18. April 2019. godine
Dnevnik

ZAKON O KREDITIMA U ŠVAJCARSKIM FRANCIMA PRED USVAJANjEM

U skupštinskoj proceduri danas bi trebalo da bude leks specijalis o konverziji kredita u švajcarskim francima, koja bi trebalo da donese olakšice onima koji te kredite otplaćuju. Verzija koja će se naći pred poslanicima je poznata pa klijenti banaka koje muči franak već mogu početi da računaju i pračunavaju visinu rate koju će mesečno plaćati.

Ukoliko taj zakon bude usvojen, korisnici kredita indeksiranih u švajcarskim francima pogodnosti bi trebalo da osete najkasnije za dva meseca. Otpisom je predviđeno umanjenje glavnice od 38 odsto. Banke će otpisati 23 procenta, a država na sebe preuzima 15 odsto. To znači da će država tokom konverzije na sebe preuzeti dug od 99 miliona evra, a predviđeno je da taj dug pokrije štampanjem obveznica.

Kada se glavnica umanji, sledi preračun u nove rate i kamate. Buduća fiksna kamata ne sme biti viša od četiri odsto, a varijabilna 3,5 procenata na godišnjem nivou. Euribor je već nekoliko godina u minusu. Dužnici koji su sklopili ugovor s varijabilnom kamatnom stopom plaćaće kamatu od 3,17 ili 3,09 odsto za tromesečni euribor, odnosno za šestomesečni.

Dužnici sami odlučuju o tome da li će prihvatiti da njihov kredit bude prebačen u evre u skladu s leks specijalisom, a pravo da iskoriste tu mogućnost imaju svi koji otplaćuju kredit u švajcarskim francima. To važi i za klijente kojima je ceo dug dospeo na naplatu, ali za njih još nije pokrenut postupak prinudnog izvršenja, a isto važi i za kredite kod kojih je nepokretnost prodata, ali dugovanje nije izmireno u celosti. Predviđeno je i da se parnični postupci pokrenuti do dana stupanja na snagu leks specijalisa prekidaju, a da se postupci prinudnog izvršenja ili vansudskog namirenja odlažu.

Kada leks specijalis stupi na snagu, banke imaju rok od 30 dana da klijentu ponude otpis, prikažu novu glavnicu i plan otplate. Kada dobiju tu dokumentaciju, dužnici, takođe, imaju mesec dana da banku obaveste o tome da li su saglasni s planom otplate ili ostaju pri prvom ugovoru koji su sklopili. U Srbiji „švajcarske” stambene kredite trenutno otplaćuje 16.814 građana. Klijenti koji sada imaju dug od 50.000 franaka, nakon otpisa trebaće da otplate 37.311 evra. Ukoliko imaju fiksnu kamatu, mesečna rata će im biti 203 evra, a uz varijabilnu kamatnu stopu 191. Za one čiji dug iznosi 20.000 franaka nova glavnica će biti 10.924 evra, a rate 77 ili 81 evro.

Kada se krediti prepakuju, kao što će to sada biti slučaj, banke traže nove hipoteke, založne izjave i overe kod notara, osiguranja. Ti troškovi nisu mali. Overa izjave kod notara staje 200 evra. Takođe, instrument obezbeđenja, poput polise kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, košta 450 evra, a tu su i manji troškovi – overe od 20 ili 30 evra. Međutim, kod konverzije i leks specijalisa, banke neće moći da traže dodatna obezbeđenja sem onih koja su već ugovorena. Ukoliko bude potrebno da se podaci menjaju i overe, notari će to morati da urade besplatno.

Antrfile:

Nema duplih olakšica

Pre četiri godine dužnicima koji su otplaćivali kredite vezane za švajcarski franak nuđene su olakšice, a od 22.000 dužnika na njih je pristalo svega 1.602 i na njih se leks specijalis ne odnosi. Iz Udruženja CHF predlažu da se oni prvo obrate bankama i da vide da li mogu dobiti olkašice, te da nakon toga sledi sudski postupak, dok u Udruženju građana „Efektiva” imaju drugačiji stav. – Naš zahtev je da budu poništeni svi ugovori o kreditima u švajcarskim francima i konvertuju se u evro, što je i stav evropskih sudova – kaže predsednik „Efektive” Dejan Gavrilović.

Autor: D. VUJOŠEVIĆ

01. Jun 2023. godine

29. Maj 2023. godine

25. Maj 2023. godine