O namaUslugeProjekti
Rubrike
Kontakt

Press
TV
www
Pod lupom
Naš stav
Pitamo vas
Ebart Lab
Drugi o nama
Galerija
BOJKOT PODELIO OPOZICIJU
25. Jul 2019. godine
Blic
Na proleće redovni parlamentarni izbori, još se ne zna ko na njih izlazi Devet meseci ostalo je do parlamentarnih izbora, a jedno od najvažnijih pitanja jeste hoće li ih opozicija bojkotovati. Poslednjih dana sve je više opozicionara čije izjave govore da ne misle da je bojkot rešenje. U priči da izbore treba bojkotovati prednjači predsednik Stranke slobode i pravde i jedan od lidera Saveza sa Srbiju Dragan Đilas. Da se samo on pita, opozicija bi bila ujedinjena i već danas bi donela zajedničku odluku o bojkotu izbora. Međutim, takav stav nije naišao na oduševljenje političkih organizacija okupljenih u SzS, što je i sam Đilas rekao. Većina smatra da je rano za tako ozbiljnu odluku i da treba sačekati bar do jeseni. Ostatak opozicije, utisak je, još ranije je zauzeo stav da se bojkotom iz više razloga ne može mnogo toga postići. Poslednjih dana sve je više onih koji istupaju izjavama da bojkot nije najbolje rešenje. Iako većina smatra da nije vreme da se preseče i ne želi direktno da kaže da je protiv bojkota, lako je pročitati između redova. Poslanica DS, koji je član SzS, Nataša Vučković iznenadila je nedavno izjavom koja se ticala bojkota parlamenta u kojoj je rekla da je protiv bojkota, jer je uverena da bi poruke protesta bile prenete mnogo većem broju građana da su ih poslanici prenosili sa skupštinske govornice. Kada je reč o bojkotu izbora, ona je rekla da ne postoji konsenzus u tom pogledu. Ključno je sad pitanje da li će se uopšte razgovarati o izbornim pravilima, ko će razgovarati i da li će vlast hteti da poštuje pravila, omogući nesmetan rad nadležnih institucija i uvede dodatna pravila koja bi garantovala veću jednakost u izbornom procesu - navela je ona. Drugo je pitanje, kaže, delovanja opozicije. - Zabrinjavajući su glasovi koji pozivaju na ometanje izbora. Bilo bi korisno da se opozicione stranke spremaju za izbore, da organizuju kontrolore... To su poslovi koji traže vreme, znanje i veliku energiju. Ukoliko ih ne počnete na vreme, možda će posle biti kasno. Iskustvo dva bojkota tokom 90-ih uči nas da bojkot nije politika ili bar da je pogrešna politika - rekla je Vučković. I Aleksandra Jerkov ističe da svrha politike opozicije ne može biti da bojkotuje izbore. - Treba da uradimo sve što možemo da izbori budu slobodni, a tu, plašim se, ne radimo dovoljno - izjavila je Jerkov. Među prvima koji su rekli da na izbore treba izaći je lider Pokreta slobodnih građana Sergej Trifunović. - OK, bojkotovaćemo izbore i šta onda? Oni (vlast) će uvek skupiti 50 odsto, dobiti izbore i formirati svoju vladu. To znači još četiri godine čemera. Mislim da treba izaći na izbore. Zapravo, uraditi ono zbog čega politička organizacija postoji - istakao je Trifunović. U novoformiranoj organizaciji “Samoodbrana” koju čine pretežno intelektualci i istaknuti javni radnici, nema jedinstvenog stava. Pisac Filip David kaže da ne vidi korist ni od bojkota skupštine ni od bojkota izbora. - Tako se samo sužava mogućnost prisustva u javnosti. Naravno, stanje u Skupštini je veoma loše, katastrofalno, ali tome se mora suprotstavljati tamo, na licu mesta - rekao je David. Predsednik Srpskog patriotskog saveza Aleksandar Šapić je u poslednjem intervjuu za “Blic” kazao da će ta organizacija u foto-finišu doneti odluku hoće li trčati izbornu trku. - Što se tiče izbornih uslova, oni su daleko od sjajnih, ali je istorija pokazala sledeće. Prvo, da oni nikada nisu bili idealni i da na tome treba, bez obzira na to ko je na vlasti, uvek raditi. Ne samo kad ste opozicija. A drugo, da u slučaju bojkota izbora, ukoliko nemate za to opštenarodnu i međunarodnu podršku, neizlaskom na izbore samo gubi onaj ko na njih nije izašao - naveo je on. Predsednik DSS Miloš Jovanović izjavio je da je mnogo teže bojkotovati izbore koji se održavaju u redovnom terminu i dodao da se DSS za njih uveliko sprema. n Rašković Ivić: Hladne glave doneti odluku Potpredsednica Narodne stranke Sanda Rašković Ivić kaže da bi bojkot bio dobar put ukoliko bi cela opozicija donela tu odluku i da treba biti mudar i strpljiv. - Ovako će oni koji ne izađu na izbore, principijelno ne želeći da daju legitimitet režimu, postati vanparlamentarna opozicija. Znam dobro kako to izgleda jer sam bila šefica DSS dok je stranka bila van Skupštine. Tada sve vaše aktivnosti liče na lajanje iza plota. A postoji i velika šansa da se ugasite jer odbori na lokalu prelaze kod onih s kojima vide perspektivu. Mislim da treba hladne glave, veoma promišljeno doneti odluku na jesen. Treba ponoviti zahtev režimu za razgovorima na kojima bismo istakli zahteve za slobodom medija, zabranom funkcionerske kampanje kao i ukidanje prakse da šef države učestvuje u kampanji i da nosi liste od republičke do opštinske. Tek nakon ovoga treba da usledi konačna odluka. Savetujem strpljenje - zaključiča je ona.

Antrfile:

Autor: IVANA MASTILOVIĆ JASNIĆ
Arhiva vesti