31. Oktobar 2019. godine
Danas

Više nijedan mobilni operater ne dostavlja podatke o direktnom pristupu zadržanim podacima koje ostvaruju bezbednosne službe

Beograd - Građani Srbije od ove godine mogu isključivo da nagađaju koliko puta su policija i službe bezbednosti direktno pristupale bazama zadržanih podataka mobilnih operatera i internet provajdera pošto ti podaci više nisu javno dostupni, otkrila je SHARE fondacija. Oni su u novom izveštaju ustanovili da se i Telenor pridružio VIP-u i Telekomu Srbija u praksi da se Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ne šalju podaci o broju direktnih pristupa zadržanim podacima. Naime, Zakon o elektronskim komunikacijama nalaže operaterima i internet provajderima da podatke o komunikacijama svojih korisnika čuva godinu dana nakon što se ona obavi. Radi se takozvanim metapodacima koji podrazumevaju ko, sa kim, koliko dugo i uz pomoć kojih uređaja komunicira. Policija i službe bezbednosti mogu da pristupe ovim podacima na dva načina - pisanim zahtevom koji se upućuje provajderu i direktno, preko posebnih softvera. Oba metoda podrazumevaju odobrenje suda. Kako kaže za Danas Danilo Krivokapić, direktor SHARE fondacije pristup metapodacima može da bude opasniji sa stanovišta zaštite ljudskih prava. - Prisluškivanje sadržaja razgovora podrazumeva ogromne resurse. Preko pristupa zadržanim metapodacima vrši se masovni nadzor uz mnogo manje resursa. Pritom, direktan pristup podacima je mnogo češći od metoda koji podrazumeva pisani zahtev. Naša istraživanja su pokazala da se pisani zahtevi podnose u trenutku kada sa prikupljenim dokazima treba izaći pred sud, dok se u fazi istrage mnogo češće pribegava direktnom uzimanju podataka. Najveći problem sa tim je što kod ovog pristupa, javnosti ne preostaje ništa drugo nego da veruje na reč policiji i službama da podatke uzimaju uz odobrenje suda, kaže Krivokapić. Podatke o broju direktnih pristupa podacima do ove godine dostavljao je isključivo Telenor. Sudeći prema izveštaju koji su poslali Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti za 2018. godinu, i oni su prestali sa tom praksom. Da se ne radi o simboličnom broju pristupa vidi se iz prethodnih izveštaja. Telenor je u izveštaju za 2017. godinu naveo da je evidentirao blizu 400.000 direktnih pristupa svojim bazama podataka. Ako se uzme u obzir Telenorova tržišna pozicija dođe se do cifre od oko milion pristupa godišnje. Poređenja radi, pisanih zahteva je prošle godine bilo oko hiljadu. - Podaci o direktnim pristupima se više ne beleže. Izveštaji operatera nakon ovoga prestaju da budu relevantni pošto ne otkrivaju stvaran obim pristupa. Javnost više nema uvid u te podatke, navodi Krivokapić.

Ovaj dobrovoljan pristup podnošenju podataka omogućen je zahvaljujući formulaciji člana 130a Zakona o elektronskim komunikacijama koji nalaže operaterima da evidentiraju zahteve, bez preciziranje o kakvim zahtevima je reč. U izveštaju SHARE fondacije se navode i podaci za 2018. godinu koje je MUP poslalo Povereniku. U izveštaju stoji da je MUP je tokom 2018. godine poslao ukupno 115.713 zahteva za pristup, od čega je ispunjeno 115.698. „S obzirom na značajnu razliku u broju zahteva koje je evidentirao MUP i onih koje su prijavili operatori, otvoreno je pitanje tačnosti evidencija operatora, kao i zakonitosti načina na koji MUP pristupa zadržanim podacima“, piše u izveštaju SHARE fondacije. Vojnobezbednosna agencija je prošle godine poslala 4.654 zahteva i svi su odobreni. Bezbednosno-informativna agencija je svoje zahteve slala isključivo pravosudnim organima od čega 29 sudovima, a 1086 tužilaštvima.

Antrfile:

Podaci operatera za 2018. godinu

Telenor

Telenor, mobilni operater koji je važio za najtransparentniji, ove godine nije objavio broj direktnih pristupa njihovim bazama podataka. Takvih pristupa je 2017. godine bilo 381.758. Što se tiče pismenih zahteva, njih je prošle godine Telenoru bilo upućeno 390 od čega je 330 uvaženo. Telenor je propustio da navede koji državni organi su podnosili zahteve, ali je naveden pravni osnov zahteva.



Vip

Prema podacima koje su dostavili Povereniku, Vip je prošle godine pozitivno odgovorio na svih 222 pisanih zahteva za pristup zadržanim podacima. Godine pre toga Vip je odbacio oko 30 odsto zahteva. Za razliku od Telenora, oni su naveli državne organe koji su zahteve podnosili pa se vidi da je više od 85 odsto zahteva došlo iz Uprave kriminalističke policije.



Telekom Srbija

Kako navodi SHARE fondacija, najoskudniji izveštaj Povereniku poslao je Telekom Srbije, pošto isti „ne pruža širi kontekst i detalje, već samo podatke o ukupnom i ispunjenom broju primljenih zahteva“. Prema izveštaju za prethodnu godinu, ova kompanija je primila 615 zahteva dok je 501 zahtev ispunjen.

Autor: V. JEREMIĆ

01. Jun 2023. godine

29. Maj 2023. godine

25. Maj 2023. godine