O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
Bocan Harčenko: EU tera Srbiju da uvede sankcije, a najveći ...
17. Jun 2022. godine
Autor:N1 Beograd /// Foto: Tanjug / Rade Prelić
TRAŽI VARNICU KAKO BI NATO UVUKAO U RAT
10. Avgust 2022. godine
Večernje novosti
ZAŠTO JE KURTI POMENUO NOVI SUKOB NA KOSOVU I METOHIJI,KOJOM MOĆI RASPOLAŽE,I KAKAV SVE TO UTISAK OSTAVLJA NA NAŠ NAROD U JUŽNOJ POKRAJINI NE PRETI premijer privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti novim ratom sa Srbijom zato što računa da bi iz tog sukoba izašao kao pobednik, već kako bi dodatno u očima Zapada satanizovao Srbe, proterao ih iz pokrajine i izvršio totalnu okupaciju severa KiM. Ovako, ukratko, sagovornici "Novosti" tumače poslednje Kurtijeve izjave o mogućoj eskalaciji krize u regionu, za čije potpaljivanje je unapred optužio Beograd, kao "eksponenta ruskih interesesa" na Balkanu. Poslednji Kurtijevi istupi samo su deo njegovog opasnog plana zaokruživanja lažne kosovske nezavisnosti i stvaranja etnički čiste "države", a koji sprovodi od kada je došao na vlast: broj napada na naše sunarodnike, njihovu i imovinu SPC povećao se za 50 odsto, pripadnici ROSU izvršili su više od 10 akcija na severu, krši sve postignute sporazume i blokira nastavak dijaloga u Briselu, zabranjuje srpske lične karte i registarske tablice... On već krajem jula umalo nije izazvao ozbiljne sukobe kada je pokušao da primeni nelegalnu odluku o reciprocitetu, koja je Srbe sa severa izvela na mirne proteste i barikade. Umesto da "spusti loptu" posle intervencije evropskih i američkih diplomata - koji su izvršili pritisak na Prištinu da se primena odluke odloži do 1. septembra - Kurti nastavlja da podgreva tenzije. Najpre je odbio da na sledećoj rundi dijaloga sa predsednikom Aleksandrom Vučićem u Briselu 18. avgusta razgovara o pronalaženju rešenja za pitanje ličnih karata i tablica i formiranje Zajednice srpskih opština. Sada je počeo ka Beogradu da "nišani" i tzv. kosovskom vojskom, koju godinama uz podršku najmoćnijih zapadnih sila pokušava da formira, mimo Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Stručnjaci za bezbednost ukazuju da trenutna opremljenost i ljudstvo KBS ni po čemu ne može da pariraju Vojsci Srbije. Tako general-potpukovnik u penziji Milomir Miladinović, predsednik skupštine Kluba generala i admirala Srbije, kaže, za "Novosti", da ono čime trenutno od ljudstva i naoružanja raspolaže, Priština nema mogućnosti da bilo šta uradi, osim da izvrši pritisak i ugrozi bezbednost Srba u pokrajini, sa ciljem da ih protera: - To ne bi bila oružana akcija, već više psihološki pritisak. Izađu sa 10 transportnih vozila, naprave haos i drže Srbe u strahu. Međutim, sumnjam da imaju kapacitet da izvedu neku veću oružanu akciju. Oni, naravno, računaju na to da bi u slučaju ozbiljnijeg sukoba na njihovu stranu stao Kfor, odnosno NATO. Od izbijanja ukrajinske krize maksimalno pokušavaju da profitiraju na tom sukobu, upirući prstom u Beograd kao navodno nekog ko kao saveznik Rusije ugrožava mir i stabilnost na ovim prostorima, čime žele da izazovu još veći pritisak Zapada na našu zemlju. Prof. dr Mitar Kovač, general u penziji, kaže nam da vlast lažne NATO države Kosovo poslednjih meseci pojačava intenzitet neprijateljske propagande prema Srbiji, a koju zapadno javno mnjenje najčešće prihvata bez ikakvih sumnji i preispitivanja, ne pridajući, s druge strane, veliku pažnju konstantnim porukama koje iznosi srpsko rukovodstvo - da naša zemlja čini sve da očuva mir: - Prištinske vlasti, po nagovoru nekih obaveštajnih službi sa Zapada, pokušavaju da koriste ukrajinsku krizu kako bi satanizovale Srbiju kao državu koja želi da promoviše ruske nacionalne interese na Balkanu, koja po nalogu i receptu Moskve ugrožava bezbednost Kosova, a sve kako bi se, ako zatreba, sukob preneo i na Balkan. Naravno, ništa od tih tvrdnji nije tačno, Srbiji ne odgovara bilo kakva kriza, a pogotovo ne bezbednosna sa oružanim konfliktom, što se jasno vidi iz stavova državnog vrha. Kovač ukazuje da Kosovo, kao "država" bliska NATO, neće učiniti ništa ukoliko ne dobije signal sa Zapada, pre svega od SAD i Velike Britanije, pa i Nemačke. Da li će Vašington i London stati iza strategije da lažna kosovska država nasiljem rešava svoje preostale probleme i zaokruži - vanje nezav i s n o s t i , pre svega će zavisiti od procene SAD da li želi da rasplamsa rat u Evropi, odnosno da se ukrajinska kriza preseli i na Balkan. Nije isključeno da i takav scenario u Americi postoji, tamo ne brinu puno za evropsku bezbednost, to se pokazalo i ukrajinskom krizom. U tom slučaju, nije isključeno da se inscenira neki konflikt na KiM ili u BiH, ili na oba mesta, i da to bude povod za prebacivanje američkih i britanskih snaga na jugoistok Evrope, što bi EU učinilo potpuno zavisnom od SAD u bezbednosnom, političkom, energetskom i svakom drugom smislu. Kovač dodaje da je svima jasno da Kurtijeve bezbednosne snage i policija nisu uopšte projektovane za ozbiljnije sukobe i da ne mogu da budu bilo kakav protivnik snagama bezbednosti Srbije: - Ali, oni na njih gledaju kao snage koje bi u datom trenutku mogle da zapale požar i izazovu oružane konflikte, što bi onda dalo legitmitet ne samo Kforu nego i NATO da se angažuju u krizi, promovišu kao mirotvorci i nametnu rešenje. Ipak, mislim da ne bi dozvolili da se sukob rasplamsa, već bi početni sukobi i eventualne žrtve bile dovoljne za njihovo hitno reagovanje.

Antrfile:

STOLTENBERG: DIJALOG SA SRBIJOM

U DANU kada je poslao opasne poruke da je "rizik od sukoba Kosove i Srbije visok", Kurti je saopštio da je sa komandantom Kfora razgovarao o "bliskoj saradnji kosovskih institucija i NATO", očigledo želeći da pošalje poruku da bi u slučaju ovakvog scenarija Alijansa držala leđa Prištini.
Međutim, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je posle izbijanja poslednje krize na Kosovu, da Alijansa nastavlja u potpunosti da podržava dijalog uz posredovanje EU i pozvao obe strane da se vrate za pregovarački sto. On je naglasio da su NATO i Srbija bliski i dugogodišnji partneri i posebno istakao dobru komunikaciju sa Beogradom: - Partnerstvo sa Srbijom se zasniva na političkom dijalogu, uz puno poštovanje državne politike vojne neutralnosti Srbije. Naš politički dijalog se ispoljava na različite načine, uključujući moje kontakte sa predsednikom Vučićem.

NA NAORUŽANJE DAJU 30 MILIONA EVRA

OVOGODIŠNJI budžet za Kosovske bezbednosne snage je 100 miliona evra, od čega je za njihovo naoružavanje izdvojeno najviše do sada, 30 miliona evra, uz plan da se, uz blisku koordinaciju sa saveznicima, na čelu sa SAD, nabave dronovi i druga moderna oprema. Prema ranijim obaveštajnim podacima, KBS su opremljene vozilima "hamer", "kobra", "puh", jurišnim puškama, ručnim raketnim bacačima... Priština navodno već duže vreme pregovara i o nabavci protivoklopnog raketnog naoružanja, kao i helikoptera, ali ova tehnika do danas nije isporučena.
Priština je nedavno usvojila i Strategiju nacionalne bezbednosti za narednih pet godina, što je poslednji korak u zaokruživanju "kosovske vojske". I u ovom dokumentu Srbija je označena kao glavna bezbednosna pretnja po Kosovo.

PRED KOLAPSOM, A NE RATOM

RATNOHUŠKAČKE izjave Aljbina Kurtija naišle su na kritike i u samoj Prištini, pa je tako analitičar Iljir Ibrahimi rekao da "ne razume kako premijer može istog dana da izjavi da nam preti rat, a da u međuvremenu uveče ide i igra na međunarodnom festivalu": - Izjave premijera se shvataju ozbiljno jer se pretpostavlja da ima informacije iz prve ruke. One utiču na građane, ali i na međunarodnu arenu, kako na posetioce tako i na investitore. Kosovo nije ugroženo ratom, već je u opasnosti od ekonomske krize i energetskog kolapsa. I jedno i drugo zahteva upravljanje i vođstvo i ne može se prevazići ratnohuškačkim jezikom - prenosi "Ekonomija onlajn" Ibrahimijeve reči.

SA KVINTOM PRIČAO O PRIZNAVANJU

U PRIŠTINI je juče održan i sastanak ambasadora zemalja Kvinte - SAD, Velike Britanije, Nemačke, Francuske i Italije - sa Aljbinom Kurtijem, a teme su bile dijalog u Briselu, kao i politička dešavanja i bezbednosna situacija na Kosovu i u regionu.
Kako je saopšteno iz Kurtijevog kabineta, kada je reč o pregovorima sa Beogradom, ponovljena je "posvećenost vlade Kosova principijelnom i izbalansiranom dijalogu, za pravno obavezujući sporazum za punu normalizaciju odnosa, sa uzajamnim priznavanjem u centru".
Autor: D. MILINKOVIĆ
Arhiva vesti