|
|
|
VREME BOLNIH PROMENA ZA MUŠKARCE 12. Oktobar 2017. godine
BlicNorvežanin Erlend Lu, jedan od omiljenih stranih pisaca u Srbiji, za „Blic“
Najpopularniji norveški pisac u Srbiji, Erlend Lu (48) ponovo je gost Beograda.
U utorak uveče otvorio je Nedelju norveškog filma u Jugoslovenskoj kinoteci i ozvaničio početak NOktobra, meseca norveške kulture u Srbiji. Na reviji norveškog filma naći će se nekoliko ostvarenja rađenih po Luovim romanima, a u neformalnom ćaskanju, upriličenom tokom ručka u rezidenciji norveškog ambasadora Arnea Sanesa Bjornstada, Lu je govorio za „Blic” o procesu pisanja, seriji kojom je šokirao Norvežane i bolnim posledicama polne jednakosti za današnjeg muškarca.
knjiga bolja od filma Nedelju norveškog filma otvorio je film „Prohujalo sa ženom”, adaptacija istoimenog prvog romana Erlenda Lua iz 1993. Lu nam je priznao da nije pročitao scenario, iako je reditelju rekao drugačije.
Verovao sam reditelju Peteru Nesu i nisam hteo da čitam scenario, premda su mi ga poslali na odobrenje. Krajnji rezultat mi se dopao, mada mislim da je knjiga bolja. Adaptacija „Prohujalo sa ženom” je dobra, zabavna je, iako su promenili kraj (da bude filmski) i napravili super komediju. Moja namera nije bila da knjiga bude baš toliko smešna - iskreno će Lu.
Priznaje da je većina likova sasvim drugačija od njega, da je on previše „stabilan i dosadan” a da su mu draži ekscentričniji, radikalniji karakteri. Kada piše sam književna dela, daleko manje uživa nego kada piše scenarija za filmove i televiziju i kada je nekoliko pisaca u sobi i sve vrca od stvaralačke energije, munjevitih doskočica i razmene dijaloga. U vezi s tim pomenuo je svoju prvu seriju „Borba za život” (Struggle for Life / Kampen for tilværelsen, 2014) koju su Norvežani „prezreli” jer je govorila o izmišljenim problemima srednje i više klase i nekim ekstremima, čak i urnebesnim situacijama, ali je vređala obične gledaoce koji su u njoj prepoznali sebe. To ga nije sprečilo da nastavi u istom maniru. Trenutno piše scenario za seriju „Neobjašnjive okolnosti” o Norvežanima kojima je ovo najčešći izgovor za bolovanje. (Procenjuje se da u Norveškoj 40 odsto zaposlenih redovno uzima plaćeno bolovanje.) Junaci Luovih knjiga često su „muškarci na ivici nervnog sloma, zabrinuti, opterećeni ljudi koji prolaze kroz određene krize, grešni antiheroji u potrazi za smislom”, kako to ističe njegova srpska izdavačka kuća „Geopoetika”. Autor priznaje da ne voli da piše o muško-ženskim odnosima, ali privatno ima stav o tome: luzeri u vezama Dobro je što smo počeli da preispitujemo uloge polova stare stotinama, čak hiljadama godina. To je, naravno, bolno, što možete videti u mnogim zemljama, a ponajviše u Americi gde je iza svakog masovnog pogubljenja neki frustrirani muškarac koji je možda izgubio moć i uticaj. Pre sto godina on bi možda bio pobednik, ali sada je luzer na toj lestvici uspešnosti u vezama ili na seksualnom tržištu. Promena je bolna i tragična, dolazi sa visokom cenom, ali je neophodna. Mi smo se u Norveškoj pre jedno pet godina smejali Šveđanima, za koje uvek mislimo da idu predaleko, jer su počeli da uvode rodno slobodne zone u obdaništima: nema razdvajanja po bojama, po igračkama, sve je uniseks. Smatram da je to preterivanje, jer, na kraju krajeva, razlike među polovima postoje i one su fascinantne i treba da ih negujemo, potrebne su nam. Naravno da nas kljukaju stereotipima od kad se rodimo, od obdaništa preko škole, i ako prestanemo s tim, možda ćemo za 20 godina videti neku razliku - ocenjuje Lu.
Skandinavija je i kod nas a i u svetu poslednjih godina veoma popularna zbog romana i serija koje se svrstavaju pod žanr „nordijski noar“, pričama o zločinima, mračnim stranama čoveka i potisnutim emocijama.
Ne čitam krimiće, ali gledam serije i filmove. Pre 15 godina to je bio jedan stereotipni univerzum, a danas se autori poigravaju seksualnim orijentacijama, detektivi i policajci imaju svoje privatne živote, veze, razvode, anksioznosti, psihijatrijske dijagnoze... sve ono što je nije bilo prisutno u delima Agate Kristi. To je dobra stvar jer je unela živost u jedan prilično dosadan univerzum krimića. Ali, to i dalje nije moj fah - otkriva Lu.
Antrfile:
Ne znam zašto me Srbi toliko vole
Njegov fah se, pak, odlično primio u Srbiji. „Dopler”, „Volvo kamioni”, „Naivan. Super”, „Kraj nama poznatog sveta”, „Popis”... naslovi su na vrhu lista najprodavanijih knjiga. Norvežanin je iskreno zbunjen.
Ne znam zašto Srbi toliko vole moje romane. Zaista me to često pitaju i zaista nemam odgovor. No, vrlo sam srećan zbog toga i rado dolazim u Srbiju. Ne mogu da kažem da sam baš upoznao vašu zemlju, jer me obično vode od jednog do drugog događaja, ali na osnovu nekih dvadesetak nepoznatih ljudi sa kojima sam pričao o njihovom životu, poslu, standardu, pokušao sam da steknem nekakvu sliku. Moj utisak je da ste na sličnom nivou kao i druge zemlje koje su izašle iz zatvorenih sistema pre 25 godina, pokušavate da shvatite kako to funkcioniše i hrabro se nosite s tim - rekao je Lu za kraj.
Autor: MIONA KOVAČEVIĆ
|
|
Arhiva vesti
|
