17. Jul 2019. godine
Blic

Istražujemo Šta opozicija može da dobije, a šta da izgubi ako ne izađe na birališta na proleće Odluku o tome da li izaći na opšte izbore ili ne opozicija bi trebalo da donese u narednom periodu, a pre toga precizno da izvaga šta time može da dobije ili, pak, da izgubi. DANIJELA LUKOVIĆ Među najjačim razlozima za bojkot, ocenjuju stručnjaci, jeste veći pritisak na vlast, a među glavnim razlozima protiv bojkota je što bi birači ostali bez onih koji se u institucijama bore za njihove interese. Zasad nema sumnje da će LSV i LDP izaći na redovne izbore na proleće naredne godine, a ukoliko se širi front, među kojima je Savez za Srbiju, odluči na bojkot to će biti prvi put od 1997. godine da opozicija kaže “ne” izborima. Jasno je da je bojkot izbora ozbiljna politička odluka, a izvršni direktor Cesida Bojan Klačar podseća da, što je front za bojkot širi, šanse za njegov uspeh su veće. - Što se tiče razloga za, u slučaju uspeha bojkota, što bi značilo da izađe ispod 50 odsto upisanih birača, opozicija može da dobije novi podstrek, zamajac da na novom talasu rezultata očekuje i veći pritisak na Vučića, i eventualno raspisivanje novih izbora. Bojkotom mogu da dobiju možda po prvi put posle protesta jedan prvi kronkretan i opipljiv politički rezultat. Drugi razlog je taj što bi ne bi morali da ubeđuju većinu njihovog biračkog tela u opravdanost odluke, postigla bi se komplementarnost očekivanja i opozicije i birača. Treća, dobra strana bojkota na nivou unutrašnjih odnosa je da u slučaju neuspeha bojkota neće biti radikalnih potresa, personalnih promena - smatra Klačar. Što se tiče razloga protiv bojkota, jedan od bitnijih je taj što bi birači ostali bez onih koji se bore za njihove interese na institucionalnom nivou. - Teško će biti objasniti biračima da će četiri godine ostati bez onih koji se bore za njihove interese na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou. Drugi razlog je finansijski, bojkot ima smisla ako je aktivan i ako je opozicija vidljiva i prisutna. U slučaju bojkota, imaće veoma skromna sredstva da to sprovedu, a kampanja neće moći da traje 45 dana, već će morati da krene od jeseni i da se nastavi i posle izbora. Treći, ali ne i najmanje važan je taj što se gubi mogućnost institucionalnog delovanja, nećete moći da se obratite ni iz jedne skupštine, gube se međunarodni kontakti, moraju da se nalaze alternativni načini. I, pitanje kako će stranke preživeti četiri godine ukoliko bojkot ne uspe. Kako će se finansirati, većina se oslanjala na budžetska sredstva, o kojim će temama komunicirati, koji će to lideri biti. Takođe, veoma će teško biti napraviti kampanju u kojoj ćete vaše birače, protivnike Vučića, ubediti da ne izađu na birališta. Veliki izazov će biti to sprovesti na lokalnom nivou - napominje Klačar. Za razliku od njega, politički analitičar Milan Nikolić kaže da “nije sve tako crno” i da je protiv toga da opozicija bojkotuje izbore. - U demokratiji je bojkot izbora krajnje sredstvo, kao što je u ekonomskoj borbi štrajk sredstvo za kojim se poseže u krajnjem slučaju. Tako da mislim da opozicija greši što ide u bojkot. Razumem da im je položaj težak, da se do javnog servisa dolazi teško, ali se do građana može doći i na drugačije načine. Gotovo je zaboravljeno ono što je rađeno tokom celog 20. veka, obilazak birača od vrata do vrata, neki gradovi i veća sela nisu videli lidere opozicije godinama. Što je opozicija očajnija, aktivizam mora da bude veći a to se ne primećuje. Opozicija se zakačila na leđa pokreta “1 od 5 miliona”, koji je nastao kao otpor prema režimu, i niko nije od toga dobio - zaključuje Nikolić.

Antrfile:

OPOZICIONI BLOK I DALJE RAZLIČITO O BOJKOTU

Prvi potpredsednik i poslanik Narodne stranke i narodni poslanik Miroslav Aleksić rekao je da se bojkot institucija mora nastaviti dok se ne obezbede uslovi za fer i demokratske izbore i normalan politički život, jer bi prekid bojkota pod postojećim uslovima značio da je opozicija “stala pred streljački vod s podignutim rukama”.
Međutim, lider PSG Sergej Trifunović juče je na tviteru, u okviru rasprave o bojkotu, napisao da “treba razmotriti sve aspekte javno i ih predočiti ljudima”.

U PRILOG

Veći pritisak na Vučića, ukoliko uspe
Komplementarnost volje birača i opozicije
Izbegavaju se potresi unutar opozicije

MANE

Birači gube podršku na institucionalnom nivou
Političari gube mogućnost institucionalnog delovanja
Teško će biti fi nansirati bojkot Kako preživeti bojkot, ako ne uspe
Izaziv će biti protivnike vlasti ubediti da ne izađu na birališta

Autor: DANIJELA LUKOVIĆ

10. Decembar 2019. godine

06. Decembar 2019. godine

05. Decembar 2019. godine