|
|
|
AMERIKA MENJA JEDNO VELIKO PRIZNANJE KIM ZA PET MALIH 24. Mart 2023. godine
BlicNovi američki plan kao ključ primene francusko-nemačkog predloga
Evropska unija (EU) i Amerika su sa neskrivenim olakšanjem dočekali dogovore u Briselu i Ohridu, ali izgleda da Vašington ima razlog više za zadovoljstvo.
Francusko-nemački sporazum mogao bi, kako ocenjuju sagovornici “Blica”, da posluži kao prekretnica i važan deo za ostvarenje plana da pet zemalja EU konačno priznaju Kosovo. To je, kako napominju, ujedno i lakši način da Prištini budu otvorena vrata za članstvo u NATO i EU, umesto u UN, čime bi bila zaokružena njena nezavisnost.
Povod za ovakve zaključke dala je najnovija izjava američkog državnog sekretara Entonija Blinkena. Visoki zvaničnik SAD rekao je da bi, ako se sporazum Kosova i Srbije primeni, to otvorilo put priznanja Prištine od strane pet zemalja članica EU koje to još nisu učinile. Ne samo to, rekao je da Amerika radi na tome.
- To je svakako pitanje na kom i dalje radimo, ali takođe mislim da nas ovaj sporazum, ako se implementira, zapravo vodi ka priznanju od strane ovih zemalja.
Na “udaru” tih napora su Španija, Grčka, Rumunija, Slovačka i Kipar koje se od 2008. oglušuju o samoproglašenu nezavisnost Kosova.
One su, ipak, nedavno podržale francusko-nemački predlog koji je je u septembru predstavljen.
“PREČICA DO EU I NATO” Eskobar je čak rekao da je priznanje cilj, što i ne čudi jer je Amerika među najvećim zagovornicima nezavisnosti Kosova.
Na to podseća i Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku. Ona za “Blic” napominje da je jedan od glavnih aspekata snažne američke podrške evropskom planu da pet članica EU, od kojih su četiri i članice NATO, u dogledno vreme i formalno priznaju kosovsku nezavisnost, čime bi se otvorio put ka članstvu Kosova u NATO i dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU.
- Smatra se da je to izglednije i jednostavnije od insistiranja na članstvu Kosova u UN koje mogu veto da spreče Rusija i Kina. Članstvo u NATO zahteva jednoglasnu odluku svih 30 članica i zato su intenzivirani razgovori sa Španijom, Grčkom, Rumunijom i Slovačkom, naročito od početka ruske agresije na Ukrajinu i promene bezbednosne arhitekture u Evropi - ističe ona.
A da li će ove zemlje promeniti stav prema nezavisnosti Kosova zavisi prevashodno od njihovih domaćih, lokalnih politika koje su ih dosad sprečavale da priznaju Kosovo kao ravnopravnu državu, kaže ona.
- Svaka od njih ima manje ili više razvijenu saradnju s Kosovom u mnogim oblastima, a za sada nema jasnih naznaka da su spremne za promenu pozicije i konvergenciju sa ostalih 26 članica NATO - rekla je Grubješić.
“IZVESNIJE DE FAKTO PRIZNANJE” Zbog toga je, kako za “Blic” ocenjuje politikolog Dimitrije Milić, Amerika našla način da se ipak dođe do zacrtanog cilja.
- Kada se radi o pet članica EU koje nisu priznale Kosovo, čvrstoća njihovih stavova se međusobno razlikuje.
Najtvrđa i politički najmoćnija među njima je svakako Španija, koja bi to najteže otvoreno uradila. Ono o čemu govori Entoni Blinken je izvesnije de fakto priznanje, gde bi nekoliko država de jure ostale bez samih izjava o priznanju, ali bi u praktičnom smislu odnosi funkcionisali na dosta sličan način kao da su Kosovo priznale - ocenjuje on.
Unutrašnje prilike zemalja, napominje Milić, umnogome diktiraju situaciju.
- Sa druge strane, ukoliko bi na španskim izborima u decembru pobedila desnica, šansa za otvoreno priznanje Španije bi drastično pala. Dok je desnica u vreme Marijana Rahoja vladala u Madridu, pozicije Španije oko Kosova je bila izrazito tvrda i često bez kompromisa.
“TRI ZEMLJE ČEKAJU ZELENO SVETLO” Koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa EU za dijalog Beograda i Prištine Dragiša Mijačić je nedavno naveo da sporazum ima i za cilj da se stvore elementi da “Slovačka, Grčka i Rumunija priznaju Kosovo”.
- Ne znamo kako će Španija i Kipar reagovati, ali ove tri zemlje (Slovačka, Grčka i Rumunija) čekaju da se Kurti i Vučić rukuju i oni će priznati Kosovo - rekao je Dragiša Mijačić.
Licitiralo se da bi Grčka mogla prva da popusti, a pre dva dana njihov šef diplomatije Nikos Dendijas je boravio u Beogradu.
„Ponovio sam čvrstu podršku Grčke naporima kojima posreduje EU za dalji napredak dijaloga Beograda i Prištine, u cilju postizanja sveobuhvatnog, pravno obavezujućeg sporazuma“, naveo je Dendijas na Tviteru.
Antrfile:
KURTI: NE MOŽEMO DA IZBEGNEMO ZSO
Prištinski premijer Aljbin Kurti potvrdio je poslanicima skupštine da Zajednica opština sa srpskom većinom postoji u sporazumu dogovorenom 18. marta u Ohridu, dodajući da su mu međunarodni saveznici jasno stavili do znanja da se međunarodne obaveze koje su postignute ranije ne menjaju, ni u slučaju promene vlade.
- Ako želimo da budemo tretirani kao država i da budemo priznati kao takvi, ne možemo da izbegnemo obaveze iz međunarodnih ugovora koje imamo. Te obaveze iz prošlosti su implicitno uključene u proces dijaloga - rekao je Kurti.
BORELJ: NEMA MESTA BIRANJU
“Svaki pokušaj da se dovede u pitanje sporazum iz Ohrida je uzaludan”, rekao je Đuzep Borelj, šef evropske diplomatije, dolazeći na Samit lidera EU koji se održava u Briselu.
- Dogovor je postignut, mora da se sprovede, i nema mesta biranju - rekao je on.
Kako je dodao, “on je celina i moraju da ga sprovedu sve strane”.
- Ja bi im savetovao da ne pokazuju ni na koga, već da rade svoj posao rekao je Borelj.
Autor: DANIJELA LUKOVIĆ
|
|
Arhiva vesti
|
