O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
OD BOJKOTA ĆE PROFITIRATI SNS
6. Oktobar 2019. godine
Blic
izvršni direktor CESIDa “Najsnažniji indikator uspeha bojkota neće biti izlaznost, neće ni broj stranaka koje će bojkotovati, iako su oba kriterijuma važna, već činjenica ko će preći cenzus”, kaže u intervjuu za „Blic“ izvršni direktor Cesida Bojan Klačar. Ivana Mastilović Jasnić O n objašnjava da će, ukoliko dobijemo parlament u kom ćemo imati samo SNS i SPS, to iz ugla opozicije biti najveći uspeh bojkota. Da li će na izbore izaći 47 ili 48 odsto, to neće ugroziti legitimitet tih izbora. U drugom krugu predsedničkih izbora 2012. godine smo, na primer, imali izlaznost ispod 47 odsto. Šta kažu poslednja istraživanja? - Od završetka protesta, trendovi su, kada je reč o rejtinzima, stabilni i gotovo bez ikakvih promena. SNS održava svoj rejting na 52-53 odsto, plus minus procenat, bez koalicionih partnera i taj rejting je stabilan još od septembra 2018. Oni mogu, kada se na to dodaju koalicioni partneri, da računaju na 55 do 57 odsto podrške. Na drugom mestu je SzS i njihovi rejtinzi su od završetka protesta, od proleća, stabilni, ali su u stagnaciji i lošiji su u odnosu na period od prošle godine. Oni su imali rast u momentu formiranja SzS i krajem prošle godine prelazili su 15 odsto, već ove godine je to između 12 i 14 odsto. Socijalisti su treća opcija koja prelazi cenzus. Iako se činilo da koalicija sa naprednjacima može da ih politički udavi, to se nije desilo. Izuzetno su stabilni i ne padaju ispod 10 odsto. PSG i SRS su oko cenzusa, ali suviše smo daleko od izbora da bismo mogli da predvidimo na koju će stranu to da prevagne, posebno što ne znamo kakva će atmosfera biti na izborima. Nepoznanica je i Aleksandar Šapić. On je sa DSS bio oko cenzusa, ali budući da su se ti razgovori završili neuspehom, Šapić je malo dalje od cenzusa, a i pitanje je hoće li on izaći na parlamentarne izbore ili samo na lokalne. Kada kažete da je SNS imao pad u septembru prošle godine, o kojim procentima govorite? - To je bilo pre protesta. Bilo je u vezi ili sa aktivnostima SzS ili je imalo veze sa kosovskom dinamikom, a možda i sa izgradnjom autoputa kroz Grdelicu. Pad je bio mali, bili su na oko 50 odsto. Nema odskakanja. Kada su došli protesti, naprednjaci nisu menjali rejtinge. Protesti su osnaživali postojeće opoziciono biračko telo i one ljude koji su protiv Vučića, ali se ta podrška nije prelivala na stranke koje su bile ključni akteri, već se jedan deo ljudi opredeljivao za te stranke, a drugi ili u pravcu da još razmišljaju za koga će glasati, ili je nemali broj ljudi koji preferiraju nova lica. Da li je odluka SzS o bojkotu nešto u rejtinzima menjala? - Nije bilo refleksije na rejtinge. Dva su razloga. Nedovoljna vremenska distanca, pa ćemo za mesec ili dva imati preciznije odgovore da li ima uticaja, a s druge strane, ne bi se moglo očekivati ni da je bude jer najava bojkota zapravo učvršćuje biračko telo koje već ima zS. Bojkot nikako neće uticati na glasače vladajuće koalicije, a do sada nije uticao ni na glasače onih stranaka koje nisu u bojkotu. Ali sa približavanjem izbora, biće vrlo dinamična kampanja i polarizirajuća atmosfera pa su i promene moguće i verovatne. I jedni i drugi moraju da pored svojih animiraju i neodlučne na svoju stranu? - Ne nužno na takav način. SNS manje-više ima zadatak da svoje birače održi, sačuva i izvede na birališta i da napravi ambijent podsticajan za stranke koje će učestvovati na izborima. Ne samo da vodi računa o svojoj kampanji nego i koga će napadati, koga će poštedeti, jer njima ne odgovara scenario po kojem nijedna stranka sem njih i SPS neće preći cenzus. SNS mora da vodi računa i o interesima stranaka koje učestvuju na izborima. SzS, odnosno stranke koje bojkotuju moraju prevashodno da ubede svoje birače da ostanu kod kuća i moraju da oko pola miliona birača koji su u ovom momentu neopredeljeni probaju da ostave kućama. Koji procenat bi izašao prema poslednjim istraživanjima? - Vrlo su stabilni podaci. Iznad 50 odsto je u svakom istraživanju spremno da izađe. To je velika razlika u odnosu na period do 2014. godine. Neka vrsta stalne kampanje u kojoj smo utiče na to da kad god uradimo istraživanje nalazimo više od polovine izborno orijentisanih ljudi. Do 2012. godine, kada su izbori bili daleko, u istraživanjima ste imali oko 4045 odsto izborno orijentisanih. Na sledećim izborima ne očekuje se da će se zadržati ista izlaznost kao što je bila u poslednjih nekoliko izbora, a samo je 2014. bila manja izlaznost od 3,7 miliona ljudi. Teško je očekivati da u situaciji bojkota i da u situaciji velikog broja ljudi koji će ili prinudno ili dobrovoljno apstinirati, zadržimo istu izlaznost. Očekuje se niža izlaznost, ali ne očekujem dramatičan pad koji bi mogao da ugrozi legitimitet izbora. Da li biste razumeli da se pojave liste koje svoju šansu vide u bojkotu? - Naravno. Očekivana su dva trenda. Prvi, da će biti stranaka koje će nastojati da popune prazan prostor koji će da nastane bojkotom, videćemo da li će to biti stranke u ovakvim aranžmanima ili ćemo imati neku vrstu prepakivanja i neke šire koalicije. Ja očekujem da ćemo imati šire koalicije aranžmane i nešto drugačije koalicije nego na prošlim izborima zato što su šanse za uspeh pojedinačno aktera koji žele da izađu, male. I drugi trend je da ćemo paralelno s tim imati efekte bojkota ne samo prema SNS nego i na distribuciju moći u opoziciji. Taj bojkot će dovesti do rekonfiguracije političke moći među strankama koje neće izaći na izbore. To znači da ćemo dobiti ili ukrupnjavanje tog dela opozicije ili nekog novog lidera uz novi politički aranžman koji će biti okosnica budućih aktivnosti opozicije. Ko bi mogao da profitira? - SNS će profitirati, videćemo samo da li kratkoročno ili dugoročno. Kratkoročno bi mogla, jer će dobiti vlast i na nivoima na kojima je do sada nisu imali. Ali kratkoročno, to može da bude Pirova pobeda ukoliko dobijemo jednostranački parlament. Dugoročno, SNS će profitirati još više ukoliko dobijemo više opozicionih stranaka koje će preći cenzus. Među opozicijom će profitirati one stranke koje mogu da zadovolje dva kriterijuma - da opstanu van institucija i koje su spremne da trče trku na duži period. To podrazumeva volju, spremnost da trče maraton i da imaju dovoljno resursa da mogu da prežive izvan institucija. Najgore će proći stranke koje izađu na izbore i ne pređu cenzus. A šta ako u skupštinu uđu samo SNS i SPS? - Posle toga će pitanje legitimiteta da lebdi iznad tako formirane izvršne vlasti. Neće je ugroziti, ali će tražiti dosta energije od vladajuće koalicije da to objasni i domaćoj i međunarodnoj javnosti, i to za SNS ne bi bila dobra poruka u svetlu predsedničkih izbora koji će biti 2022. godine. Neće ništa dramatično da se promeni, ali će biti motiv za opoziciju da govori o uspešnosti bojkota i bio bi izgovor da traže vanredne parlamentarne izbore što bi bila kruna bojkota iz ugla bojkotaša. Kako ste razumeli odluku DS o bojkotu, kao konačnu ili kao uslovnu? - Što se tiče demokrata, čini se da su homogeniji danas nego juče. Ja sam njihovu odluku razumeo kao sigurnu, uz malu ogradu zbog činjenice da su bili svesni da će evropski parlamentarci biti deo pregovora. Međutim, sada se čini da su vrlo čvrsti i istrajni u odluci za bojkot i čini se da su danas čvršći nego da ste me to pitali u avgustu. Da li treba da prihvate razgovore s Mekalisterom? - Apsolutno ne treba odbijati. Prilično sam siguran da ih neće odbiti. Mislim da će manje više svi relevantni opozicioni akteri biti deo razgovora. Nisam siguran da će lako promeniti odluku jer su oni obećali biračima bojkot i sada su u situaciji u kojoj imaju malo manevarskog prostora, ali to i dalje ne znači da će razgovore preskočiti i dobro je da budu na njima bez obzira hoće li na kraju promeniti odluku. Da li je odluka o bojkotu došla prerano? - Opozicija je iz ugla neutralnog posmatrača napravila grešku kada je sama sebi postavljala rokove. Postavili su uske rokove, da se do 15. septembra izjasne, a onda da je potrebno šest do devet meseci da se neke stvari implementiraju. Doveli su sebe u situaciju da ne mogu nikakvu drugačiju odluku da donesu od one koju već jesu. Čini se da je bilo oportunije da puste da idu pregovori i da pokušaju za sebe da izbore što više, a tek onda da donesu odluku. Ovako se čini da su sami sebi ograničili manevarski prostor. Ko bi mogao da bude najveći gubitnik posle izbora? - Biće to stranke koje će izaći i neće preći cenzus. DS je u krugu stranaka koje neće biti potencijalno veliki dobitnici jer trpi dosta velike posledice trenutne konstelacije političkih snaga i nema toliko kapaciteta koliko trenutno imaju SSP, Narodna stranka i donekle Dveri. Sa postojećim resursima i u trenutnom aranžmanu imaju skromne mogućnosti da politički profi tiraju posle bojkota. Šta mislite o sve izraženijim podelama u društvu. Ako ste za bojkot, onda ste prava opozicija, a ako niste, onda ste Vučićevi. Šta je do toga dovelo? - Ne postoji šansa da će se to promeniti. I ne tiče se samo bojkota. To nema veze samo s političarima, nego se odnosi i na građane, NVO, međunarodne organizacije. Kreiran je narativ po kojem si ili na našoj strani ili si protiv nas. Vrlo je malo razumevanje za racionalan i profesionalan pristup. Šta je razlog? - Dva su glavna razloga. Prva je da imamo izrazito emotivni narativ u javnosti, neku vrstu hipersenzibilnosti. Svi politički akteri su osetljivi na bilo kakvu kritiku i istrajavaju da ako nisi istomišljenik, protivnik si. Drugo, polarizujuća atmosfera. Nisu to dve polovine, veći je deo koji je uz vladajuću stranku, a ona se ponaša kao komunisti nekad - želi pobedu po svaku cenu, na svakom nivou, drže tenziju i presiraju sve birače. Manji deo je frustriran i zbog toga sve ljude koji bi pokušali da ostanu neutralni, etiketiraju ili napadaju ad hominem. Na primeru Cesida se to vidi. Za manje od mesec i po, Aleksandar Vučić je govorio o našoj pristrasnosti prema opoziciji, a pre nekoliko dana Dragan Đilas o pristrastnosti naše organizacije prema vladajućoj stranci. Tu se ne radi o ljudima koji ne razumeju proces, radi se o tome da smo kolateralna šteta u nekim krupnijim političkim igrama jer sam siguran da i Vučić i Đilas znaju realno stanje na terenu. Da li se loši potezi, afere i greške vlasti odražavaju na rejting SNS? - U dužem periodu gledano, vrlo malo. Povremeno kad se uradi istraživanje u trenutku neke afere, dogodi se pad, ali jako mali - procenat, dva ili tri. Delom zato što deo ljudi ne dobija prave informacije o tome. Drugi razlog, u ovom momentu ljudi misle da su procesi u Srbiji generalno dobri, 40 odsto u dužem periodu misli da se Srbija kreće u dobrom pravcu. Primera radi, početkom 2012. godine, u vreme DS, samo 17 odsto je mislilo da zemlja ide u dobrom pravcu, uz više od 60 odsto građana koji su nam govorili da zemlja ide u lošem pravcu. I još jedan razlog je poverenje u jednog političara koji može da im ispuni ta obećanja o boljem životu. On zadržava veliki broj pozitivnih ocena, a takav imidž štiti stranku od afera. Šta je zajednički imenitelj afera? One često nisu vezane za Vučića. Kad pitamo birače SNS u istraživanjima šta najviše zamerate Vučiću, oni kažu - neke od njegovih saradnika..

Antrfile:

Autor: BOJAN KLAČAR
"Imenovanje Grenela nije dobar znak"
04. Oktobar 2019. godine
Arhiva vesti