|
|
|
MERE VLADE POD LUPOM, SPROVODI LI SE DOGOVORENO? 7. Novembar 2019. godine
DnevnikuOČI DRUGE RUNDE MEĐUSTRANAČKOG DIJALOGA
Za desetak dana Skupština Srbije trebalo bi da bude domaćin druge runde međustranačkog dijaloga uz posredovanje Evropskog parlamenta. Kao što je ranije najavljeno, strankama će iz kabineta predsednice Skupštine Maje Gojković biti upućen poziv da se 15. novembra okupe u parlamentarnom zdanju u Ulici kralja Milana da bi debatovale o novim temama koje treba da unaprede izborni proces. Prva runda održana je 9. i 10. oktobra, kada je s predstavnicima stranaka u Beogradu razgovarao izaslanik EP-a Knut Flekenštajn.
Očekuje se da bi, osim predstavnika EP-a, ovoga puta trebalo da prisustvuju i izvestilac Odbora EP-a za spoljne poslove za Srbiju Vladimir Bilčik i šefica Delegacije zadužena za odnose sa Srbijom, Tanja Fajon. Do kraja godine trebalo bi da budu održana ukupno tri međupartijska dijaloga, koji će se isključivo baviti izbornim uslovima za parlamentarne izbore 2020. godine. Debata je prošlog puta trajala dva dana, a sada je predviđeno jednodnevno okupljanje, s tim što će mu prethoditi „uvodna” večera 14. novembra, u organizaciji Evropskog parlamenta. Dijalog će otvoriti Maja Gojković, a takođe bi trebalo da se obrate EU „moderatori” Knut Flekenštajn i Eduard Kukan. Učesnici će potom analizirati napredak u sprovođenju najavljenih mera Vlade Srbije za poboljšanje izbornih uslova, a obratiće im se i predstavnici Radne grupe za saradnju s OEBS-om i ODHIR-om. Druga sesija počinje u 11.30 časova, a odnosi se na nove predloge Vlade Srbije za unapređenje izbornih uslova, dok treća startuje u 14.30 časova i ticaće se finansiranja kampanje. Lideri stranaka kao i prošloga puta imaće po pet minuta da prodiskutuju zadate teme. Na kraju prve runde je bilo najavljeno da će se naredno okupljanje fokusirati na dugoročniji cilj poboljšanja međustranačkog dijaloga unutar Narodne skupštine, uključujući i pitanja kao što su izmena Poslovnika o radu i dalja revizija izbornog okvira, ali ostaje da se vidi da li će te teme biti otvorene.
Kao i prošli put, podršku debati pružiće stručnjaci civilnog društva iz Fondacije za otvoreno društvo, Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost, „Transparentnosti Srbije” i Centra za slobodne izbore i demokratiju.
Učesnici dijaloga su prošli put informisani o novim predlozima, uključujući, između ostalog, izmene i dopune tri zakona – o Agenciji za borbu protiv korupcije, o finansiranju političke aktivnosti i o javnim preduzećima. Te zakone bi, rečeno je, trebalo izmeniti u skladu s najboljim evropskim i međunarodnim praksama, kao i u skladu s preporukama ODHIR-a. Naglašeno je da je u postojećem zakonodavstvu potrebno preciznije definisati pravila političkog oglašavanja da bi se obezbedili jednak pristup, tretman i transparentnost.
Jedan od zadataka koje je potrebno ispuniti je i izbor članova Nadzornog odbora Narodne skupštine za kontrolu elektronskih i štampanih medija. Plan je da se osigura sveobuhvatna obuka za sve zvaničnike koji su uključeni u sprovođenje izbora, kao i sveobuhvatna javna kampanja za unapređenje informisanosti glasača. Među postavljenim ciljevima je poboljšanje tačnosti biračkog spiska, uključujući jačanje i nadzor nad sprovođenjem svih zakona, procedura i podzakonskih akata za regulisanje Jedinstvenog biračkog spiska. Vlada Srbije usvojila je desetak zaključaka, među kojima je i onaj koji se odnosi se na zabranu zloupotrebe javnih resursa u političke svrhe. Tim zaključkom razrađene su zakonske norme i ukazano na odgovornost u slučaju kršenja postojećih propisa. Izričito je navedeno da funkcioner ne može koristiti javne skupove i susrete koje ima u tom svojstvu za promociju političkih stranaka, kao i da ne može koristiti javne resurse. Isto tako, dužnost javnog funkcionera je da uvek nedvosmisleno predoči sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa u kojem vrši funkciju ili političke stranke.
Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković je ranije rekla da će ponoviti poziv parlamentarnim strankama, kao i onima koje to nisu, ali imaju uticaj na politički život Srbije, da učestvuju u tim razgovorima. Prvu rundu dijaloga bojkotovale su stranke okupljene oko Saveza za Srbiju. Od predstavnika opozicije bili su poslanica Stranke moderne Srbije, Nove stranke, Socijaldemokratske stranke, Pokreta slobodnih građana, Nove Srbije, Liberalno-demokratske partije, SPAS-a i SDA. Predstavnike inicijative „Ne da(vi)mo Beograd” obezbeđenje nije pustilo u zgradu parlamenta, uz obrazloženje da nisu najavljeni.
Antrfile:
Debata o REM 12. novembra Predsednik Odbora Skupštine Srbije za kulturu i informisanje Mirko Кrlić sazvao je za utorak, 12. novembar, sastanak na temu „Preciziranje pojma zastupljenosti bez diskriminacije svih političkih subjekata u toku izborne kampanje”. Taj sastanak deo je paketa kojim se realizuju zaključci međustarančkog dijaloga. Na sastanak su pozvani predstavnici političkih stranaka, REM, pružalaca medijskih usluga u oblasti televizije, kao i predstavnici Radne grupe Vlade Srbije za saradnju s OEBS-om i ODIHR-om.
(Za sada) bez promene formata
Iako je bilo nagađanja o tome da bi moglo doći do promene formata razgovora, još uvek nema naznaka da bi se to moglo i desiti. Naime, iz redova pojedinih opozicionih stranaka se, nakon razgovora s Tanjom Fajon, mogla čuti ideja da bi predstavnici EU trebalo da vode odvojene razgovore s predstavnicima vlasti i opozicije, te da se takvom medijacijom pronađe rešenje, nasuprot sadašnjem razgovoru za istim stolom. U izjavi za novinare nakon nedevano održanog zajedničkog odbora evro i srpskih parlamentaraca, Tanja Fajon je rekla da trenutno ne može da govori o eventualnoj promeni formata dijaloga, iako bi želela da u njega bude uključeno što više partnera.
Američka ambasada u Beogradu je na svom „Tviter” nalogu pre nekoliko dana poručila da je tokom sastanka s liderima širokog spektra političkih partija u Srbiji, specijalni predstavnik Palmer naglasio važnost učešća u demokratskim debatama.
Autor: S. STANKOVIĆ
|
|
Arhiva vesti
|
