|
|
|
SRBIJA PRED NOVOM MIGRANTSKOM KRIZOM 3. Novembar 2019. godine
BlicEU ZABRINUTA ZBOG PRILIVA IZBEGLICA NAKON ERDOGANOVIH PRETNJI
Novi talas migranata preti Evropi nakon što je Erdogan zapretio otvaranjem granica za izbeglice. Na tom putu Srbija im je tampon zona.
Bez obzira na relativnu stabilizaciju sukoba na severoistoku Sirije, pojedine evropske zemlje beleže porast broja migranata, a najnovije pretnje predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana da će otvoriti granice za izbeglice navele su stručnjake na zaključak da bi Stari kontinent mogao da se suoči s novim talasom migranata. To nam je potvrdio i direktor Centra za pomoć i zaštitu tražiocima azila Radoš Đurović koji očekuje da će zbog situacije na tursko-sirijskoj granici biti povećan broj migranata koji beže iz Turske na grčka ostrva, a potom preko Severne Makedonije stižu i u našu zemlju.
On kaže da još od juna u Srbiju stiže veći broj migranata nego ranijih meseci, a među njima je veći broj Sirijaca, što objašnjava namerom tamošnjih vlasti i akcijama policije da duž granice sa Sirijom prisilno naseli izbeglice koje su našle utočište u Turskoj.
INDIKATORI POGORŠANJA - Turska bi u tzv. tampon zonama da se razračuna sa Kurdima između ostalog i naseljavanjem drugih naroda i takve političke mere izazivaju potrese kod tih ljudi i to je glavni razlog zašto još očajnije počinju da migriraju ka Evropi.
Ovo je prvi put da su nakon velike migrantske krize 2015.
svi indikatori povećani i ujedno i zabrinjavajući. U prilog tome govori i podatak da je u Grčku ove godine stiglo preko 45.000 ljudi a da je samo u septembru zabeleženo 10.000 onih koji su došli sa Bliskog istoka. To je samo jedan od značajnih indikatora da dolazi do pogoršanja - objašnjava nam Đurović.
Kaže da je pored porasta migranata iz Sirije evidentiran i povećan broj Kurda iz Iraka koji u Turskoj ne mogu da dobiju ni izbegličke karte kao i Avganistanaca kod kojih je u njihovoj matičnoj zemlji drastično pogoršana situacija sa sve jačim talibanskim pokretom.
Sada opet imamo pune parkove migranata u Beogradu, što doskora nije bio slučaj, a slična je situacija na granicama duž Bosne, Hrvatske i Mađarske. To je dokaz da se suočavamo sa novim problemom - smatra Đurović.
To je, prema njegovim rečima, ujedno i znak za nadležne organe u Srbiji da se ozbiljnije pozabave ovim problemom.
RAZVIJATI STRATEGIJE - Siguran sam da Turska ipak ne želi destabilizaciju i nekontrolisani razvoj događaja u regionu. Turci pomno prate situaciju u EU i smatram da ne nameravaju da potroše svoj migrantski ucenjivački potencijal koji imaju prema Evropi, pa zato mislim da ne može da nam se ponovi 2015. godina, kada je kroz našu zemlju ka Evropi prošlo više od milion ljudi. Ali, sada i Evropa ima svoje barijere koje su spremne da se aktiviraju, što nas dovodi u najosetljiviji položaj jer postajemo jedna vrsta čistilišta u predvorju EU. To je ujedno i znak da moramo užurbano da se pripremimo za sve scenarije.
Ne možemo samo da čekamo i da se nadamo da će ovaj problem da nas zaobiđe. Moramo da imamo jasno razvijene strategije za sve izazove koji nas mogu očekivati kako bismo mogli kontrolisati migraciju - poručuje Đurović.
ERDOGAN KAO KLJUČAR Predsednik Foruma za strateške studije IDN dr Neven Cvetićanin smatra da će diplomatski razgovori na relaciji Turska - Rusija i Turska - EU najviše uticati na to da li će Turska pustiti novi talas migranata, a da je nakon razgovora predsednika Rusije Vladimira Putina i Erdogana u Sočiju, gde je definisana situacija u Siriji, lopta definitivno prebačena na evropski teren.
Da li će migranti krenuti iz Sirije preko Turske u Evropu zavisi mnogo od toga da li će se svi držati postignutih dogovora vezanih za situaciju na Bliskom istoku. Erdogan je trenutno gospodar situacije sa migrantima i on je dobio svojevrsnu ulogu ključara evropskog kontinenta.
On ima jak argument za pregovore sa EU i sada je u mogućnosti da postavlja nove uslove - smatra Cvetićanin.
Dodaje i da će Erdogan kao ključar sa pragmatičnom politikom sigurno iskoristiti nespremnost EU koja je potpuno zatečena trenutnom situacijom u Siriji, te da će verovatno tražiti određene ekonomske, pa i neke druge benefite od EU.
PREGOVORI - Turska je još pre par godina zaključila ugovor sa EU o readmisiji migranata i za to je dobila neke ekonomske benefite, a sada bi mogla da insistira i na nekim drugim stvarima kao što je recimo poboljšanje položaja turske manjine u pojedinim zemljama EU i slično - priča nam Cvetićanin.
Prema njegovim rečima, najbolje bi bilo da EU odredi legalne migrantske rute kako se ti ljudi ne bi mučili i kako taj proces ne bi bio stihijski i upravo zato treba da naprave određene strategije, da ispregovaraju sa svim zemljama tranzita, kao što su to zemlje Zapadnog Balkana i da se vidi da li i one mogu imati neke koristi.
Najnovija istraživanja pokazuju da je pitanje migranata postalo važnije od pitanja ekonomije, organizovanog kriminala ili klimatskih promena u pojedinim zemljama Evrope, što dosta govori o tome koliki je značaj tog problema. Zato Evropa mora da zna šta želi da postigne i kako bi to nadoknadila zemljama tranzita i konačno kako bismo i mi mogli da znamo šta se od nas očekuje. Za nas je svakako najbolje da Turska i EU postignu dogovor oko migranata koji će se poštovati - ocenjuje Cvetićanin uz napomenu da i uz najmračnije scenarije ne očekuje veliki priliv migranata kao što je to bilo 2015. godine, već da očekuje da se oni na mahove puštaju u procesu pregovora.
Podsetimo, Grčka je još pre mesec dana zatražila pomoć od EU u rešavanju migrantske krize nastale u toj zemlji, gde tamošnji kampovi ne mogu više da prime ljudi, pa dolazi do sukoba oko hrane, upotrebe kupatila...
Zbog povećanog broja migranata mađarski premijer Viktor Orban zapretio je da će na granicu izvesti vojsku kako bi sprečio sve pokušaje ilegalnog prolaska kroz njihovu zemlju.
Antrfile:
Korist ako se uklope u ekonomski proces
Cvetićanin kaže da ljudi moraju znati da migranti za Evropu nisu samo opasnost već i korist ako se uklope u ekonomski proces.
Migranti koji su došli u Francusku koštali su je oko osam milijardi evra. Međutim, kada su ušli u ekonomski proces doneli su državi benefit od 10 milijardi evra. Dakle, mora se znati da države mogu da imaju i koristi od migranata, što mnogi ne žele ili neće da shvate - smatra Cvetićanin.
Autor: ZLATKO ČONKAŠ
|
|
Arhiva vesti
|
