|
|
|
RASTE CENA SRPSKOG CRVENOG PASOŠA 18. Avgust 2019. godine
PolitikaBALKANSKI EVERGRIN
Ozren Milanović
Srbija nije Eldorado, ni poreski raj, ali naši pasoši spadaju u traženije u svetu. Ha rang-listi pasoša, urađenoj prema broju zemalja u koje vlasnik može da ide bez vize, Srbija zauzima visoko 41. mesto u svetu, jer isprava omogućava slobodan odlazaku 119 zemalja.
Mnogi poznati stranci dobili su srpsko državljanstvo no skraćenom postupku, jer se desio kompromisni pozitivni odnos: ekonomski, kulturni, sportski ili naučni značaj, jednom rečju interes - za tu „facu” a istovremeno i za Republiku Srbiju. U takvim slučajevima, umesto MUP-a, odlučuje ekspresno srpska vlada.
U članu 19. Zakona o državljanstvu, u državljanstvo Republike Srbije može biti primljen i stranac čiji bi prijem predstavljao interes za državu.
Stranci, uglavnom, uzimaju srpsko državljanstvo zbog brakova s „našima”, ali nisu retki, i sve češće, ni oni koji to rade zbog investiranja, školovanja ili radnog odnosa.
Tako se u poslednjoj odluci vlade, oko koje se podigla medijska prašina (jep se protivnici uvek jave), navodi da je bivša premijerka Tajlanda Jingluk Šinavatra postala državljanin Republike Srbije baš na osnovu člana 19, stav 1. i 3, Zakona o državljanstvu, jep to „predstavlja interes za Republiku Srbiju”.
Kad se pogleda ko je sve na takav način postao građanin Srbije, jasno je da najviše ima onih koji su uložili novac u otvaranje firmi u Srbiji ili su učestvovali u privatizaciji određenih preduzeća.
Kao i njen stariji brat Taksin i Jingluk (52), bavila se biznisom i politikom. Posle pobede na izborima, 2011. godine, postala je prva žena na čelu Tajlanda i najmlađi premijer u poslednjih 60 godina. Ustavni sud ju je razrešio dužnosti, a onda je osuđena zbog zloupotrebe moći, jep je 2011. godine smenila šefa nacionalne bezbednosti. Osuđena je na zatvor zbog korupcije, pod poternicom InterpoLa je, ali ne takozvanom „crvenom”, na je utočište našla na Balkanu.
Sudilo joj se 2016. godine, ali se u avgustu 2017. godine nije pojavila na čitanju presude jep je pobegla iz zemlje. U septembru 2017. proglašena je krivom u odsustvu i osuđena na pet godina zatvora. Smatra da je presuda protiv nje u stvari politički progon. Inače, poslednjih decenija u Tajlandu je bilo više prevrata i pučeva, a dotadašnji lideri završavali su u egzilu i no pravilu osuđivani su u odsustvu, kao porukom da se ne vraćaju u zemlju.
Veruje se da je Jingluk Šinavatra neko vreme bila u Dubaiju, Pekingu i Londonu. Bila je i čest gost brata u Crnoj Gori.
NJen brat Taksin Šinavatra je 2009. dobio crnogorski pasoš no skraćenom postupku, iako je bio krivično gonjen u rodnoj zemlji zbog korupcije. On je zvanično no Forbsovoj listi najbogatiji Crnogorac, čije se bogatstvo procenjuje na 1,6 milijardi evra.
Počasni konzulat Tajlanda u Beogradu, koji vodi Zoran Đukanović, na vest o davanju „crvene knjižice” Jingluk čeka da dobije zvanično objašnjenje na da reaguje. Ni ambasada Tajlandau Atini, koja nerezidencijalno pokriva i Srbiju, nije reagovala do sada.
Očigledno je Šinavatra imala i jake preporuke i konkretne predloge zašto je to naumila.
Predsednik Aleksandar Vučić je na sve to rekao da je za liberalizaciju pasoškog režima jep su Srbiji potrebni ljudi s kapitalom, idejama i svetskim imidžom.
Podsetimo, u poslednje tri godine, nezvanično takvih pasoša u interesu Srbije izdato je oko stotinak.
Pasoško tržipgge s bogatašima funkcioniše u svetu, na eto i kod nas. Ha crvenim tepisima dobrodošlice popločanim dolarima ili uticajem stižu mnogi. Sve više njih vidi Srbiju kao novu domovinu.
Programom ekonomskog državljanstva 2.000 ulagača dobiće u naredne tri godine pasoš Crne Gore. Uz uslove iz poziva, aplikanti moraju na poseban račun da deponuju 100.000 evra namenjenih manje razvijenim lokalnim samoupravama, kao i najmanje 450.000 evra za ulaganja u Podgorici ili na primorju, odnosno 250.000 evra na severu zemlje. Da bi pazarili dozvolu boravka u Grčkoj, strani bogataši treba da usmere četvrt miliona evra na kupovinu imanja u zemlji. Dovoljno je da imućni dođoš kupi imanje u Portugaliji za pola miliona evra, provede u toj zemlji sedam dana, na da stekne „zlatnu vizu”, dozvolu boravaka, i neograničenog kretanja no EU. Tu su i Španija, Malta, Bugarska, sa sličnim kriterijumima, „nekoliko stotina hiljada evra investicija” i stvar je gotova.
Ne samo zbog investicija, animiramo svetske face. Britanski glumac Rejf Fajns hvali se cpnci^iM pasošem, jep svojim angažmanom u svetu na najlepši mogući način promovisao je našu zemlju, kulturu i ljude. Pre Fajnsa, državljanstvo Srbije dobili su proslavljeni glumac Stiven Sigal, baletski igrač Sergej Polunjin, fudbaler Gabrijel Kleverson Kleo, bivši košarkaši Crvene zvezde Demarkus Nelson i Čarls Denkins, kao i ruski džudista Aleksej Nefedov. Bivšoj srpskoj snahi, poznatoj manekenki Adrijani Limi, obećan je srpski pasoš i državljanstvo. Međutim, putnu ispravu Lima nije dobila jep je razvod od košarkaša Marka Jarića bio brži od naše administracije.
Francuski humanitarac Arno Gujon duto je čekao na srpsko državljanstvo, iako je deset godina imao organizaciju „Solidarnost za Kosovo” i ženu Srpkinju.
Uz sve njih tu su i razni biznismeni, ali i političke ličnosti ako sa srpskim vlastima nađu zajednički interes.
Antrfile:
Autor: OZREN MILANOVIĆ
|
|
Arhiva vesti
|
