|
|
|
KAKO SAVREMENI MATERIJALI MENJAJU GRAĐEVINARSTVO 30. Maj 2019. godine
BlicU projektovanju novogradnje vodi se računa o energetskoj efi kasnosti objekata
Do tog cilja savremene arhitekte nastoje da dođu poštujući takozvani zeleni princip koji podrazumeva uštedu što više energije.
Svi oni freoni u klimama američkog tržišta i u zemljama razvijenog poslovanja su upropastili ozonski omotač svojim sastavom i ostatkom koji izbacuju u vazduh. Kako bi uštedeli energiju, potrebno je što više otvoriti objekat, ali s druge strane to povlači sa sobom kupovinu brisoleja. U arhitekturu zelene gradnje potrebno je više uložiti, ali generalni stav je da će se kroz dugoročan period vratiti i da će štedeti energiju - naglašavaju arhitekte.
Kako kažu, za pametnu gradnju neophodno je i pravilno orijentisanje objekta prema stranama sveta.
Otvaranje tamo gde ne postoji problem sa suncem, odnosno kasnije sa hladnoćom, da bi se svetlo dobilo direktno, a ne indirektno.
Na taj način štedelo bi se na električnoj energiji, a i na rashlađivanju - podvlače arhitekte i dodaju da je projektovanje objekta gde postoji prirodno ventilisanje i toplo kretanje vazduha nešto što postoji već hiljadama godina.
U zavisnosti od godišnjeg doba, kvalitetni zidovi, prozori i krovovi pružaju dovoljno i toplote i hladnoće za najzdravije uslove života.
Svakome je bitno da mu zimi bude toplo, a leti dovoljno rashlađeno u kući ili u stanu, a to se najefikasnije postiže u objektima sa kvalitetnim spoljnim zidovima, krovom i prozorima.
Da bi ovi delovi efikasno sačuvali energiju, moraju da budu sačinjeni od kvalitetnog materijala i odlične izolacije.
Krov i zidovi mogu da imaju tri vrste izolacije: vunastu, plutastu ili penastu. Najstariji izolacioni materijal je staklena ili kamena vuna, a njena osnovna karakteristika je da je otporna na požare.
Plutasta izolacija sastoji se od stiropora ili stirodura koji su najjeftiniji, ali na visokim temperaturama gube na zapremini i pucaju dok je penasta najmodernija i najefikasnija.
Tako, recimo, tri centimetra penaste izolacije efikasno je kao 10 centimetara stiropora - objašnjavaju građevinski stručnjaci.
Moderna arhitektura takođe nameće što veće staklene površine.
Prošlo je vreme objekata sa malim prozorima. Danas nam je svima potrebno što više svetla, ali isto tako i zvučna i termička izolacija.
Jednom rečju, neophodni su nam prozori koji ne daju energiji iznutra, odnosno toploti da izađe napolje, niti dozvoljavaju spoljašnjoj energiji ili hladnoći da uđe u objekat. Ostanak unutrašnje energije obezbeđuje se staklima sa takozvanim niskoemisionim filmovima, dok se ulazak spoljašnje energije u objekat onemogućuje tvrdim filmom na staklima - kažu građevinski stručnjaci.
Za energetsku efikasnost u modernom građevinarstvu koriste se najčešće dve vrste prozora.
Postoje PVC prozori sa više komora i aluminijumski prozori koji se sastoje od dve polutke spojene termoprekidima i obezbeđuju da faktor termičke provodljivosti ne bude veći od jednog W/m2K.
PVC prozori su jeftiniji, ali i porozniji. Oni imaju čelična ojačanja da se ne bi dodatno krivili i to ih čini težim, pa se nakon 10 ili 15 godina korišćenja moraju raditi reglaže na njima. S druge strane, aluminijumski prozori sastoje se od prirodnih materijala, kvalitetniji su, skuplji i izdržljiviji.
U zavisnosti od širine termoprekida koji spaja dve polutke, aluminijumski prozor ima različite termičke karakteristike.
Širina tih termoprekida kreće se od 12 do 45 milimetara.
Dodatno pojačana termika se obezbeđuje punjenjem polutki sa penastim izolacijama i takvi aluminijumski prozori omogućuju status takozvane pasivne kuće ili koeficijent prolaska topline manji od jedan: U-value < 1W/m2K - ističe Milan Vujko iz firme “Eurobravo” sa sedištem u Beogradu, Berlinu i Parizu.
Antrfile:
DRVO KAO EKOLOŠKI PRIHVATLJIV TOPLOTNI IZOLATOR
Kako zbog toplotne izolacije tako i zbog ekološke prihvatljivosti, sve su popularnije kuće od drveta. Drvo je najlakši građevinski materijal koji uz optimalna svojstva toplotne izolacije pokazuje visoku čvrstoću, te se može upotrebljavati za noseće delove, ističu u „EKokući“, firmi koja se bavi ovom vrstom gradnje. Drvo je ekološki prvoklasno, jer za proizvodnju koristi sunčevu energiju i najbolji je prirodni izolator, šest puta bolji od cigle, a 15 puta bolji od betona. Drvo debljine tri centimetra ima izolaciju kao 45 centimetara betona ili 18 centimetara opeke.
Autor: MARKO TAŠKOVIĆ
|
|
Arhiva vesti
|
