Srbiji uključe njeni amandmani koji se pozivaju vlasti Srbije da rešavaju pitanja nestalih osoba iz domovinskog rata, delotvornu istragu ratnih zločina, uspostavljanje politika koje će omogućiti pravednu raspodelu mesta za nacionalne manjine u srpskom parlamentu, kao i zaštitu medija i televizijskih programa na jezicima nacionalnih manjina koje žive u Srbiji. Ova članica EPa iz HDZa takođe je isticala da za Srbiju neće biti zatvaranja pregovaračkih poglavlja ako ostanu otvorena ova pitanja među kojima i ona koja se tiču reforme pravosuđa Srbije, borbe protiv korupcije, rada Skupštine Srbije i delotvorne kontrole rada izvršne vlasti, ali i pitanje usklađivanja spoljne politike sa EU, uključujući i odnos prema Rusiji.

Antrfile:

Autor: MILENKO PEŠIĆ
Arhiva vesti