|
|
|
RASTE BROJ IZBEGLICA U SRBIJI 21. Jun 2022. godine
DnevnikNAJVIŠE IZBEGLIH OSOBA DOLAZI IZ AZIJE I AFRIKE
Svetski dan izbeglica obeležen je juče. Kako je rekao Radoš Đurović iz Centra za pomoć tražiocima azila, od početka godine zabeležen je trend rasta broja izbeglica u Srbiji, najviše iz Azije i Afrike.
Đurović za Tanjug rekao da oko 40 odsto izbeglica u Srbiji dolazi iz Avganistana, ali da ih ima i iz Sirije, Somalije, Bangladeša, Pakistana i Indije.
Na pitanje da li postoji šansa da se na Balkanu tokom leta popune smeštajni kapaciteti izbeglicama, Đurović je naveo da su priliv i odliv ljudi usklađeni, te do toga neće doći jer je broj izbeglica u Srbiji stabilan. „Iako ima više od 250 ljudi koji dnevno ulaze sa juga u našu zemlju, vi imate i stalne pokušaje da se Srbija napusti na severu. Prema našim podacima stalan broj izbeglica u našoj zemlji je između 5.000 i 6.000 ljudi“, kazao je Đurović.
On je rekao da od ponašanja susednih zemalja članica EU zavisi koliko će se izbeglice zadržati u Srbiji, i istakao da se dnevno oko 500 ljudi vrati u našu zemlju sa granica EU.
„Ukoliko se nastavi sa takvim guranjem ljudi i zaustavljanjem na našim granicama, stvaraće se čepovi i teža humanitarna situacija za migrante i lokalne sredine u kojima se oni nalaze“, kazao je Đurović.
Naveo je da je letnji period povoljan za migracije, jer je tada ljudima lakše da se kreću, kao i da, uprkos pokušajima, iskustva na terenu pokazuju da se migracija nije usporila.
Dodao je i da se priliv izbeglica iz Turske dramatično povećava, iako mnoge države duž balkanske rute podižu ograde kako bi sprečile njihov prolazak.
Pored njih, kako je rakao, značajan je i priliv izbeglica iz Ukrajine, jer je od početka sukoba 40.000 njih ušlo u našu zemlju, a više od 8.000 prijavilo boravak kod nas.
„To nisu male brojke za našu zemlju, a značajno je da mnogi tih ljudi ostaju u privatnom smeštaju, da se snalaze i da nisu opterećeni prihvatni kapaciteti Komesarijata za izbeglice i migracije, što se očekivalo u prvoj fazi ovog sukoba i ukrajinskog izbeglištva“, naveo je Đurović.
Istakao je da status izbeglica u Srbiji treba rešiti što pre, a da prioritet treba da bude olakšanje pristupa tržištu rada, kako bi mogli da se sami snalaze i privređuju.
Kada je reč o broju izbeglica koji su tražili azil u Srbiji, Đurović je naveo da je od početka godine 1.600 ljudi iznelo taj zahtev, a da je samo dvoje dobilo azil. To, ukazuje, na to da ne funkcioniše azilni sistem, što znači da najveći broj ljudi kod nas nije u regularnom pravnom položaju.
Antrfile:
Autor: NN
|
|
Arhiva vesti
|
