O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
ZBOG KOVIDA-19 I MINUS VEĆI 19 PUTA
30. April 2020. godine
NIN
VLADA SAMA PREKROJILA DRŽAVNI BUDŽET To što se rebalansom deficit povećava sa manje od 200 miliona na 3,2 milijarde evra i što će zbog toga država morati značajno da se zaduži, manji je problem od činjenice da se državna kasa menja uredbom umesto zakonom Već problematičnu odluku vlasti da umesto Skupštine vanredno stanje proglase Vlada i predsednik, pozivajući se na član 200 Ustava Srbije, koji reguliše postupanja države u ovakvim vremenima, izvršna vlast dodatno je problematizivala odlukom da se i budžet, kao jedan od najvažnijih državnih zakona, usvaja mimo propisane procedure. Bez potrebe da se javnosti objasne razlozi ovakve odluke, vlasti su umesto predloga zakona o rebalansu u skupštinsku proceduru uputili objedinjeni predlog Zakona o potvrđivanju uredaba koje je Vlada uz supotpis predsednika Republike donela za vreme vanrednog stanja, kojih ima 44, a među njima je i Uredba o rebalansu budžeta. Od poslanika koji se prvi put tokom vanrednog stanja sastaju baš u danu kada ovaj broj NIN-a odlazi u štampu, zahteva se da po hitnom postupku, sa ciljem što bržeg potvrđivanja donetih uredbi radi realizacije pandemijskih mera, usvoje predloženi zakon, pa tako i rebalans budžeta. Osim što se čini potpuno neopravdanim potez da se prekrojeni budžet usvaja uredbom, umesto uobičajenom zakonskom procedurom, koja nalaže da ga usvaja skupštinska većina, a ne ministri, dodatno zbunjuje činjenica da na prvi pogled u tom rebalansu nema ničeg baš toliko problematičnog da vlast navede na ideju da budžet usvaja na „mala vrata“. Vlada nije ni pokušala da nečim opravda ovakav postupak, ali i da jeste, neophodna brzina usvajanja rebalansa kako bi se što pre otpočelo sa realizacijom kriznih ekonomskih mera nije dovoljno ubedljiv razlog, jer je bilo dovoljno dana da se rebalans izradi i pošalje po redovnoj proceduri poslanicima, čime bi se izbegla sumnja da se od najvažnije institucije u zemlji, a time i od javnosti, pokušava nešto sakriti. Rebalans, koji verovatno i neće biti jedini u ovoj godini, bio je nužan, pa tim pre nije bilo potrebe da se usvaja u ovakvom postupku. I pre njegove izrade Vlada je početkom aprila usvojila paket ekonomskih mera za otklanjanje posledica virusa kovid-19 i znalo se koliko novca se kani odvojiti, odnosno kakve će promene budžet morati da pretrpi. U skladu sa tim očekivanjima, planirani ovogodišnji budžetski deficit od jedva 170 miliona evra povećan je na 3,2 milijarde evra, odnosno 19 puta. To povećanje od tri milijarde upravo je posledica mera koje su privredi obećane, od tri minimalne zarade, odlaganja plaćanja poreza i doprinosa, preko isplate 100 evra, do već uvećanih zarada medicinskim radnicima za 10 odsto i čašćavanja penzionera sa 4.000 dinara. Analizom usvojene Uredbe o rebalansu vidljivo je smanjenje prihoda za oko 70 milijardi dinara, odnosno sa 1.314 na 1.244 milijardi, dok se rashodi povećavaju za 291 milijardu, sa 1.344 na 1.625 milijardi dinara. Tako će se manjak u državnoj kasi povećati na 381 milijardu, odnosno na sedam odsto BDP-a. Prekrojeni budžet, ukoliko se u ovoj turbulentnoj i sve neizvesnijoj godini, kako sa zdravstvenog tako i sa ekonomskog aspekta, uopšte išta još može i planirati, vlast je planirala na osnovu očekivanog pada BDP-a od samo 1,8 odsto. U svojoj analizi rebalansa Fiskalni savet upravo naglašava da je teško sa sigurnošću tvrditi kakav će biti konačni ekonomski rezultat Srbije, jer je još uvek nepoznato koliko će trajati zdravstvena kriza, a time i kolike će biti ukupne posledice po ekonomiju i kaže da je zbog ukupne neizvesnosti „teško očekivati realizaciju prihoda i rashoda u skladu sa ovim rebalansom“. Ali uprkos zebnji da bi se stvari narednih meseci mogle menjati, i to daljim produbljivanjem krize, oni kažu da je u ovom trenutku rebalans „razuman i daje dobru osnovu za vođenje ekonomske politike u nastavku godine“. Fiskalni savet još jednom kritikuje državu zbog odluke da deli po 100 evra punoletnim građanima, jer takva odluka nema nikakvog ekonomskog opravdanja, a vodi zaduživanju za 500 miliona evra. Osim što se u rebalansu vidi da država očekuje da na ovu meru potroši 100 miliona evra manje od početno najavljenih, odnosno računa da neće svi pozvati sa namerom da zatraže svoj novac, odluka o podeli tih 100 evra razlog je zbog čega postoji znatno povećanje troškova u delu koji se odnosi na tekuće rashode. U rebalansu se uočavaju i velike promene u rashodima za subvencije, ali i za transfere PIO i RFZO. Subvencije su povećane sa više od 100 milijardi dinara zbog isplate tri minimalne zarade preduzetnicima, malim i srednjim preduzećima, dok su povećani transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja posledica što jednokratne isplate penzionerima, što odlaganja doprinosa koji će smanjiti priliv novca u kasu PIO fonda. I prihodi za RFZO smanjeni su zbog odlaganja plaćanja doprinosa za zdravstvo, a pritom se preko ovog Fonda finansiraju povećani troškovi za zdravstvo, nastali kao posledica borbe protiv kovida-19. „Planirane promene u budžetu mogli bismo podeliti na one promene koje su nastale usled neposrednog uticaja krize i na one koje su nastale usled sprovođenja paketa mera za ublažavanje ekonomskih posledica. Rebalansom se predviđa da će prva grupa tih promena imati približno neutralan uticaj na deficit, jer se prihodi smanjuju usled pada ekonomske aktivnosti, ali sa druge strane u sličnom iznosu se smanjuju i rashodi, pošto je planirano umanjenje javnih investicija i ušteda na rashodima za nabavku robe i usluga. Drugim rečima, povećani deficit je posledica donetih ekonomskih mera, opravdanih kada je u pitanju podrška privredi i neopravdanih u slučaju isplate 100 evra punoletnima“, stoji u analizi Fiskalnog saveta. Ono na šta Fiskalni savet takođe upozorava jeste nedostatak objašnjenja o očekivanju da će neporeski prihodi porasti, ali i potpuni izostanak objašnjenja o javnim rashodima, a što je moralo da bude deo predloženog rebalansa, pogotovo što se promene na rashodnoj strani mere stotinama milijardi dinara. Uz to, oni sumnjaju da će i pojedini troškovi, kao što su transferi lokalnim samoupravama biti veći od predviđenih 10 milijardi dinara, a da bi na kraju mogli da podbace i prihodi, jer je još uvek nemoguće prognozirati koliko će dugo pandemija trajati i kakve će štete virus naneti privredi. Država rebalansom računa da će javni dug na kraju godine sa prvobitno planiranih oko 50 porasti na 59,5 odsto BDP-a, dok Fiskalni savet sumnja da taj udeo neće preći prag od 60 odsto. Nejasno je još i to zašto Vlada u dug nije uvrstila planirano izdvajanje budžetskog novca za preuzimanje dela rizika kada su u pitanju krediti za likvidnost privredi koji su dogovoreni sa bankama, takozvane garantne šeme, pošto je po sadašnjim propisima u obavezi da to uvrsti u rashode, pa čak i ako se ne planira trošenje tog novca u ovoj budžetskoj godini. Na kraju, ono što se čini najvažnijim, ali ujedno i najrizičnijim jeste planirano zaduživanje za finansiranje utvrđenog deficita. Naime, prema planu Vlade najveći deo nedostajućeg novca planirano je da se pribavi zaduživanjem na domaćem tržištu i to oko 3,8 milijardi evra, dok se emisijom evroobveznica na međunarodnom tržištu kapitala računa na prikupljanje oko tri milijarde evra. Ono što bi se, međutim, moglo ispostaviti kao krupan zalogaj jeste činjenica da raste i jagma za kreditima, ali uporedo sa tim pogoršavaju se i uslovi zaduživanja za zemlje u razvoju. „U Srbiji, stopa prinosa obveznica sa rokom dospeća u 2029. godini porasla je od kraja februara za oko 1,5 procentnih poena, a slične trendove beleže i zemlje u regionu“, upozorava Fiskalni savet, navodeći da bi dalje pogoršavanje situacije na tržištu kapitala moglo da dovede u pitanje realizaciju plana finansiranja koji je sačinjen rebalansom, te da bismo mogli doći u problem sa pribavljanjem novca na međunarodnom tržištu. Kao izlaz iz ovakve situacije nameće se oslanjanje na domaće tržište, ali i na eventualne kredite međunarodnih finansijskih institucija, na koje se, barem u ovoj fazi, ne računa. Ali ne znači da ne bi trebalo, kao i da se to na kraju neće ispostaviti kao neophodno, naročito ukoliko se ispostaviti da je novac preteško naći, a pritom je i preskup. Sve pobrojane neizvesnosti, kako u pogledu planiranih prihoda i rashoda, tako i finansiranja deficita, navode na zaključak da ovo neće biti jedino prekrajanje budžetske kase u ovoj godini. Ali bi moralo da bude poslednje prekrajanje na ovakav način, odnosno mimo zakonske procedure.

Antrfile:

Autor: PETRICA ĐAKOVIĆ
Arhiva vesti