6. Novembar 2022. godine
Večernje novosti

MILITANTNI EKOLOZI SU NEKAD PRESRETALI TANKERE I UPADALI U NUKLEARKE, A DANAS "JURIŠAJU" NA MUZEJE I POZORIŠTA

ISPOLIVANA umetnička dela u evropskim galerijama, prekinute pozorišne predstave, nacionalne zastave spuštene na pola koplja, tuča s policijom na radikalnim protestima - samo su neki od kadrova aktuelne borbe najradikalnijih pripadnika ekoloških pokreta koji se bore za zaštitu čovekove okoline.

Nedavni protest nekoliko hiljada ljudi u mestu Sent Solin na zapadu Francuske zbog izgradnje hidrorezervoara za navodnjavanje koji će "poremetiti ekosistem, biti od plastike i ispumpavati se nuklearnom energijom", pretvorio se u obračun dela najradikalnijih učesnika s policijom. Bilo je povređenih i uhapšenih, a među manifestantima je bila i nekolicina odranije zavedena u policijske kartoteke kao opasne osobe. Ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanen nazvao je ovu akciju "eko-terorizmom", što je formulacija koja je izazvala velike polemike u javnosti.

Istoričari, u globalu, beleže pet vrsta terorizma u savremeno doba. Najpre se, krajem 19. veka, pojavio anarhistički terorizam, a zatim nacionalni i antikolonijalni koji se svrstavaju u istu grupu.

Od pedesetih, javlja se i "državni terorizam", kada su se određene zemlje međusobno obračunavale sa pojedinim grupacijama ili drugim zemljama, u blokovskim, vojnim i političkim razmiricama u atentatima širom sveta. Upravo o tome trenutno predajem mojim studentima - ističe za "Novosti" pariski istoričar Aleksi Trud.

Sedamdesetih, pojavio se i krajnje levičarski terorizam, sa "Crvenim brigadama", "Direktnom akcijom" i drugim sličnim pokretima. Javio se, zatim, krajem prošlog veka i početkom ovog, islamski terorizam.

U poslednje vreme se pomalja i izraz "ekološki terorizam", iako ekolozi "mišićavu" borbu vode još od sedamdesetih, a koji je nedavno upotrebio i francuski ministar. Međutim, vodi se polemika da li tu vrstu borbe treba svrstati pod "terorizam".

Primetne su različite akcije "Fronta za oslobođenje zemlje", "Fronta za oslobođenje životinja" ili "Grinpisa" u kojima je bilo i nasilja. Podmetani su požari u laboratorijama, otimani ljudi i brodovi, napadane farme, polivane sumpornom kiselinom žene koje su nosile bunde. Upadali su i u nuklearke. Ali, u principu nije bilo planiranih ubistava i masovnih pokolja, zbog čega postoji i skeptičnost prema izrazu "terorizam" kada se vezuje za najradikalniji oblik ekološke svesti.

Ne mislim da u ovom slučaju treba govoriti o terorizmu. Nije bilo podmetanja bombi niti bilo čega sličnog. Ali, treba biti oprezan. Jer, ako su ekolozi uspeli da uđu u krug nuklearnih elektrana i postave parole, postavlja se pitanje šta bi moglo da se dogodi ako jednom prodru i do reaktora - kaže Trud.

O novoj pojavi da se umetnička dela nalaze na meti gnevnih zaštitnika čovekove okoline govori i naš likovni kritičar Dejan Đorić.

Nedavni fizički nasrtaji ekoloških aktivista na remek-dela u muzejima samo su deo šireg, sve radikalnijeg ikonoborstva u zapadnom svetu. Uništiti vrednu sliku je demonski čin i pokušaj poništenja Prvolika, jer je svaka prava slika u dosluhu sa božanskim - ističe Đorić.

On podseća da ovo što se sada događa nije ništa novo, još je u 19. veku jedna sifražetkinja, preteča feministkinja, isekla u Londonu jedini ženski akt koji je Velaskez naslikao u spomen svoje ljubavi.

Iako je bilo strašnih tuča, i mada je bilo osakaćenih "fleš bolom", za sada, jedni u druge, ekolozi i policajci, još nisu upirali pravo oružje. Svi se nadaju da će, što se ovog poslednjeg tiče, tako i ostati.

Ali, kako se priroda sve više zagađuje, a planeta pregreva, jači je i bes ekološki "najsvesnijih".

Antrfile:

SLEDEĆA FAZA BORBE

ZA ekologe, glavni neprijatelj prirode danas je čovek, pa se postavlja pitanje da li će se i kada preći u sledeću fazu, uništenja čoveka, da bi se spasila priroda. Poslednjim akcijama najradikalnijih ekologa u Francuskoj su se pridružili i članovi "Crnog bloka", koji su poznati po žestokim obračunima sa snagama reda.

BEZVREDNI LJUDI

OVAKVA aktivnost eko-ikonoboraca je i vid nepoštovanja države i otvoreni pokušaj da beznačajni pojedinci, bezvredni ljudi sa margine društva preuzmu vlast parapolitičkim sredstvima. Sve to uopšte ne čudi, s obzirom na slabost zapadnog sveta da u ime demokratije i prava manjina prepusti sve vredno, časno, porodično i tradicionalno u osnovi kriminalnim elementima - zaključuje likovni kritičar Dejan Đorić.

NAPAD NA GOJU

POSLEDNJI u nizu napada na umetnine dogodio se juče kada su se aktivisti za zaštitu životne sredine zalepili šakama za ramove dve svetski poznate slike španskog slikara Franciska Goje u madridskom muzeju "Prado". Saopšteno je da slike nisu oštećene, ali da će osoblje muzeja morati da popravi zid između dva dela.

Autor: GORAN ČVOROVIĆ

01. Jun 2023. godine

29. Maj 2023. godine

25. Maj 2023. godine